Sokrat je rekao dve rečenice koje su suština postojanja trodimenzionalnog sveta: „Najteže je spoznati sebe“ – „Još je teže savladati samoga sebe“.
Zemlja je planeta trodimenzionalnog sveta i u kosmosu je more takvih Planeta. Razvijaju se oko Sunca sa malom masom, kao što je naše Sunce. Svrha njihovih postojanja je – reinkarniranje i usavršavanje duša da bi stekle iskustvo kroz materiju i oslobodile se svojih ranjivih aspekata (loših crta u karakteru).
Da li postoji mogućnost da se ode u višu dimenziju (Raj), a da duša nosi loše crte u karakteru? Ne postoji! Tvorac je sve strogo definisao i sve se dešava iznutra, kao uopšteni postavljeni princip.  A to znači da nijednoj duši niko ne može pomoći do ona sama sebi. Nesavršene duše ne mogu da borave u Raju, jer nisu izgradile telo s kojim se može živeti u Super prostoru - Raju. Takvo telo se sastoji od ugljenika C7 i ima svojstva da upija svetlost. Zbog toga su viša bića predstavljena u svetlosti. Telo od ugljenika C7 - duša izgrađuje u biološkom životu. Da bi posedovala takvo telo, duša mora da se oslobodi svih loših osobina u karakteru. Dobila ih je na dan svog rođenja iz kostiju tela – kakav je bio covek iz čijih kostiju se rodila duša, takvog karaktera će i ona biti. Kada se oslobodi loših crta u karakteru duša će izazvati hemiski proces unutar svog DNK – kada ugljenik C12, prelazi u ugljeni C7. Tada je duša dobila neraspadljivo telo za višu dimenziju:
Korinčanima poslanica prva, gl. 15: 53;
“Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtno”.
Šta znači Sokratova rečenica: “Najteže je spoznati sebe”. Ova rečenica znači da nam je najteže da sagledamo - koje loše crte imamo u karakteru i šta nas sprečava da odemo u višu dimenziju (Raj). Svako na Planeti, pa čak i ateisti znaju da se može savladati smrt. Sve religije na Zemlji govore da se Vaznesenjem ili Prosvetljenjem odlazi u višu dimenziju gde više nema smrti i gde je oaza mira i blagostanja. Sokratovu rečenicu nalazimo u Hristovim rečima:
Jevanđelje po Mateju, gl. 7: 3;
“A zašto vidiš trun u oku brata svojega, a brvno u oku svojemu ne osećaš”.
Ova rečenica nam upravo govori ono što i Sokrat – najteže je spoznati samog sebe. Svako od nas lako vidi kako drugi čovek ima lošu crtu u karateru, ali svoju ne vidi.
Druga Sokratova rečenica: “Još je teže savladati samoga sebe”. Ova rečenica znači da je veoma teško da prihvatimo svoj loš karakter, a još teže da te crte stavimo pod kontrolu. Hrist nam o tome takođe govori, jer kaže sledeće:
Jevanđelje po Mateju, gl: 7: 4/5;
“Ili, kako možeš reći bratu svojemu: stani da ti izvadim trun iz oka tvojega: a eto brvno u oku tvojemu?”
“Licemjere! Izvadi najpre brvno iz oka svojega, pa ćeš onda vidjeti izvaditi trun iz oka brata svojega”.
Francuski filozofi egzistencijalisti su zaključili: “Planeta Zemlja je jedan veliki lonac u koji smo smo svi bačeni da se zajedno kuvamo”.
Ovo je tačno, ali postoji i druga strana priče – Nemojte se baviti tuđim problemima, već se okrenite sami sebi”.
Biblija daje jedan savet – da ne jedemo s drveta znanja dobra i zla, jer ćemo umreti.
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 2: 17;
“Ali, s drveta znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrijećeš”.
Ovo je najmoćniji savet ljudskom rodu s kojim sam se srela u svom radu. Čitala sam mnoga dela – od filozofa, velikih romanopisaca, religijskih spisa, proučavala sam sve religije našeg poznatog sveta, ali bolje upakovan i oblikovan problem svakog čoveka iz kog će najlakše izaći nisam pronašla. Da sagledamo biblijski moćni savet:
Drvo znanja dobra i zla – predstavlja Zemlju kao trodimenzionalni svet u kom su postavljeni principi (dobro i zlo, istina i laž, svetlost i tama itd.). Kada se rodimo u trodimenzionalni svet ne treba ulaziti u dijalektičke probleme – dobro i zlo, istina i laž, pozitivno negativno itd. Ukoliko uđemo u dijalektiku mi sebe usmeravamo na trodimenzionalni svet, gde je princip smrt (obnavljanje). Svemu treba prilaziti s ljubavlju, razumevanjem, dobrotm i u uvek sve gledati samo pozitivno. Pomagati ljudima i nikoga ne osuđivati za određeni postupak. Suština je – ne bavite se i ne raspravljajte o tuđim problemima i ne gledajte brvno u oku drugog čoveka, jer će te izgubiti vreme raspravljajući o drugima i nećete imati vremena da sagledate sebe i svoj problem. Život će proći i umrećemo, a da nismo ništa uradili za sebe. Da se ne ulazi u dijalektiku Hrist savetuje na najednostavniji i lako razumljiv način:
Jevanđelje po Luci, gl. 6: 28/29/30;
“Ali vama kažem koji slušate: Ljubite neprijatelje svoje, dobro činite onima koji vas mrze”
“Blagosiljajte one koji vas kunu, i molite se Bogu za one koji vas vrijeđaju”
“Koji te udari po obrazu, okreni mu i drugi; i koji hoće da ti uzme kabanicu, podajmu i košulju”.
Sjajno. Prihvatanjem ovakvog ponašanja čovek će uzdići svoju  svest i odmah spoznati prostor na kome se nalazi. Shvatiće da nema neprijatelja, već samo iskušenja s dušama, koje imaju srodne ranjive aspekte. Svaka duša na Zemlji je zbog sopstvenog problema i prepliće sa drugim dušama, koje imaju srodne crte u karakteru. Sa mnogim dušama smo vezani karmički i pomirljivim pristupom – karma se odmah rešava.
Mnoge duše kada se vrate kući u petu dimenziju budu veoma umorne, pogotovo ako su imale nerešene karmičke probleme sa srodnim dušama i ponovo ih nisu rešile. Budu i nesrećne ako nisu savladale svoj ranjivi aspekt zbog koga su se reinkarnirale na Zemlji. To nisu uradile zato što su ulazile u dijalektiku i dozvolile da im vreme prođe u sagledavanju tuđih problema i naslađujući se mukama drugih ljudi. O vraćanju duša u biološki život govori i Hrist. Sveti prorok Ilija je živeo 6 vekova pre Jovana Krstitelja:
Jevanđelje po Mateju, gl. 11: 13/14;
„Jer su svi proroci i zakon proricali do Jovana“.
„A ako hoćete verovati on je Ilija što će doći.“.
Dr. Michael Newton, doktorirao je psihologiju savetovanja, predaje na višim školama, a ima privatnu praksu u Los Angelesu. Godine 2001. dobio je Godišnju nagradu izdavača za knjigu Sudbina duša. Dr Michael Newton je hipnoterapeut, koji se godinama bavio i metafizičkom regresijom. U knjizi: Sudbina duša, na str. 20, prvi pasus, Dr Newton kaže sledeće:
“...U svojim predavanjima često spominjem klijenta kojem je trebalo 4000 godina, da savlada ljubomoru. Mogu reći da on danas nije ljubomorna osoba, ali nije mnogo napredovao u borbi protiv vlastite netolerancije...”.
Ako duša nije rešila svoj ranjivi aspekt – ljubomore, gordosti, laži, prevara drugih duša, gneva, socijalizacije, vere u božanstvo, cicijašluka, krađe, razvrata, srebroljublja, neumerenosti, egoizama, duše koje nisu naučile da primene pokajanje i oproštaj, itd. Neke duše imaju kombinaciju ovih loših crta karaktera i ukoliko se vrate u petu dimenziju, a nisu rešile ni jedan ranjivi aspekt, budu veoma tužne. Takve duše anđeo čuvar sačekuje i teši ih. Boravi uz njih sve dok se dospela duša potpuno ne smiri.
SEDAM SMRTNIH GREHOVA
Ovih sedam smrtnih grehova je iskustvo predaka sa crtama u karakteru, koje su veoma teške da se savladju i zato ih je crkva nazvala – smrtni grehovi. To znaći - čovek kada ih ima sebe odmah usmerava duboko u trodimenzionalni svet gde je smrt deo principa. Smrtni grehovi su:

1. GORDOST nasuprot SMERNOSTI
2. SREBROLJUBLJE nsuprot DAREŽLJIVOSTI
3. RAZVRAT nasuprot MORALNOJ ČISTOTI
4. ZAVIST nasuprot MILOSRĐU
5. NEUMERENOST nasuprot UZDRŽLJIVOSTI
6. GNEV nasuprot KROTOSTI
7. OČAJANJE nasuprot REVNOST U VERI

Postoje još četiri teška greha:
1.UBISTVO S RAZBOJNIŠTVOM
2.SODOMIJA
3.ZAKIDANJE NADNIČNIH PLATA
4.KINJENJE UDOVICA I SIROČADI.
Kada duša napravi jedan od ova četiri greha - čim se vrati u petu dimenziju biva odvedena na specijalna ostrva za duše s teškim grehom. Uvodi joj se poseban tretman – nedozvoljava joj se da zaboravi svoje delo duži period. Ovakve duše dugo se ne reinkarniraju, a samim tim kasne u usavršavanju i odlasku u višu dimenziju.
Analiziraćemo prvi i po svemu sudeći veoma težak aspekt – GORDOST. Preci i crkva su ga stavili na prvo mesto, a to znači: - duše ga se teško oslobađaju, jer ne mogu da ga savladaju i stave pod kontrolom.
Gordost je ranjivi aspekt duše i obično ide u kombinaciji – Ego, Gnev i Ljubomora. Zato ga duše teško i savladaju, jer je Gordost vezana za ova tri ranjiva aspekta. Svaka ova osobina može da ide sama za sebe – Ljubomora, Gnev ili Ego. Tada ih duše mnogo lakše savladaju.
Gordost je prevelika dostojanstvenost i tvrdoglavost u razmišljanju, zatim sujetnost i prepotentnost. Gordi ljudi mogu biti nasilni prema drugim ljudima ukoliko nisu njihovi istomišljenici.
Gordost se manifestuje kod muškaraca i žena na potpuno isti način. Čovek koji je gord ne bi smeo da bude vladar, jer oni su netolerantni i diplomatija je za njih nepoznanica. Ako su na čelu države – obavezno će izazvati svetski rat. Setimo se – Napoleona, Hitlera i Staljina. Gordi ljudi ne poseduju empatiju i beskopromisni su dok su u stanju gneva. Ako im povredite Ego, lako se odreknu velike ljubavi, rođene dece, svoje seksualnosti, uđu u mazohizam i trpe veliku telesnu bol, zbog gneva, koji ih teško napušta. Nesvesno će maltretirati sve one oko sebe duboko verujući u svoju ispravnost. Ako ih pitate, zašto to rade – neće imati odgovor i jedino će reći – bio sam ljut, bila sam ljuta.
Jevanđelje po Luci, gl. 14: 11;
“Jer svaki koji se podiže, poniziće se; a koji se ponižuje, podignuće se”.
Dobar savet gordim ljudima, da se ne podižu. Kada se vrate kući u petu dimenziju moraće da se ponize pred mnogim dušama iz svoje grupe – suočavajući se stalno svojom gordošću. Za razliku – ljudi koji shvate svoju grešku, pa se izvinu tražeći oproštaj, podignuće se. To znači – uspeli su da savladaju sami sebe i svoj ranjivi aspekt stave pod kontrolom.
Gordi ljudi uvek su uzdignuti (zbog osetljivog Ega) i ne žele da prihvate svoje greške, jer sebe doživljavaju kao nepogrešive. Oni se neće izvinuti, po ceni velikog bola - postavljene životne kazne za neprihvatanje svoje greške. Tada ulaze u mazohizam i u stanju su da leže bolesni, ali izvinuti se neće. Zapravo, svest im je zamagljena, pa ne mogu da rasuđuju. Oni razum gotovo i da ne koriste. Uglavnom ih vodi nagon potstaknut – stalnim gnevom, ljubomorom i uzdignutim egom. Sa ljudima koji poseduju Gordost teško je deliti život, jer oni traže da sve bude pod njihovom kontrolom i nisu svesni svojih postupaka. Svi moraju da budu potčinjni njihovom egu.
Ego znači da sebe smatramo odvojeno od drugih. On nas bombarduje emocijama, mislima, požudom i sprečava nas da vidimo šta se zaista dešava oko nas. Ego je izvor velike patnje i predstavlja uverenje koje imamo o samome sebi. Ego je zajednički termin za sve negativne aspekte jedne ličnosti. Manifestuje se kada Više Ja nije ili je samo delimično prisutno u telu. Ego deluje sa pozicije straha i on ne poznaje ljubav. Svako stanje koje ne podrazumeva potpunu svesnost znači da je osoba Egom okupirana. Ego onemogućava jasnu viziju i treba ga odstraniti da bi čovek bio kompletan i povezan sa Višim Ja, a tada je korak ka Bogu. Ego utiče na tumačenje događaja, tako što izmeni energiju – snižavajući vibraciju.
Seksualna energija je najjača. To je vrsta životne snage i protiče kroz svako živo biće. Ego privlači energiju tipa požude koja zaokuplja osobu i onemogućava kontakt sa Višim Ja. Požuda ne zavisi od ljubavi i privlačnosti, jer potiče iz spoljnjeg izvora i ona zaslepljuje i kontroliše. Ljubav potiče iznutra i ona je seksualna energija jača od požude, ali dozvoljava da čovek vidi i razmišlja. Ego u svakodnevnom životu utiče na čoveka, jer ga stalno bombarduje mislima, emocijama ili požudom i onemogućava da osoba vidi šta se stvarno dešava. Takvi ljudi prespavaju život u mislima o onome što je bilo i što će biti. Uloga Ega je da sakrije istinu o postojanju Višeg Ja.
Ego se može zaustaviti samo ako ga osoba oslabi svojom svesnom akcijom. Zaustavlja se tako što čovek mora da kontroliše i savlada misli i emocije koje nadiru u telo pre nego što se pojave i tada ih treba zaustaviti. Jednostavno - ne analizirati ono što se pojavljuje. Najbolje je tada uzviknuti “stop” u umu. Ovo treba uraditi više puta kada misli i osećanja počinju da nadiru, zamišljajući ljubičasti plamen, koji sagoreva misli i osećanja koje hoćemo da zaustavimo, pretvarajući ih u ljubav. Ljubičasti plamen je spiritualni simbol koji se koristi kao alat u izmeni energije koja nas obuzima, podižući je na višu vibraciju. Na ovaj način se izoštrava pogled na svet i stvari postaju jasnije. Stalnom ovakvom primenom uzdizanja vibracije uz pomoć ljubičastog plamena Ego će oslabiti, a svest zasijati. Tada će čovek živeti život kakav treba da bude. Pronaćiće istinsko zadovoljstvo i pravi životni put se tada otvara.
Svakoj duši se uvek pažljivo biraju roditelji, jer uparivanjem recesivnih gena oba roditelja stvaraju se svetlosni kodovi koji rašavaju određene aspekte ranjene duše. Kada ovo znamo onda imamo odgovor zašto smo rođeni u ovoj porodici i zašto nam je život takav kakav jeste. Biraju nam se roditelji u skladu sa našim ranjivim aspektima. Oni će nam stvoriti telo u kome će naši ranjivi aspekti – stalno biti potstaknuti postavljenim iskušenjima, koja su nam data u sudbini. Telo od takvih roditelja koje je u skladu s našim crtama u karakteru, koje moramo da rešimo – nosi će Gordost, Gnev, Ego i Ljubomoru. Duše koje nose Gordost – uglavnom ostave da ga reše onda kada su već rešile druge ranjive aspekte, koje su imale. Rešenjem ovog problema, koji je najteži ranjivi aspekt jedne duše, ukoliko ga ima – duša završava sa biološkim životom i dobija telo od ugljenika C7.
Da čovek spozna samog sebe i uvidi koju lošu osobinu nosi da bi je stavio pod kontrolom je veoma teško – pogotovo kada je Gordost u pitanju. Gordost, duše rešavaju u više navrata – reinkarnirajući se u biološki život.
Duše se rađaju u nultoj tački na dan vaskrsenja mrtvih iz kostiju pokojnika. Rođena duša će biti istog karaktera kao telo pokojnika iz čijih kostiju se rodila. Sveti Pavle nam ostavlja zapis o tome jer kaže: Seje se telo telesno, a ustaje telo duhovno. A to znači da iz telesnog tela na dan vaskrsenja ustaje duhovno telo – duša. Prvo je telesno telo, pa tek onda duhovno (besmrtna duša, koja više nikada ne umire, samo se reinkarnira, do trenutka dok ne stvori sebi telo od ugljenika C7). Zato sv. Pavle kaže: Prvi čovek Adam postaje u telesnom životu, a poslednji u duhu koji oživljuje – Božiji sin.
Korinćanima poslanica prva, gl. 15: 44/46/45;
“Sije se telo telesno, a ustaje tijelo duhovno. Ima tijelo telesno i ima tijelo duhovno”.
“Ali duhovno tijelo nije prvo, nego telesno, pa onda duhovno”.
“Tako je pisano: prvi čovek Adam postade u telesnom životu, a poslednji Adam u duhu koji oživljuje”.
Kao što možemo sagledati sve je jedan proces. Prvo se rađa telesno telo iz kog se na dan vaskrsenja rađa besmrtna duša. Ona će se reinkarnirati u trodimenzionalni svet sve dok sebi ne izgradi telo za višu dimenziju od ugljenika C7 i tada postaje jedana od Božijih sinova – Gospodin s neba. O besmrtnom telu koje gradimo u biološkom životu od ugljenika C7 – Biblija govori na sledeći način:
Korinćanima poslanica prva, gl.10: 53/54/46;
“Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuće u besmrtnost”
“A kada se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost, onda će se zbiti ona riječ što je napisana: pobeda poždrije smrt”.   
“Prvi je čovek od zemlje, zemljan: drugi je čovek Gospodin s neba”.
Kada ćemo sve ovo spoznati isključivo zavisi od nas samih i koliko imamo snage da savladamo sami sebe i loš karakter koji nas sprečava da završimo proces u nama samima. Veoma je važno da razumemo da se Bog u izgradnji naše svesti uopšte ne meša i da se u tome sastoji naša slobodna volja. Ovom analizom imamo odgovor na postavljenu temu – Zašto se rađamo na Zemlji.
Rađamo se da bi naša duša ozdravila i pobedila smrt – odlazeći u višu dimenziju (Raj).