Pocetna Radovi

 

                     GDE LEŽI KOREN USKRSA

Najveći hrišćanski praznik je Uskrs. Da li znamo gde je koren ovom prazniku? Uskrs vuče poreklo od jevrejskog blagdana – PASHE. Zašto je počeo da se slavi vazam i da li je povezan sa astronomijom?
Tražićemo koren vazama, a samim tim sagledati i koren Uskrsa. Biblija će nam u tome pomoći.
Stari vavilonski kalendar, sa Suncem u središtu, pokazuje koliko je obožavanje Sunca bilo značajno za Vavilonjane. Obožavanje Sunca je ostalo od davnina i Vavilonjani su mu se klanjali i obožavali ga. Njihov dan slavljenja Sunca je bila nedelja. Jevreji su svetkovali subotu kao dan odmora (Jezehijel 20/12) i zato je bilo sporno da li da se slavi subota kao blag dan ili nedelja. Istoričar Artur P. Stenli kaže da je slavljenje nedelje kompromisna mera između pagana i hrišćana, koju je predložio car Konstantin.
Artur P. Stenli:
“Zadržavanje starog paganskog imena Dies Solis za nedelju u velikoj meri, može se pripisati mešovito pagansko-hrišćanskoj svesti koja je navela Konstantina da prvi dan u sedmici preporuči svojim podanicima, i hrišćanima i neznobožcima, kao časni dan Sunca. (Histori of the Eastern  Church 184).
Novčići cara Konstantina s jedne strane su nosili slova Hristovog imena, a sa druge strane lik boga Sunca. Konstantin je predložio hrišćanima da uzmu nedelju, a ne subotu kao dan slavlja, jer je Hrist Vaskrsao u nedelju.
Crkveni Sabor u Nikeji 325. godine je odlučio da nedelja kao dan Hristovog Vaskrsa postane hrišćanski blag dan. Uskrs se uvek slavio tri dana. Počinje Hristovom večerom na Veliki četvrtak uoči raspeća. Vrhunac slavlja je bdenje uoči Vaskrsa. Marija Magdalena je prva koja je objavila Hristov Vaskrs. Pogledajmo:
Jevanđelje po Jovanu, gl. 20: 1,2;
“A u prvi dan nedelje dodje Marija Mandalijena na grob rano, još dok se ne biješe rasvanulo, i vidje da je kamen odvaljen od groba”.
“Onda otrča, i dodje k Šimunu Petru i k drugom učeniku koga ljubljaše Isus i reče im: uzeše Gospodina iz groba i neznamo gde ga metnuše”.
Hristovo raspeće je bilo povezano sa ulaskom Zemljine ose u sazvežđe Ribe. To se dogodilo 2. aprila 33. godine posle Hrista. Tada je Sunce izašlo u savršenoj liniji sa sazvežđem Ribe, koje se pojavilo iza Sunca. Ovaj kosmički proces se događa jednom u periodu od oko 2000 godina. Riba kao znamenje postaje deo posta i simbol hrišćanstva. U osnovi - hrišćanstvo se rodilo Hristovim raspećem u trenutku ulaska Zemlje u sazvežđe Ribe. (Šta se sve dogodilo u doba Hrista pročitati studiju Istina o Hristu, autor Slavica Šetina u izdanju Miroslav) .
Naši preci su u doba Izlaska Jevreja (1495. godine pre Hrista) preživeli teško iskustvo sa sazvežđem Ribe i zato su očekivali da će ulaskom Zemljine ose u sazvežđe Ribe opet doći do kataklizme. Vratićemo se u doba Izlaska Jevreja iz Egipta i pogledati koji izveštaj nam je ostavio Mojsije.
Mojsije je rođen 1575. godine pre Hrista. Bio je posinak princeze Hatšepsut i pripreman za naslednika prestola posle Tutmesa I - oca princeze Hatšepsut. Egipatski sveštenici se nisu slagali da Jevrejin bude egipatski faraon. (Pogrešno se misli da su Jevreji izašli iz Egipta u doba Ramzesa III, jer je to trinaesti vek. U Bibliji nalazimo podatak, koji tačno daje period kada su Jevreji izašli iz Egipta (Prva knjiga o carevima, gl. 6: 1;). Izlazak se dogodio u doba faraona Tutmesa III. To je faraon koji je vodio poznatu bitku kod Megida i pokorio mnoge gradove Palestine. Došao je na vlast 1525. god. pre Hrista i vladao do 1491. god. pre Hrista. Izlazak Jevreja se dogodio 1495. god. pre Hrista, što ulazi u period vladavine Tutmesa III. Faraon Tutmes III je upozorio Mojsija da ne izlazi s narodom, jer se može sresti sa zvezdom RA – na hebrejskom znači zlo. (Šta se tada dogodilo i kako se Mojsiju otvorilo more - pogledati studiju Mojsijev prolaz i reka Fison, autor Slavica Šetina u izdanju Miroslav).
Kao posinak princeze Htšepsut - Mojsije je bio upoznat sa svim saznanjima toga doba. Poznavao je astronomiju i bio je upoznat s dolaskom Venere. Pre Biblijskog potopa koji se dogodio 2344. godine pre Hrista, Zemljina osa je prolazila kroz 10 sazvežđa. O tome nalazimo dokaz u Lepenskom Viru, gde postoje dva žrtvenika u obliku ovna i u obliku ribe. Legenda o Jasono koji traga za zlatnim runom je lep prikaz predaka o traganju za 11 sazvežđem – sazvežđem Ovna. U Bibliji nalazimo detaljan izveštaj, koji nam je ostavio Noje. On govori o deset meseci od po 30 dana pre Biblijskog potopa. Noje nas obaveštava da posle Biblijskog potopa dobijamo 24 dana više (Prva knjiga Mojsijeva, gl, 7: 6, 11, 12, 24; gl. 8: 4, 5, 10, 11, 13;). To znači da je Zemlja u toku Potopa 2344. godine pre H, dobila jedanaesto sazvežđe – sazvežđe Ovna. Godina je posle Potopa trajala 324 dan, sve do Izlaska Jevreja iz Egipta 1495. god. pre Hrista. Da je posle Potopa bilo jedanaest meseci, govori pesma na aramejskom jeziku, uključena u službu Sedar, gde se pominje samo jedanaest znakova zodijaka. Biblijsku simboliku o jedanaest znakova zodijaka nalazimo i u Josipovom kazivanju o njegovom snu (Prva knjiga Mojsijeva, gl.37: 9;).
U doba Izlaska Jevreja iz Egipta - Venera svojim dolaskom proširuje Zemljinu orbitu dolaskom sazvežđa Ribe. Mojsije je znao da samo u toku dolaska Venere može da izvede narod iz Egipta. U Bibliji nalazimo Mojsijevu molitvu gde moli Gospoda da pošalje onoga koji treba doći – Veneru.
Druga knjiga Mojsijeva, gl. 4: 13;
“A Mojsije reče: molim te, Gospodine, pošalji onoga koga treba da pošalješ”.
Šta se sve dogodilo dolaskom Venere koja nam je donela dvanaesto sazvežđe Ribe – opisano je u Bibliji (Druga knjiga Mojsijeva, gl. 7:  21, 24; gl. 8: 13, 14; gl. 9: 9, 25; gl. 10: 9;).
“I pomrše ribe što bijehu u reci, i usmrde se rijeka tako da ne mogahu Egipčani piti vode iz rijeke, i biješe krv po svoj zemlji Egipatskoj”.
“I posta prah po svoj zemlji Egipatskoj, a od njih će postati kraste pune gnoja i na ljudima i na stoci i po svoj zemlji Egipatskoj”.
“I pobi grad po svoj zemlji Egipatskoj što god biješe u polju od čoveka do živinčeta i sva drveta u polju polomi”.
“I okrenu Gospodin vijetar od zapada vrlo jak, koji uze skakavce i baci ih u crveno more...”.
Posle ovog izveštaja iz Biblije zaključujemo da je dolazak sazvežđa Ribe izazvao veliku katastrofu na Zemlji. Nakon toga naši preci su slavili sazvežđe Ribe, da bi ga umilostivili. Godina je tada varirala između 354 i 360 dana. (Detaljno o kalendaru iz doba Mojsija u knjizi Srbi pleme majka, autor Slavica Šetina, u izdanju Miroslav) Obožavanje sazvežđa Ribe, naćićemo od Dunava do Mongolije i Altaja, Jermenije i Kavkaza. Najstariji primerci obeleženi klinastim pismom, datirani su oko 1000 god. pre Hrista, i pouzdano nam govore o obožavanju dvanaestog sazvežđa Ribe. Jevreji, kada su prešli preko reke Jordana do Jerihona, sa dna reke su uzeli 12 kamena što je bio simbol 12 sazvežđa i 12 jevrejskih plemena.
Knjiga Jozue Nunova, gl. 4: 20;
“A onih dvanaest kamena, što iznesoše iz Jordana, postavi Jozua u Galgali”.
Hrist uzima 12 apostola, što je opet povezano s obožavanjem dvanestog sazvežđa.  Mart kao novi mesec postaje prvi u godini. Dokaz nalazimo u Bibliji:
Druga knjiga Mojsijeva, gl. 10: 22; gl. 12: 2;
“I pruži Mojsije ruku svoju k nebu, i posta gusta tama po svoj zemlji Egipatskoj za tri dana”.
“Ovaj mesec da vam je početak mjesecima, da vam je prvi mjesec u godini”.
Knjiga o Esteri, gl. 3: 7; gl. 8: 12;
“Prvog meseca a to je mesec Nisan, godine dvanaeste carovanja Asverova, bacaše Fur, to jest ždrijeb, pred Amonom, od dana do dana i od mijeseca, do mijeseca, a to je mijesec Adar”.
“U isti dan po svim zemljama cara Ašvera, trinaestog dana meseca dvanaestog, koje je mesec Adar”.
Adar je kod Jevreja februar mesec, a Nisan što znači novi je mesec mart.
Januar                 Jarac             Shavat
Februar              Vodolija           Adar
Mart                   Riba                 Nisan
April                  Ovan                 Iyat
Maj                   Bik                    Sivar
Jun                   Blizanac           Tamuz
Jul                     Rak                 Av
August             Lav                   Elul
Septembar      Devica             Tishri
Oktobar           Vaga                Heshvan
Novembar       Škorpija           Kislev
Decembar        Strelac            Tevet        

Treća knjiga Mojsijeva, gl. 23: 5;
“Četrnaestog dana prvog meseca u veče vazam je Gospodinov”.
Knjiga Jozue Nunova, gl. 5: 10;
“I sinovi Izraelovi stojeći u okolu u Galgali, slaviše vazam četrnaestog dana onog meseca u veče u polju Jerihonskom”.
Jevanđelje po Jovanu, gl. 19: 14;
“I biješe petak uoči vazama oko šestog sahata: i Pilat reče Židovima: evo car vaš”.
Od vazama kaji je uveo Mojsije u toku Izlaska iz Egipta, do trenutka kada ga je slavio Hrist, prošlo je 1528 godina. Od Mojsija do danas 2013. godine, prošlo je 3508 godina, a hrišćani i Jevreji u osnovi još uvek slave dolazak dvanaestog sazvežđa Ribe i Venere.
Biblija nam je pomogla da pronađemo koren vazama, a samim tim i Uskrsa, koji datira od pre 3508 godina.