Pocetna Radovi

 

ZEMLJIN HOLOGRAM I TRI DANA MRAKA

 

S promenom klime na Zemlji - duvaju drugi vetrovi i u političko-religijoznom smislu. Oni koji su zabranili feljton i sebe videli kao moćnike koji mogu i protiv dobra čovečanstva – gube snagu moći, jer im se kuća deli. Shvatili su da je kraj jednom Zemljinom ciklusu i da je susret s Hristom pred vratima, kada će  morati  objasniti – zašto su bili protiv njegovog učenja stvorenog rad ljudskog roda? Biblija:
Jevanđelje po Mateju, gl. 12: 36; gl. 13: 40/41; gl, 7: 22/23; gl. 21: 42/43;
“A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju reknu ljudi dati odgovor u dan strašnog suda”.
“Kao što se kukolj sabira, i ognjem sažiži, tako će biti na posljedku ovoga veka”.
“Poslaće sin čovečiji anđele svoje, i sabraće iz carstva njgova sve sablazni i koji čine bezakonje”.
“Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospodine! Gospodine! nijesmo li u ime tvoje prorokovali i tvojim imenom đavole izgonili, i tvojim imenom čudesa mnoga tvorili”.
“I tad ću im ja kazati: nikada vas nisam znao; idite od mene koji činite bezakonje”.
“Reče im Isus: zar niste nikada čitali u pismu: kamen koji odbaciše zidari, onaj posta glava od ugla;...”.
“Zato vam kažem da će se od vas uzeti carstvo Božije, i daće se narodu koji njegove rodove donosi”.
Svako vreme u svom periodu nosi političko-religiozne probleme s kojima se čovek suočava. Hrist i Jovan Krstitelj se pre 2000 godina suočavali s esenima, koji su iskazivali svoju moć sprečavajući da pokajanje bude deo duhovnog učenja, ali im se kuća podelila i istina je došla do ljudi. Hrist je tešio svoje učenike da se ne pribojavaju esena, jer deobom carstva, njihova će moć oslabiti:
Jevanđelje po Marku, gl. 3: 24/25;
“I ako se carstvo samo po sebi razdeli, ne može ostati carstvo ono”.
“I ako se dom sam po sebi razdeli, ne može ostati dom onaj;”.
U poslednjih mesec dana na internet stranicama kruže tekstovi o tome da se 500 bankara povuklo u svoja skloništa. Zvaničnik NASE Čarls Bolden je izjavio da će: 21, 22 i 23. decembra 2014. godine, doći do velike solarne oluje, pa će Zemlja tri dana biti u mraku. Sledećeg dana na internet stranicama mogao se naći demant ove izjave, jer je navodno izvađena iz konteksta izjave, koju je pre dve godine dala Američka svemirska agencija. Francuska naučnica Monika Metju je izjavila:
“Tri dana mraka bit će veoma teško za čovečanstvo”
Grupa geologa, ekologa i klimatskih naučnika sreli su se u Berlinu da rasprave o promeni Zemljine epohe. Sekretar radne grupe i geolog Britanskog geološkog društva je rekao:
“Iako postoje različita razmišljanja o tome kada je počela, ali su se svi složili kao grupa da smo već u ANTROPOCENU”.
Ovakve vesti stvaraju kod ljudi strah, jer se prava istina izgubila u našoj dalekoj istoriji. Duhovni izabranici poznaju program materijalnog sveta i njegovu sklonost ka racionalizmu. Oni shvataju da su duše u materijalnom (trodimenzionalnom svetu), na različitom stepenu svesti pa neugodne istine o cikličnom Zemljinom obnavljanju gledaju da prikriju, mada znaci vremena na to upućuju. Trodimenzionalni svet je dimenzija usavršavanja duša i deo kosmičkog programa i tako će biti od iskona do iskona. Astronomija, geologija, razna naučna dostignuča i Biblija - pravim tumačenjem daće nam istinu o predstojećim dešavanjima na Zemlji. Da pogledamo zajedno:  
Svake godine na zimskoj kratkodnevnici dešava se isti astronomski proces – prava linija koju formiraju Sirijus i tri zvezde u pojasu sazvežđa Orion, seče liniju horizonta iz koje se 21. decembra, svake godine u zoru pojavljuje Sunce. Preci su imali iskustvo s ovim kosmičkim zakonom postavljenim od Tvorca, da na dan zimske kratkodnevnice Zemlja može ostati bez Sunca, koje je izvor biološkog života. Zato su preci ovaj kosmički zakon počeli da slave. Ukoliko se Sunce na dan zimske kratkodnevnice pojavi i traje tri dan, bio je znak da se biološki život nastavlja. Ovo slavlje mi nazivamo Božić, a našim precima je to bio dan Sunca.
Maje su 21. decembar, 2012. godine, označile kao početak ulaska u nultu tačku. Pošto su znali da taj trenutak zna samo Otac nebeski – dalji tok biološkog života, nakon 2012. godine, je ostao bez kalendar. Prazninu kalendara je ispunjavala samo jedna školjka – bila je simbol nulte tačke nakon 2012. godine.  
Biblija o ovakvim trenucima koji čekaju planetu daje podatke, ali, veliki broj naučnika je zanemario njena kazivanja. Arheolozi, takođe, nalaze potvdu da Zemlja ciklično prolazi kroz promene svoje konfiguracije, živog sveta, frekvencije i kompletnog eko sistema. Gledano iz svemira okean i atmosfera su međuzavisni.
Satelit zvani Agua, iz svemira beleži svakog trenutka promene u temperaturi vode na Zemlji. On prati interakciju između okeana, vazduha i Sunca. Njegov infracrveni skener zabeležio je da je okean dostigao 26’C. Ovo je kritična tačka temperature, jer topla voda počinje veoma brzo da isparava, a područja pare usisavaju toplotu iz okeana i prenose u vazduh. Svakog sata 180 tona vode se diže u vis i nosi veliku količinu energije. Na oko jedan kilometar visine ova voda se kondenzuje u oblak. Oslobađa toplotu i podiže temperaturu okoline za nekoliko stepeni, što utiče na stvaranje vetrova i uragana. Sposobnost vode za prenos energije izazvaće pustoš u vidu poplava, cunamja i tajfuna. Pošto Zemlja nema dvoljnu brzinu okretanja oko svoje ose - kondenzovani oblaci se obrušavaju na Zemlju. Da Zemlja ima veću brzinu okretanja kao u doba pre Biblijskog potopa, od ovih oblaka - Zemlja bi dobila vodeni omotač.
Geološka naučna dostignuča osporavaju dosadašnje mišljenje nauke o nastanku Zemlje sporim hlađenjem materijala tokom 4,6 milijardi godina, čime su oblikovane temeljne stene kontinenta - granit. Oni tvrde da je Zemlja mlada planeta nastala pre oko 6000 godina. I jedni i drugi su upravu. Zemlja je stara 4,6 milijardi godina, ali se ciklično potpuno obnovi i to u roku od 7 dana – zato što prati fizički zakon struna od sedam tonova.
U samom granitu postoje dokazi da je on nastao naglo, a ne postepenim hlađenjem. U granitu se nalaze zarobljene obojene mikrosfere nastale raspadanjem radioaktivnog elementa, koji je poznat po kratkom vremenu postojanja. Mehurići nastali u vodi mogu se zadržati samo naglim zamrzavanjem. Mikroskopski zapis radioaktivnog raspadanja u granitnim stenama postoji samo zato što je njihovo čvrsto stanje nastalo naglo. Da su granitne stene nastale postepenim hlađenjem, radioaktivni zapisi bi nestali bez ikakvog traga. Višak helijuma u dubokim granitnim stenama je veliki dokaz da su stene u Zemljinoj kori mlade. Geološki je dokazano da su sedimentne formacije koje čine kanjon Kolorado - nataložene brzo, a ne postepeno. Sam kanjon Kolorado je izdubljen za vrlo kratko vreme brzim erozijskim procesom.
Postoji dokaz da se ugalj i nafta mogu formirati naglo i da je taj proces nastao nedavno. Geološka brzina formiranja Zemlje je brža nego što se do sada mislilo. Karta kapetana Pirija Rajsa iz 1513. godine, nosi istinu o Zemljinim cikličnim promenama konfiguracije zemljišta i eko sistema, ali, niko od naučnika nije imao pravi pristup. Na karti se vidi da Antartik nije bio pod ledom. Ova karta demantuje zvaničnu nauku, koja tvrdi da su se polovi prekriveni ledom - formirali pre 34-35 miliona godina. Zbog toga je karta vekovima bila zabranjena za javnost, jer nauka nije imala odgovor. Karta ide u prilog svemu onom o čemu smo govorili u mnogim tekstovima. Samo pre Bibijskog potopa iz 2343. god. pre H, polovi nisu bili pod ledom, jer je Zemlja imala godinu od 300 dana, s drugom brzinom okretanja oko ose, masom, gravitacijom i frekvencijom. Bio je drugi odnos Sunce – Zemlja.
Dinosaurusi po tvrdnji današnje zvanične nauke izumrli su pre 65 miliona godina. U rudniku u Juti su pronađeni tragovi dinosaurusa, koji su zbrisani vodama potopa i stari samo nekoliko miliona godina. U Akambro (Miksiko), je pronađeno preko 56.000 drevnih glinenih figurica – mnoge su kipovi dinosaura. Starost figurica je oko 4500 godina, što potvrđuje naše tvrdnje da je pretpotopna Zemlja imala veću masu i gravitaciju, koji su uslov za život dinosaurusa i ljudi divova.
Herodot je opisao male leteće gmazove iz drevnog Egipta, koji odgovaraju pterodakima. Imali su zmiolika tela i krila kao u šišmiša. Skupljali su se u jatima na drvetu tamjana. Kipovi s Anda su slični dinosaurusima – tiranosauru i ceratosauru.    
Radom na biblijskom tekstu spoznala sam nekoliko Zemljinih obnavljanja: 4000. god. pre. Hrista bio je potop o kome govore Sumeri. 2344. god pre Hrista, bio je Biblijski potpop, kada je Zemlja promenila svoju orbitu s 300 dana, na 324 dana. Pad asteroida koji je uništio Sodomu i Gomoru 1953. god. pre Hrista, uticao je da Zemlja uspori okretanje oko svoje ose. 1495. god. pre Hrista, u doba Izlaska Jevreja - Zemlja je promenila ponovo svoju orbitu s godinom koja je varirala između 354 i 360 dana. U sedmom veku pre Hrista, Zemlja je dobila današnju orbitu od 365 dana 5h i 49 minuta. U toku ovih promena Zemlja je menjala brzinu okretanja oko svoje ose, što je uslovilo drugu frekvenciju, masu i gravitaciju, koja je Zemlji dala novu konfiguraciju, čineči je mladom Planetom. Mi smo upravo pred vratima jednog Zemljinog obnavljanja.   
Trodimenzionalni svet u kome živimo je nesavršen svet, gde se usavršava Zemlja, s ljudskom zajednicom koju nosi. Duša u čoveku - u nesavršenom svetu gradi svoje novo telo. Biće izgrađeno od ugljenika C7, a ne kao postojeće u kome se rađa - sastavljeno od ugljenika C12. Kroz isti proces prolazi i planeta Zemlja. Čovek kada usavrši svoje telo prelazi u šestu dimenziju (super prostor ili Raj). Zemlja kada se usavrši postaje planeta zvezda, koja sama sebe obasjava – super prostor (Raj). Čovek i Zemlja su razdvojni muško, ženski principi – makro i mikro vlakno DNK. Čovek usavršava svoj drugi princip (svoju drugu polovinu) – isti proces prolazi i Zemlja. Zemljin razdvojeni princip, koji postepeno usavršava je planeta Nibiru. To je naš Raj i zato su naučnici došli do zaključka da Nibiru ima sopstvenu svetlost. Nibiru je Zemljin izgrađeni prostor, koji je sastavljen od ugljenika C7, koji ima svojstva da upija svetlost i zato Nibiru nema potrebe za Suncem. Tu borave Božiji sinovi – oni koji su se izdigli sa naše planete. Zemlja i čovek dok se usavršavaju povezani su s nultom tačkom (Božijim poljem), u koju ulaze ciklično da bi se Zemlji i čoveku očitao DNK program. Svako Sunce sa malom masom u kosmosu - stvara planete na kojima će se razvijati biološki život i slediće iste procese. Svi postupci prošlih i sadašnjih događaja čuvaju se unutar energetskih čestica, koje se projektuju u obliku izduženih linija i ostaće u našem Suncu, koje će postati beli patuljak. Ulazak u nultu tačku je najteže iskustvo, a ujedno i najlepše koje čeka čoveka. O odsustvu sunčeve svetlost pred ulazak u Božije polje govori Biblija:
Jevanđelje po Marku, gl. 13: 24/25/26;
“A u te dane, posle te nevolje, sunce će pomračiti, i mjesec svoju svetlost izgubiti”.
“I zvijezde će spadati s neba i sile nebeske pokrenuti se”.
“I tada će ugledati sina čovečijeg gde ide na oblacima sa silom i slavom velikom”.
Sve nevolje koje imamo već nekoliko godina na Zemlji (poplave, klizišta, cunamiji, oluje, vulkani, požari, tajfuni, itd), su priprema naše planete za ulazak u Božije polje. Zemlja na taj način uništava svoja četiri elementa (vodu, vatru, vazduh i zemlju) i dovodi sebe u stanje haosa, jer tek nakon toga joj sledi tačka singulariteta -  Božije polje ili nulta tačka u koju se sve vraća i iz koje sve proizilazi. Zapažamo da nam Biblija govori da nakon gubitka sunčeve svetlosti se dolazi u Božije polje gde nas čeka susret sa duhovnicima. Tek nakon nekoliko dana mraka – Zemlja dolazi u prostor gde ćemo videti Hrista i shvatiti Božiju tvorevinu. Sve dok Zemlja ne uđe u tri dana mraka nema dolaska Hrista i drugih duhovnika. Kada će to biti - nijedan naučnik ne može izračunati, jer sve podleže postavljenim kosmičkim zakonima i procesima postavljenim od Tvorca. Na pitanje učenika kada će biti njegov ponovni dolazak – Hrist je odgovorijo: „To ne zna ni sin do otac nebeski“. U nultoj tački vaskrsavaju mrtvi i rađaju se mlade duše iz kostiju – više ne postoje dva principa i dijalektika. Nulta tačka ili Božije polje je četvrta dimenzija, koja ima svoju frekvenciju i podleže postavljenim kosmičkim zakonima i principima. O nultoj tački Biblija, govori na sledeći način:
Jevanđelje po Marku, gl. 12: 24/25/26;
“I odgovarajući Isus reće im: za to li se vi varate što ne znate pisma ni sile Božije”.
“Jer kad iz mrtvih ustanu, niti će se ženiti ni udavati, nego su kao anđeli na nebesima”.
“A za mrtve da ustaju nijeste li čitali u knjigama Mojsijevim...”.
KAKO NASTAJE TRODIMENZIONALNI SVET
Tvorac je stvorio jaje sveta u kom je izdiferencirao kosmos, svaku subatomsku česticu koja je ikada postojala, svaki oblik materije i energije, sve klice postojanja, zajedno sa čovekom i njihove mogučnosti uslovio postavljenim fizičkim zakonima. Samo čoveku je postavljen postulat (zahtev da se razume činjenica i poreklo bez dokaza), i princip - kao načelo, praosnov, osnovno učenje, temelj, filozofski izvor saznanja ili ono što leži u osnovi stvari. Jaje sveta funkcioniše kao fraktal – beskonačna interakcija (ponavljanje). Ključ jajeta sveta je fraktalna geometrija. Ceo kosmos je matematika fraktalne geometrije, sazdana u jajetu sveta. Eksplozijom - jaje sveta se razdelilo u bezbroj istih jajeta sveta od kojih svaki pojedinačno zadržava iste mogučnosti. To je kao kada bi imali mogučnost da jedan trougao smanjujemo u bekonačnost - uvek bi ostao trougao koji zadržava svoju matematičku geometriju. Kada bi jedno drvo razdvojili na bezbroj komadića – svaki deo bi zadržao ista svojstva i posedovao isti hemijski sastav. Zbog ovog pravila jedan atom je slika sunčevog sistema - podležu istim fizičkim pravilima, kao makro i mikro sveta.
Fraktali su skupovi tačaka čija je fraktalna dimenzija veća nego topološka dimenzija – to su objekti koji, kada se uvećaju, sami sebe sadrže. Kada se uzme jedan deo, izgledaće isto kao početni oblik i sastavljen je od takvih sve manjih oblika do u beskonačnost. Svet oko nas i unutar nas je sastavljen od kvartala. Naše misli su takođe kvartali i zato ih možemo rasipati. Zbog zakona kvartala razni  oblici izgledaju mekano, voda je prozirna, voće bude raznih boja itd. Naše moždane antene imaju oblik kvartala i obuhvataju širok opseg frekvencija.
Naučnici se slažu da svemir ima fraktalnu strukturu na udaljenosti – do 5Mpc, a da na većim udaljenostima postaje gladak. Standardan kosmološki princip sastoji se u tome da je materija raspoređena homogeno i izotropno. Problem nastaje zbog toga što tamo gde nije zastupljena fraktalna geometija, čestice se ponašaju haotično, nasumično i otrgnute su od kontrole. Jednačine haosa su ekstremno osetljive na početne uslove, nelinearne, a uzrok i posledica nisu samerljivi. Ovaj haos se jedino determiniše uz pomoć, fraktalne geometrije. Iz naučnih dostignuča možemo sklopiti mozaik. Tamo gde je kosmos gladak postoje početni uslovi kada su čestice haotične, nasumične i otrgnute od kontrole, a jednačine haosa nelinearne – ovom haosu sledi fraktalna geometrija kao princip determinisanja haosa iz kog se rađa život. U svemiru gde je zastupljena fraktalna struktura – postoji život. Jaje sveta koje je izdifencirao Tvorac je homogeno (guatoća materije jednaka u svakoj tački) i izotropno (podleže jednakim fizičkim i optičkim svojstvima u svim pravcima) i zato je takav čitav svemir. Svaki deo svemira čeka da bude zastupljena fraktalna geometija, koja je uslov postojanja života.
U jajetu sveta postoje 11 izdiferenciranih dimenzija, koegzistiraju simulativno u stvorenim fizičkim uslovima. Svaka dimenzija ima svoju frekvenciju i svet je za sebe. Elektroni i kvarkovi u jajetu su jednodimenzionalne osilirajuće linije – strune, koje su hologrami događaja koje pokreće Tvorac. Svi ovi svetovi podležu zakonu ovih struna. Gravitacija koja utiče na stvaranje u trodimenzionalnom svetu – potiče od ovih tankih vibrirajućih struna. Nedavno je u Jordanu pronađeno 11 velikih savršenih kamenih krugova, prečnika 400m – približno iste veličine. Ove krugove čine zidovi čija visina ne prelazi 2m. Arheolozi smatraju da prvobitno nisu postojali ulazi, već da su ljudi da bi ušli unutar kruga morali da preskoče zidić. Ovi krugovi su dokaz da su naši preci znali za postojanje 11 dimenzija u koje se ulazi sopstvenom nadgradnjom svesti. Ovi krugovi su im služili za ritual uzdizanja do poslednje dimenzije u kojoj se sve mogućnosti jajeta sveta dešavaju istovremeno. Za naš um je ovakva mogučnost nepojmljiva iz razloga što ne posedujemo kategorije za takvu vrstu spoznaje.
Grupa akademika sa Grifit univerziteta rade na osnovama kvantne fizike sa novom torijom da postoje paralelni svetovi. Oni tvrde da paralelni univerzumi postoje i da međusobno reaguju. Ovakva interakcija paralelnih univerzuma objašnjava sve što je čudno oko kvantne mehanike kada se izvrši kvantno merenje. Svaki univerzum se deli na nekoliko novih univerzuma. Svi kvantni fenomeni nastaju iz univerzalne sile odbijanja između svetova zbog čega oni i postoje.
Dr Hol je rekao:
“Teorija mnogih međusobno reagujućih svetova može doprineti mogućnosti za testiranje postojanja tih svetova. Lepota našeg pristupa je u tome što ako postoji samo jedan svet naša teorija se redukuje na Njutnovu mehaniku, ali, ako postoji ogroman broj svetova, mora se primeniti kvantna mehanika”.
Mentalna slika o kvantnim efektima omogućila bi  planiranje eksperimenata, koji bi testirali i koristili kvantne fenomene.
Profesor fizike Alain Aspekt sa Univerziteta u Parizu s timom naučnih radnika izveo je eksperiment gde je otkrio da su pod određenim okolnostima subatomske čestice (elektroni) u stanju da momentalno prenesu informacije jedna drugoj, bez obzira koliko su jedna od druge udaljene. Sasvim je sve jedno da li je razdaljina 3m ili 9 biliona km. Svaka čestica zna u svakom momentu šta radi druga čestica. Ovim eksperimentom je dokazano da postoji brzina veća od brzine svetlosti. Brzinom većom od brzine svetlosti dolazi do proboja vremenskog zida. To bi značilo da se može putovati kroz vreme.
Profesor fizike sa Lodonskog Univerziteta Dejvid Bohm veruje da je naš univerzum hologram gigantskih proporcija. Hologram je trodimenzionalna slika koja se stvara pomoću snopa lasera. Da bi se napravio jedan hologram - objekat koji će biti fotografisan, prvo mora da bude izložen svetlosnom snopu lasera. Kada se prema ovom snopu usmeri snop drugog lasera, svetlost ovog drugog lasera će se odbijati od reflektirane svetlosti prvog lasera. Ako se prostor gde se svetlost oba lasera isprepliće, snimi fotografskim aparatom - na filmu će biti samo jedan vrtlog isprepletenih tamnih i svetlih linija. Ako se ovaj film ponovo izloži laserskoj svetlosti – pojaviće se ogromna slika trodimenzionalnog orginalnog objekta. Svaki deo holograma sadrži sve informacije koje poseduje celina. Ako pokušamo da razdvojimo nešto što je holografično sastavljeno, nećemo dobiti delove, već samo manje celine.
Iz ovog eksperimenta saznajemo kako nastaje naš trodimenzionalni svet i zašto ljudi zapažaju da postoje dva Sunca. Zapravo u ovom kosmičkom procesu stvaranja nešeg trodimenzionalnog sveta sudeluju tri Sunca. Naša Zemlja je izložena svetlosnom snopu koji formiraju dva Sunca. Ova dva snopa će po površini Zemlje stvoriti vrtlog tamnih i svetlih lija (fraktale). Kada se ovaj prostor ponovo izloži snopu svetlosti trećeg Sunca stvoriće se ogroman trodimenzionalni objekat, gde je zastupljena fraktalna geometrija. Treće Sunce je ono koje mi jedino vidimo i koje od vrtloga linija tamnih i svetlih stvara naš hologram. Kakav će biti trodimenzionalni svet i koje veličine će biti fraktali - zavisi od odnosa trećeg Sunca i planete. Ako je manji odnos - objekat će biti masivniji imaće veću brzinu okretanja oko ose, a samim tim veću gravitaciju koja će formirati živi svet. Tada u trodimenzionalnom svetu postoje ljudi divovi i dinosaurusi.
Svaki novi hologram ima i novu frekfenciju koja se upisuje u DNK živih bića. Kada se stvori hologram onda nastaje proces gde se ukrštaju dva protonska snopa pri visokim energijama, čije su brzine bliske brzini svetlosti u vakumu, a pri niskim temeraturama I=1,5-3K. Pri ovakvim sudarima gustine energije su jako visoke, tako da dolazi do kreacije određenog prostora - fraktala. Ovo su uslovi koji su bili na početku stvaranja nakon velikog praska – jajeta sveta. U trenutku kreacije stupa Božija čestica koja daje masu svim drugim česticama u hologramu, stvarajući od fraktala materijalni svet. Ova čestica je odgovorna za egzistenciju mase u svim postojećim univerzumima. U toku ovog procesa stvaraju se preko dva miliona spojeva i mogu se formirati od kombinacije samo dva atoma. Tada se stvara i nafta interakcijom organskih sedimenata s vrelom vodom. Po teoriji britanskog fizičara Pitera Higsa, nazvanoj po njemu “Higsov mehanizam” čitav prostor je ispunjen energijom gde ključnu ulogu ima Božija čestica. Kada su sve čestice fraktala dobile masu onda gravitacija oblikuje stvoreni živi svet.
Stvoreni hologram ima svoju debljinu, koja je nevidljivi sloj, kroz koji se vide druga nebeska tela. Zapravo, hologram koji stvaraju tri Sunca je Zemljina posteljica u kojoj se razvija i iz koje se rađa. Ovaj proces je Zemljino umiranje i rađanje u toku samo sedam dana. Izlaskom iz holograma Zemlja ulazi u tunel, koji povezuje biološki život i Božije polje.
Tri dana mraka koji čekaju Zemlju je njen prolazak kroz tunel. To je taj isti tunel kroz koji prolazi svaka duša nakon smrti i o kome govore ljudi koji su bili u komi. Ovaj proces kroz koji prolazi Zemlja je njeno rođenje, koje možemo uporediti s rađanjem deteta, koje prolazi kroz majčin kanal – izlazeći u svetlost.
Nakon Božijeg polja - Zemlja će dobiti novi hologram (posteljicu) s gore istim pomenutim procesima stvaranja. Ovaj kosmički princip ulaska i izlaska iz Božijeg polja, slediće sve dok ne izgradi telo od ugljenika C7. Kada se vrati iz Božijeg polja - Zemlja nastavlja da izgrađuje svoj prostor tamo gde je stala. Dva snopa svetlosti će stvoriti kvartale na već postojećem prostoru, čija će veličina zavisiti od udaljenosi trećeg Sunca i Zemlje.
S novim hologramom kompletan biološki svet je tek rođen, jer je prošao iste procese stvaranja. Kada znamo za ovaj proces onda shvatamo da Zemlja nije uvek u istoj orbiti i sve o čemu smo pisali u raznim tekstovima dobija svoj smisao. Zbog ovog procesa stalnog obnavljanja geolozi smatraju da je Zemlja mlada planeta i pronalaze dinosauruse iz bliske prošlosti. To je sve tačno, ali su i astronovi u pravu, jer je ovaj proces na Zemlji, počeo pre 4,6 milijardi godina i trajaće sve dok treće Sunce ne izgubi svoj steralni vek. Isti proces rađanja kroz koji prolazi Zemlja – prolaze i duše formirajući telo u majčinoj postoljici, nakon čega izlaze u trodimenzionalni svet, gde će sticati iskustva. Svrha životnih lekcija kroz iskustvo je da posluži kao katalizator za rast bića i uvećanje duševne snage. Kao što dete ima svoj period razvoja u majčinoj utrubi, a zatim se rađa, tako i Zemlja mora nakon određenog perioda da napusti hologram (posteljicu), a tada ulazi u tri dana mraka. Otkrovenje Jovanovo govori i o ovom Zemljinom procesu:
Otkrovenje Jovanovo, gl. 6: 12/13/14; gl. 12: 1/2;
“I videh kada otvori šesti pečat i gle, zatrese se zemlja vrlo, i sunce posta crno kao vrća od kostrijeti, i mjesec posta kao krv”.
“I zvezde nebeske padoše na zemlju kao što smokva odbacuje pupke svoje kad je veliki vjetar zaljujla”.
“I nebo se izmače kao knjiga kad se savije, i svaka gora i ostrvo s mjesta svojih pokrenuše se”.
“I znak veliki pokaza se na nebu: žena obučena u sunce, i mjesec pod nogama njezinim, i na glavi njezinoj venac od dvanaest zvezda”.
“I biješe trudna, i vikaše od muke, i mućaše se da rodi”.
Jovan opisuje trenutke kada se uništava hologram, koji stvara naš trodimenzionalni svet. Nestajanje svetlih i tamnih linija (fraktala) od kog nastaje naš materijalni svet, izgleda kao da su se gore i ostrva pokrenula, Sunce potamnelo, a nebo izmiče i zatvara kao knjiga.  Ovo su trenuci kada Zemlja izlazi iz posteljice i ulazi u tunel iz kog će izaći u Božije polje. Žena koja se muči da rodi a obučena u Sunce i dvanaest zvezda je: - Zemlja s mesecom i dvanaest sazvežđa. Sazveđža nam pokazuju koji je odnos Sunce – Zemlja i koje su dimenzije kvartali. Nakon tunela - Zemlja i komletan zemaljski rod su na okupu u Božijem polju:
Otkrovenje Jovanovo, gl. 7: 9;
“Potom vidjeh, i gle narod mnogi, kojeg ne može niko izbrojati, od svakog jezika i koljena i naroda i plemena , stajaše pred prijestolom i pred jagnjetom...”.
Za naš svet važi mišljenje da je nestvaran. Indusi ga nazivaju – Maya (iluzija), upravo zbog holograma koji ga gradi i kvartalne geometrije koja se menja u zavisnosti odnosa Sunce – Zemlja. Sagledavši procese kroz koje prolazi trodimenzionalni svet, moramo zaključiti da je on itekako stvaran i da podleže kosmičkim zakonima i hemijskim procesima. Ceo kosmos nije ogroman hologram - za hologram su potrebna Sunca, a sledeće dimenzije nemaju potrebe za Suncem, jer same sebe obasjavaju. Svetlost koju poseduju ove dimenzije (zbog ugljenika C7), deluju kao snopovi, koji učestvuju u kvartalnoj geometriji, koja determiniše svaki haos u živi svet. U ovom procesu učestvuje mnogo snopova u stvaranju kvartalne geometrije i zato je Raj prekrasan prostor. Za saznanje da sledeća dimenzija nema potrebe za Suncem pomoćiće Biblija:
Otkrovenje Jovanovo, gl. 21: 1/23/24;
“I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prođoše i mora više nema”
“I grad ne potrebuje sunca ni mijseca da svijetle u njemu; jer ga slava Božija prosvijetli, a žižak je njegov jagnje”.
“I narodi koji su spaseni hodiće u vidjelu njegova...”.
Jovan ovde govori o šestoj dimenziji (Raju) prostoru gde borave Božiji sinovi – duše koje su izgradile svoje telo od ugljenika C7.
Posteljica - Hologram je potreban samo trećoj dimenziji, koja je osnova kosmosa i u kojoj se sve rađa. Sledeće dimenzije podležu zakonu fraktalne geometrije s kojom se determiniše haos i stvara oblik života. Kada smo proučili naš svet onda shvatamo u kom ciklusu se nalazi Zemlja i koliko je pogubno za ljudski rod da se ukopava u razna skloništa. Fraktali u svim dimenzijama su stvarni. U našoj dimenziji zatvaranjem fraktalne geometrije, sklapa se kompletna priroda – reke dobijaju nove tokove, mora nove bazene, a planine nove oblike. Šta će biti s prostorom gde su izgrađeni podzemni tuneli i koju će konfiguraciju dobiti taj deo zemljišta u ovom kosmičkom procesu - niko ne može znati. Zato se ne treba ukopavati već mirno čekati - Zemljino rođenje u nultoj tački. Ukopavati se u podzena skloništa isto je kao kada bi se beba umotala u majčinu posteljicu. Do porođaja će doći u svakom slučaju ali će se dete ugušiti. Moj je savet ljudskom rodu da to ne rade. Tvorac nije stvarao svet da ga uništi već da traje, ali je čoveku dao sopstvenu volju i izbor. Za čoveka je uvek i jedino najbitnije POKAJANJE I OPRAŠTANJE. Sagledajmo iskreno u srcu svoja loša dela i pokajmo se za njih. Iskrenim pokajanjem u srcu stvaramo aktuelnu silu koja će preko fontanele zakonom akcije u nultoj tački – našoj knjizi istinitoj obrisati loš zapis, a zakonom reakcije isti če se vratiti i preko dužice oka u našem DNK izbrisati loša dela. To se isto dešava s opraštanjem. Ako oprostimo onima koji su nam zlo činili otvorićemo polje da i nama Bog oprosti dela za koja nismo svesni da smo ih počinili. Zato Hrist kaže: “Oprosti im Bože, jer neznaju šta čine”. Nakon toga smo čisti i mirno možemo čekati susret sa svojim duhovnicima i Bogom u nultoj tački. Od nas se samo traži pokajanje, opraštanje i svesnost da nas loša dela vode u propast. Zato mirno vodimo svoje živote i ne propustimo da budemo za Božijom trpezom u nultoj tački, koja je pred vratima.