Pocetna Radovi

 

ZAŠTO SE SLAVI BOŽIĆ

 

    Ovakva pitanja: Zašto slavimo Božić, da li je Hrist rođen tog dana i sl. često dobijam na meilu i evo odgovora: Svake godine od početka stvaranja sveta na dan zimske ravnodnevnice dešava se isti astronomski proces, kao deo kosmičkog zakona. Prava linija koju formiraju Sirijus i tri zvezde u pojasu sazvežđa Orion, seče liniju horizonta iz koje se 21. decembra, svake godine u zoru pojavljuje Sunce. Danas je zimska kratkodnevnica 21 decembar, ali se taj datum menja, jer se Zemlja ne vraca uvek istog dana u istu tačku. U doba Julije Cezara, prvi vek pre Hrista, godišnji kalendar se izjednačuje s astronomskom godinom (Julijanski kalendar). Tada je kratkodnevnica bila trećeg januara. Dalje u budućnosti - kroz vekove, zbog Zemljine precesije se izgubilo trinaest dana i to je usaglašeno Gregorijanskim kalendarom. Tada je ponovo usaglašen godišnji kalendar s astronomskom godinom. Na taj način smo dobili prolećnu ravnodnevnicu u martu, letnju u junu, jesenju u septembru i zimsku u decembru. Precesiju ravnodnevnica je otkrio još Hiparh iz Nikeje pre dvadest i dva veka.
Naši preci su zapazili astronomsku pojavu na zimskoj ravnodnevnici kada nam je najduža noć. Sunce je izvor života pa su ljudi strahovali hoće li se Sunce nakon najduže noći ponovo uzdići. Pošto se Sunce uzdigne to je bio znak da se život na Zemlji nastavlja. Nakon tri jutra pošto se Sunce rađalo -  preci su slavili dan rođenja Sunca. Kroz istoriju možemo zapaziti da su mnoge religije uzimale taj dan za rođenje svojih duhovnika (Mitra) – indentifikujući ih sa Suncem. Hrišćani, takođe su taj dan uzeli za rođenje Hristovo i to je – BOŽIĆ.
Pravoslavna crkva nije prihvatila Zemljinu precesiju i izjednačenje astronomske godine s godišnjim kalendarom, pa slavi Božić po starom kalendaru, što je u suprotnosti s astronomijom i samom suštinom slavlja, jer je zimska kratkodnevnica 21. decembra, a ne 3. januara. Zato, jedni hrišćani slave Hristovo rođenje 24. decembra, a drugi 6. januara. Razlika je trinaest dana zbog Zemljine precesije i ne priznavanja astronomije. Zbog toga nastaje raskorak i u slavljenju Uskrsa (kako je došlo do slavljenja Uskrsa, pisaću pred Uskrs – ukoliko se biološki život bude nastavio). Božić se slavi zbog određene tačke na nebu u kojoj se nalazi Zemljina osa. Ovaj proces će se dešavati od večnosti do večnosti, sve dok Sunce ne završi svoj steralni vek.
Astronomija, život i religija su tesno povezani. Sve što nam je ostalo od predaka kao deo nekog rituala - povezano je s astronomskim zbivanjima. Zato je veoma važno da oni koji proučavaju Bibliju i deo su neke religije da poznaju astronomiju i mitove, koji su uglavnom nebeska slika predaka – u suprotnom, vernici će biti pogrešno informisani i vodiće ih pogrešnim stazama. Da bi jedna vera bila večna neophodno je da se zasniva na istini.
Hrišćanima je simbol riba i malo je onih koji znaju odgovor zbog čega RIBA. Hrišćanski simbol je riba, jer u osnovi stvaranja hrišćanstva leži sazvežđe Ribe. Zemljina osa je iz sazvežđa Ovna u sazvežđe Ribe ušla  33. godine, posle Hrista, na dan Hristovog raspeća. Hristovo raspeće nije bilo slučajno u njegovoj 33. godini, već je bilo povezano s astronomskim događajem - ulaska Zemljine ose u sazvežđe Ribe (o tome ko želi više da sazna u knjizi: Istina o Hristu, autor Slavica Šetina). Zemlji je potrebno oko 2000 godina da prođe kroz jedno sazvežđe.
Rimski monah Dionizije Eksigus je izračunao, 525. godine posle Hrista, da je Isus rođen 6. januara 754. godine od osnivanja Rima. To bi značilo da je Hrist rođen – 1. godine, našeg računanja vremena. Ovo je prvi pokušaj formiranja hrišćanskog načina računanja vremena i tako je ostalo do danas. U mojim istraživanjima Hrist je rođen 6. januara 3999. godine od stvaranja sveta, a to bi značilo 2. godine, pre Hrista. Tada je kratkodnevnica bila 3. januara. Hristovo rođenje je nebesko znamenje i određena tačka na Nebeskom svodu, što bi značilo da je rođen na dan slavlja Sunčevog rođenja. Veličanstvenost je u tome što će nam tu tačku na nebeskom svodu i rođenje našeg Hrista od večnosti do večnosti pokazivati naša planeta Zemlja i Sunce.

     Sada smo ponovo na jednoj astronomskoj prekretnici, jer Zemljina osa iz sazvežđa Ribe ulazi u sazvežđe Vodolije. Dan zimske kratkodnevnice 21. decembar, je kod Maja označn kao dan posle koga njihov kalendar prestaje. Neki naučnici smatraju da ćemo biti tri dana u mraku....Ako se to dogodi znači da smo došli do nulte tačke – šta to znači možete se informisati na ovom sajtu.