Pocetna Radovi

 

ZAŠTO SE RAĐAJU HOMOSEKSUALCI

 

U tekstu ćemo tragati za istinom i sagledati: da li su homoseksualci i lejzbejke u suprotnosti s principima Stvoritelja? Nesporazumi zbog neznanja moraju se okončati i uvesti saznanje da je trodimenzionalni svet stvoren da bi duše stekle iskustvo kroz materiju.
Otvoricemo Bibliju i pogledati šta nam ona govori. Stvoritelj je u petom danu stvaranja stvorio sve duše po vrstama njihovim:
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 1: 23/24/25/26/27;
„I bi veče i bi jutro, dan peti“
„I potom reče Bog: neka zemlja pusti duše žive po vrstama njihovim, stoku i sitne životinje i zveri...I bi tako“
„ I stvori Bog zveri zemaljske po vrstama njihovijem, i stoku po vrstama njezinijem i sve sitne životinje na zemlji po vrstama njihovijem...“
„Po tom reče Bog: da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi...“
“I stvori Bog čoveka po obličju svojemu, po obličju Božijem stvori ga; muško i žensko stvori ih“.
Iz ovog kazivanja - Biblija govori da je Stvoritelj u petom danu stvorio sve duše, a mušku i žensku dušu po svom obličju. Do sedmog dana Bog je stvorio sva dela svoja i u sedmi dan počinu:
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 2: 2;
„I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan...“.
Saznajemo, da su prvo stvorene sve duše, pa i čovečije, a hram dušama Stvoritelj stvara kasnije - od praha zemaljskog. Možemo zaključiti da su muška i ženska duša božanstva, jer su stvorene po obličju Božijem, a da su tela hramovi dušama i zato ih Stvoritelj stvara kasnije. Biblija ostavlja podatak:
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 2: 5/7;
„...Bog još ne pusti dažda na zemlju, niti bi čoveka da radi zemlju“.
„I stvori Gospod bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni: i posta čovek duša živa“.
Evo čoveka tek ovde. Stvoren je hram od praha zemaljskog, duša je dobila program života i tada postala duša živa.
Šta dalje možemo saznati iz Biblije:
Nakon stvranja savršenog čoveka – Bog je stvarao hramove od praha zemaljskog za sva druga živa bića. Dovodio ih je Adamu (savršenom čoveku) da im da ime. Nakon toga Bog pusti tvrdi san na Adama da od njegovog rebra stvori hram ženskoj duši, koja će mu biti životni saputnik. I stvori Bog Adamu druga – Evu, koja će biti njegova druga polovina. Pogledajmo:
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 2: 19/20/21/22/23;
“Jer Gospod Bog stvori od zemlje sve zveri poljske i sve ptice nebeske, i dovede k Adamu da vidi kako će koju nazvati...”
“Adam  nađe ime svakom živinčetu i svakoj ptici nebeskoj...”
“...Bog pusti tvrd san na Adamu, te zaspa; pa mu uze jedno rebro i mesto popuni mesom;”
“I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu,...”
“A Adam reče: sada eto kost od mojih kosti, i telo od mojeg tela...”.
Kada je Stvoritelj završio stvaranje – Adama i Evu je postavio u Super prostor – Raj i posmatrao da li će kod čoveka, razum početi da funkcioniše, da bi mogao da ih spusti u pripremljeni trodimenzionalni svet – biološki život, gde će se usavršavati. U sjajnoj alegoriji (Eve, Adama, jabuci i zmiji) – Biblija daje sliku razvitka razuma kod čoveka.
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 3: 4/5/6;
“A zmija reče ženi: nećete vi umreti;”
“Nego zna Bog, da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči pa će te postati kao bogovi i znati što je dobro što li zlo”
I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s njega i okusi, pa dade i mužu svojemu, te i on okusi”.
Ovo je trenutak kada je čovek postao razumno bići i bio spreman da počne svoje uzdizanje iz trodimenzionalnog sveta – iskustvom kroz materiju. Bog tada Adama i Evu spušta u niži svet – biološki život, odakle će početi svoje iskustvo kroz materiju i uzdizanje u više dimenzije – do dimenzije Bogova. Zato Biblija prenosi konstataciju Stvoritelja – da su Adam i Eva nakon funkcije razuma i spuštanja u biološki život – postali kao Bogovi.
Prva knjiga Mojsijeva, gl.3: 21/22;
“I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože i obuče ih u njih”
“I reče Gospod Bog: eto, čovek posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo;...”.
Zahvaljujući Bibliji dobili smo odgovor zašto duše mogu birati kog pola će im biti hram, da bi stekli iskustvo kroz materiju. Svaka duša (ženska ili muška) je božanstvo, stvoreno po obličju božijem. Hramovi dušama su stvoreni od praha zemaljskog – ugljenika C12, čiji atom se sastoji iz: 6 protona, 6 neutrona i 6 elektrona 666. Biblija to govori na sledeći način:
Otkrovenje Jovanovo, gl. g. 13: 18;
“Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri: jer je broj čovekov i broj njezin šest stotina i šezdeset i šest”.
Od hramova (tela) se ciklično rađaju nove duše u Božijem polju. Kada duša napusti telo (hram u kom je sticala iskustvo) mi to nazivamo smrt, a zapravo u kostima ostaje program za rađanje mlade duše. Duše se rađaju iz kostiju i spavaju u prahu do trenutka ulaska Planete u Božije polje. O tome takođe govori Biblija:
Knjiga proroka Ezehijela, gl.37: 1/5/10;
“...i Gospod me izvede u duhu, i postavi me usred polja, koje biješe puno kosti”.
“Ovako veli Gospod ovijem kostima: gle, ja ću metnuti u vas duh, i oživećete”.
“I prorokovah kako mi se zapovijedi, i uđe u njih duh, i oživješe, i stadoše na noge, i biješe vojska vrlo velika”.
Knjiga proroka Danijela, gl. 12: 2/3;
I mnogo onijeh koji spavaju u prahu zemaljskom probudiće se,...”
“I razumni će sjati kao svijetlost nebeska, i koji mnoge privedoše k pravdi, kao zvijezde vazda i do vijeka”.
Jevanđelje po Marku, gl. 12: 25;
“Jer kada iz mrtvih ustanu, niti će se ženiti niti udavati, nego su kao anđeli na nebesima”.
Isus nam u Jevanđelju po Marku veoma određeno kaže da se na dan vaskrsenja rađaju duše, koje su anđeli na nebesima. Savremena fizika je pokazala da se ritam stvaranja i uništenja ne ispoljava samo u rađanju i umiranju, već se nalazi u osnovi i same neorganske materije...svaka subatomska čestica je jedan pulsirajući proces stvaranja i uništenja. U ključnoj kosti čoveka se nalazi osam „semenki“ – raspoređene su u parovima i združene sa životnom energijom. „Semenke“ imaju u sebi unutrašnju vibraciju i, probijajući opnu, kreću se po putanji spirale, koja označava očuvanje materije, što rađa sve vidljivo i nevidljivo. Ovo su trenuci kada se iz praha bude i vaskrsavaju duše iz kostiju.
Zapažamo, da su „semenke“ raspoređene u parovima, što potvrđuje poruku Biblije, da se iz kostiju rađaju dva principa – muški i ženski. Da bi se proces u ključnoj kosti pokrenuo – pokojnik mora počivati u miru.

Stvoritelj je izdiferencirao jaje sveta, sa jedanaest dimenzija i funkcioniše kao fraktalna geometrija. Razdelilo se u bezbroj istih i svako je kvantno polje za sebe. Svaka dimenzija ima svoju frekvenciju s prostorom. Trodimenzionalni svet  u kom smo mi je na frekvenciji od 800 – 900 nanometara. Iznad nas je Božije polje s kojim smo povezani preko svoje fontanele i tu ostavljamo svako svoja dela, misli i reči.
Iznad Božijeg polja je peta dimenzija, koja je dom još nesavršenim dušama. Svaka duša nakon napuštanja tela mora proći kroz Božije polje gde se sreće sa svojim delima iz tog života, a na vratnicama pete dimenzije čeka je njen anđeo čuvar. Iznad pete dimenzije nalazi se 6 dimenzija – Super prostor ili Raj, gde borave duše koje su usavršile svoj drugi princip i dobile telo od ugljenika C7 - Vaznesenje.
Ugljenik C7, ima svojstva da upija svetlost i zato su viša bića predstavljena u svetlosti i sa dva krila (simbol za usklađena dva duhovna principa). Kada se usklade dva duhovna principa onda dolazi do hemijskog procesa unutur našeg DNK – ugljenik C12 prelazi u ugljenik C7 i to je konačno telo, Vaznesenje. Atom ugljenika C7 je 661 i zato je kod Jevreja – Metatron Božiji sin, predstavljen kao atom ugljenika C7. Biblija ostavlja podatak da smrtno telo moramo obući u besmrtno:
Korinčanima poslanica prva, gl. 15: 33/34;
Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost”
“A kada se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost, i ovo se smrtno obuče u besmrtnost, onda će se zbiti ona riječ što je napisana: pobeda poždrije smrt”.  

Božiji sinovi i kćeri, koji su pobedili smrt, postali besmrtni i stekli pravo na Super prostor (šestu dimenziju) ili Raj - brinu o nesavršenim dušama. Ciklično Zemlja ulazi u Božije polje gde vaskrsavaju mrtvi, rađajući se kao besmrtna božanstva i gde se očitava program svakoj duši u DNK. Vaskrsenje i ulazak u Božije polje događa se onda kada se iznad nas otvara nebo i Hrist nas o tome obaveštava:
Jevanđelje po Jovanu, gl. 1: 51;
“I reče mu: zaista, zaista vam kažem: odsele ćete vidjeti nebo otvoreno i anđele Božije gde se penju i silaze k sinu čovečijem”.   
Albert Ajnštajn je postavio – fundamentalni zakon prirode o ekvivalentnosti materije i energije, koji glasi – energija „E“ je jednaka masi „m“ pomnoženoj sa brzinom svetlosti „C“ (300.000 km/sec, približno) na kvadrat, tj. E=mc2. Mogli bismo izvući zaključak, da se masa duše konvertuje u energiju, koja može egzistirati kao zasebni entitet, van fizičkog tela i to bi bila ta duša koja nastavlja da živi i nakon napuštanja tela. S novim rođenjem, opet dolazi do pretvaranja, ali sada u suprotnom smeru – energije u masu, koja se sjedinjuje s novim telom.     
Duša je svesno božanstvo u svakom od nas i poseduje suptilno telo. Nakon vaskrsenja iz kostiju - duša nosi obličje tela iz kog je rođena. Biblija nam daje podatak o tome:
Korinčanima poslanica prva, gl. 15: 38/39/44/45/46/49;
“A Bog mu daje tijelo kakvo hoće, i svakom sjemenu svoje tijelo
“Nije svako tijelo jedno tijelo, nego je drugo tijelo čovečije, a drugo skotsko, a drugo riblje, a drugo ptičije...”.
“Sije se telo telesno, a ustaje telo duhovno. Ima telo telesno i ima telo duhovno”
“Tako je pisano: prvi čovek Adam postade u telesnm životu, a poslednji Adam u duhu koji oživljuje”.
“Ali duhovno telo nije prvo, nego telesno, pa onda duhovno”.
Kako nosimo obličje zemljanoga tako ćemo nositi obličje nebeskoga”.
Duša se sastoji od nagona i razuma – nagon kao nukleus, a razum kao elektron. U nagonu je program za čovečiji opstanak u biološkom životu i program o njegovom uzdizanju i usavršavanju svog drugog principa – muškarci usavršavaju ženski princip, a žene muški princip. Srce je ezoterični centar nagona, jer se u njemu stvaraju emocije. Na freskama u unutrašnjosti piramida, nalazimo kako vuk Apnat - čoveku nakon smrti, meri srce. Preci su znali da se u srcu stvaraju emocije iz kojih će se sagledati karakter duše iz tog života.
Kada se posvađaju srce i razum, čovek mora njima ovladati. Odgovor koji leži u srcu ne tražimo ga u razumu. Isto tako – ne tražimo od srca da nam da odgovor koji razum zna. Naučimo da budemo dobar slušalac razumu i nagonu, da bismo mogli njima vladati. Vladajući razumom nad nagonom, uzdići ćemo svoju svest, koja je suština izlaska iz stalnog kruga rođenja.
Duša je vrlo kompleksna tvorevina Svevišnjeg; u to ne smemo sumnjati. Zemlja, voda, vazduh, svetlost, etar, prostor, vreme, duša i svest su devet supstanci koje treba da obuhvataju sve telesne i netelesne pojave. Vreme i prostor su sveprodorni, imaju najšire dimenzije i čine zajedničko mesto svim telesnim stvarima. Od ovih devet supstanci: zemlja, voda, svetlost, vazduh, duša i svest sadrže mnogo individua. Pretežne su i stoje u odnosima blizine i udaljenosti. Sposobne su da deluju i imaju brzinu. Elementarne supstance, pojedinačno ili u kombinaciji postaju materijalni uzroci produkta sveta. Celokupni svet, vidljivi i nevidljivi, sastoji se od fizičkih zakona i principa, a Stvoritelj je najviša, najplemenitija i najpunija manifestacija sila koje leže latentno u čovekovoj – duši.
Možemo zaključiti da je duša ezoterični centar u svakom od nas i teži 21 gram. Sadrži u sebi akciju i kvalitet. Duša je osnova kvaliteta, sadašnja ili buduća. Ona u sebi nosi silu, s kojom, uz pomoć tela i mozga, stvara najmoćniju energiju u kosmosu – svest.
Stvoritelj je postavio princip da se duše zaljubljuju u tela suprotnog pola zbog produženja vrste, koje se odvija u biološkom životu. Muške duše se zaljubljuju u ženska tela, jer su ona deo tela (rebro), koje im nedostaje da budu celoviti. Ženske duše se zaljubljuju u muška tela, jer su ona deo koji njima nedostaje da budu celovite. Nikada se muška duša ne zaljubljuje u muško telo i ženska duša u žensko telo.
Kada smo naučili šta je duša, da se vratimo vaskresenju u Božijem polju. Tada se rađaju duše iz kostiju svakog čoveka koji je spavao u prahu - muška i ženska duša. One će biti jedna drugoj polovina, kao što su Adam i Eva – jedno drugome polovina. Na dan rođenja - dušama se formira ćelijska struktura dužice oka na osnovu karaktera tela iz čijih kostiju su rođene. Dobijaju ime i tako će se zvati zauvek u duhovnom svetu. Muška duša rođena iz muških kostiju zvaće se kao telo iz čijih kostiju je rođena - njegova ženska polovina nosiće ime njegove biološke majke. Ženska duša rođena iz ženskih kostiju zvaće se kao telo iz kog je rođena, a njena muška polovina – nosiće ime njenog biološkog oca. S novim rođenjem duša će uvek dobijati ime novog tela, ali u duhovnom svetu ona ima ime koje je dobila na dan vaskrsenja iz kostiju.
Sve duše rođene na dan vaskrsenja su mlade duše bez ikakvog iskustva. Odmah po vaskrsenju odlaze u petu dimenziju i tu će biti njihov dom do trenutka dok se ne usavrše i dobiju telo od ugljenika C7, s kojim se opstaje u višoj dimenziji – Raju.
O mladim tek rođenim dušama brinu Božiji sinovi i kćeri i za duhovni svet one su kao za nas u biološkom životu – mala deca. Ove mlade duše bivaju odmah prestruktuirane u grupe po crtama karaktera, koji im se ogleda u ćelijskoj strukturi dužice oka. Dobivaju negovateljice, koje ih paze i počinju rad sa njima. Kada mlade duše malo ojačaju onda se s njima mora vežbati – kako se reinkarnirati u tela.
Moraju da nauče da se usklade s magnetnim poljem Zemlje i majčinim pupkom – kako bi zaposeli telo tek formirane bebe. Simuliraju im se tela i uče kako da naprave dobar spoj s mozgom, da bi mogle - što bolje da osete spoljni svet i stiču iskustvo kroz materiju. Kada će duša sići u materijalni svet o tome odlučuje njen anđeo čuvar – vodič. Prva izgrađena sudbina mladoj duši uvek je blaža, jer kada mlada duša dođe u telo – doživi šok. Mnoge mlade duše ne uspeju da naprave dobar spoj s mozgom. Zato im se mešaju zvuci spoljnjeg sveta, čuju svog anđela čuvara i nastane konfuzija raznih scena pete dimenzije i biološkog života. Ovkve ljude mi u biološkom životu nazivamo – psihički bolesnici.
Sada kada imamo sliku kosmičkih dešavanja i pravila kvantnog polja s lakoćom možemo zaključiti – zašto u biološkom životu postoje HOMOSEKSUALCI I LEZBEJKE.
Trodimenzionalni svet je dimenzija sticanja i usavršavanja duša i zato duše mogu da biraju svoja iskustva i tela u kojima će ih sticati. Božiji sinovi im grade program života (sudbinu) u skladu s njihovim karakterom. Loše crte u karakteru su ranjivi aspekti duša, koje moraju savladati i staviti pod kontrolu. Zato Biblija govori da se svaki greh oprašta dušama osim na Duha Svetoga (program koji je postavio Stvoritelj).
Jevanđelje po Mateji, gl. 12: 31/32;
“Za to vam kažem: svaki greh i hula oprostiće se ljudima; a na Duha svetoga, ne će se oprostiti ljudima”
“I ako ko reče na sina čovečijeg oprostiće mu se;...”.
Kada se mladim dušama simuliraju tela u petoj dimenziji da bi osetile koji je osećaj kada ga zaposednu. I ženske i muške duše uče zajedno pa traže od svojih vodiča da isprobaju tela suprotnog pola. Dušama je sve dozvoljeno – to su božanstva, budući Božiji sinovi i kćeri. Prvo iskustvo reinkarniranja mlada duša mora da bude u polu koji joj pripada – muška duša u muškom telu i ženska duša u ženskom telu. Nakon nekoliko reinkarniranja u materijalni svet mlade duše ponekada žele iskustvo suprotnog tela: muška duša želi da se rodi u ženskom telu, a ženska duša u muškom telu. Božiji sinovi im to dozvoljavaju i gradi im se sudbina u skladu sa tim iskustvom.
Zato, kada se sretnu dve ženske duše u muškim telima, one se zaljube – to su homoseksualci. To isto biva sa muškim dušama u ženskim telim – to su Lezbejke.
Neke duše ne mogu da izdrže to iskustvo u materijalnom svetu i traže da operacijom dobiju pol, koji im i pripada. Duši je teško da izdrži u telu koje joj po polu ne pripada. Stvoritelj je postavio principe ženskoj duši i principe muškoj duši i ako nisu u telu koje im po polu pripada – dolazi do disbalansa emocija i postavljenih principa.
Ovo su anomalije duša i to ne treba osuđivati, jer je suština zaljubljivanja ostala ista, kako je Stvoritelj i postavio – ženska duša se zaljubljuje u muško telo, a muška duša u žensko telo. Jedino ovakve duše ne mogu imati poroda. Za porod moraju biti dve duše suprotnih polova – muška duša u muškom telu i ženska duša u ženskom telu. Homoseksualci imaju veoma jak instinkt za decom i zato traže usvajanje dece. To je zbog toga što su to dve ženske duše u muškim telima, koje imaju postavljen princip dat ženskoj duši za porod. Pogledajmo koji je to jak princip:
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 2: 16;
“A ženi reče: tebi ću mnogo muke zadati kad zatrudniš, s mukom ćeš decu rađati, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvojega, i on će ti biti gospodar”.
Oba muškarca sa ženskim dušama imaju veliki nagon za decom i porodom i to takođe ne treba osuđivati, već razumeti. Usvojeno dete od ovakvih roditelja imalo bi dve izuzetno nežne majke – živelo bi u skladnoj harmoniji i nikada ne bi upoznalo agresivno ponašanje.
Jedini problem je taj što se pogrešno tumači pojava ženskih duša u muškim telima. O tome se govori kao o nečemu što nije u skladu sa moralnim zakonom i božanstvom – a iz prikazanog teksta vidimo da nije tako. Kada bi se na ovakve parove gledalo kao na jedan najprirodniji kosmički proces iskustva duša i da oni imaju nebeski blagoslov – sve bi prolazilo najnormalnije, što zapravo i jeste. Kada je u pitanju moral – pogledajmo šta kaže Hrist:
Jevanđelje po Mateju, gl. 5:27/28; gl.19:/9/12;“...
“...kako je kazano starima ne čini preljubu...svaki koji pogleda na ženu sa željom već je učinio preljubu“
“...ako ko pusti svoju ženu, osim za kurvarstvo i oženi se drugom, čini preljubu i ko uzme raspuštenicu čini preljubu...jer ima uškopljenika, koji su se tako rodili iz utrube materine;...“.
Iz Hristovog kazivanja moramo postaviti pitanje: Ko je moralno čist dragi prijatelj i s kojim pravom osuđuju homoseksualce, koji su rođeni uz božiji blagoslov kao svaki od nas?
Jevanđelje po Mateji, gl.7:5; gl. 15/11; gl. 16: 24;
Licijemere! izvadi najpre brvno iz oka svojega, pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka brata svojega“.
Ne pogani čoveka što ulazi u usta; već što izlazi iz usta ono pogani čoveka”.
“Tada Isus reče učenicima svojim: ako za ko hoće samnom ići, neka...uzme krst svoj i ide za mnom”.
Draga ljudska populacijo planete Zemlje i zajedničkog kvantnog polja – na kraju smo jednog Zemljinog ciklusa i pred nama je ulazak u Božije polje na očitavanje programa u DNK. Nosite svoj krst i bavite se svojim ranjivim aspektima duše, a ko smatra da nema greha i da je bezgrešan pa može da osuđuje – NEKA BACI KAMEN.