Pocetna Radovi

U BEOGRADU SE RODIO BOŽIJI SIN

 

Jupiter u Devici septembra 2017. Planete 23. septembra 2017.
Uragan Irma Posle uragana Irma

 

U Beogradu, 23. septembra, 2017. godine, u 20h je rođen Božiji sin, koji će voditi ljudski rod u narednom Zemljinom ciklusu. Rodila ga je duša Sv. Ane, koja je pre vise vekova rodila Samuila. Došla je u trodimenzionalni svet u telu N. N, da bi podarila svetu Božijeg sina, koji će biti duhovnik sledećoj generaciji ljudi. Rodila ga devica N. N. i odmah po rođenju je uzet Bogu, upravo onako kako ga je najavila Biblija:
Otkrovenje Jovanovo, gl. 12: 5;
I rodi muško, sina, koji će pasti sve narode s palicom gvozdenom; i dijete njezino bi uzeto k Bogu i prijestolu njegovom“.
Njegovom rođenju je prethodilo mnogo uragana, zemljotresa i poplava po čitavom svetu. Biblija ga je najavila dvadeset vekova ranije: – pojaviće se znak na nebu o njegovom rođenju. Taj znak je videlo svako oko na Zemlji.
Otkrovenje Jovanovo, gl. 11: 19;
„I otvori se crkva Božija na nebu, i pokaza se ćivot zavjeta njegova u crkvi njegovoj; i bijaše sjevanje munja, i glasovi, i gromovi, i tresenje zemlje i grad veliki“.
Jovanovo Otkrovenje, gl. 12: 1/2;
„I znak veliki pokaza se na nebu; žena obučena u sunce, i mijesec pod nogama njezinim, i na glavi njezinoj vijenac od dvanaest zvijezda“.
„I biješe trudna i vikaše od muke, i mučaše se da rodi“.
Poznavajući Bibliju očekivala sam rođenje Božijeg sina i pratila astronomiju – kao nebesko znamenje. Jupiter je proveo devet meseci u sazvežđu Device tačno onoliko koliko provede dete u majčinoj utrubi. Izlaskom iz sazvežđa Device, 9. septembra, 2017. godine - izazvao je zemljotres u Meksiku i uragan Irmu i Mariju koji su opustošili Karibe i Floridu.
Jupiter je izašao iz stomaka Device, a Sunce je okupalo Devicu obasjavajući je u potpunosti. Mesec je bio kod njenih nogu, a planete Merkur, Venera i Mars – bile su u konjukciji. Sa zvezdama iz sazvežđa Lava činile su 12 zvezda na glavi sazvežđa Device – upravo onako kako je najavljeno u Jovanovom Otkrovenju.
U 5,30h, 23. septembra, 2017. godine, na svojoj terasi čekala sam izlazak Sunca. Očekivala sam obasjanu Devicu s Mesecom kod njenih nogu i krunom od 12 zvezda.
Bilo je fascinantno – Sunce je izašlo, okupavši potpuno sazvežđe Device jarkom belom svetlošću, a Mesec kod njenih nogu se gubio u sunčevoj svetlosti, dok su Merkur, Venera, Mars i zvezde iz sazvežđa Lava – činile krunu na glavi sazvežđa Device i polako nestajale sa jutarnjeg neba. To su trenuci milenijuma gde se sreću biološki život kao osnova kosmosa i viša dimenzija koja čeka da primi tek rođenog Božijeg sina i preda mu gvozdenu palicu za naredni Zemljin ciklus. Ovakvi doživljaji su toliko snažni da vam blokiraju telo u potpunosti, jer neka snažna energija vas protrese, a um se stapa sa nekom toplinom koja vas čini neverovatno srećnim. Imate osećaj da pripadate nebu i da ste deo kosmičke predstave, koja se upravo odigrala pred vašim očima. Znala sam da će se Božiji sin svakog trenutka roditi, jer je nebesko znamenje pred mojim očima.
Istog dana u 21:o1 h, dobila sa vest o rođenju Božijeg sina, koji je uzet Bogu, a u 22h došla je jesen – jesenja ravnodnevnica.
U Jovanovom Otkrovenju, gl. 12: 1; – tekst nam daje dvojako objašnjenje: Prvo da će se pojaviti nebesko znamenje kao znak rođenja Božijeg sina i da da će se to dogoditi na planeti Zemlji. Rečenicom: “žena obučena u sunce, i mesec pod nogama njezinim, i na glavi njezinoj venac od 12 zvezda” – Biblija upućuje na planetu Zemlju gde će biti rođen Božiji sin. Žena, Sunce, Mesec i dvanaest zvezda, simbolišu planetu Zemlju i 12 sazvežđa kroz koja prolazi njena osa. Kada Biblija govori o Suncu i Mesecu to nas odmah upućuje na trodimenzionalni svet, jer viša dimenzija (Raj) nema Sunca i Meseca da ga objasjava, jer sam sebe obasjava – zbog ugljenika C7, koji upija svetlost:
Otkrovenje Jovanovo, gl. 21: 23; gl. 22: 5;
I grad ne potrebuje sunca ni mjeseca da svetle u njemu; jer ga slava Božija prosvetli, i žižak je njegov jagnje”.
“I noći tamo ne će biti, i ne će potrebovati videla od žiška, ni vidjela sunčanoga...”.
Rođenja tela se odvijaju samo u trodimenzionalnom svetu, a odatle se sve nadgrađuje - svešću. Svaki sin Božiji je u biološkom životu rođen, jer se samo u trodimenzionalnom svetu može izgraditi telo za višu dimenziju. Zato je sin Božiji morao na Zemlji da se rodi, a onda je odmah dobio Vaznesenje (konačno svetleće telo za višu dimenziju). Ta duša je već izgradila svoj drugi princip i bio je potreban samo hemijski proces unutar DNK, kada ugljenik C12 prelazi u ugljenik C7. Samo duše se rađaju u Božijem polju četvrte dimenzije (na dan Vaskrsenja), a onda se reinkarniraju u tela od ugljenika C12, sve dok ne izgrade sebi telo za višu dimenziju (pogledati knjigu BIBLIJA I NAUKA, o postavljenim kosmičkimprincipima, autor Slavica Šetina ). Hrist i sva viša bića se predstavljaju sa dva krila (simbol za dva izgrađena duhovna principa) i sa oreolom oko glave (simbol izgrađenog svetlećeg tela), a to znači da su završili sa trodimenzionalnim svetom.
Nakon rođenja Božijeg sina, koji je uzet Bogu, da se pripremi kao duhovnik za sledeći Zemljin ciklus - planeti Zemlji je dato još 1260 dana da se očisti od negativnosti pred ulazak u nultu tačku. Biblija to objašnjava na sledeći način:
Otkrovenje Jovanovo, gl. 12: 6/7/8;
“I žena uteče u pustinju gde imaše mesto pripravljeno od Boga, da se onamo hrani hiljadu i dvesta i šezdeset dana”.
“I posta rat na nebu. Mihajlo i anđeli njegovi udariše na aždahu, i biše se aždaha i anđeli njezini”.
“I ne nadvladaše, i više im se ne nađe mesta na nebu”.
Iz ovog biblijskog teksta možemo očekivati 3,5 godine raznih nepogoda na Zemlji, koje će biti izazvane nebeskim promenema.

ŠTA SE SADA DEŠAVA NA PLANETI ZEMLJI

Svi primećujemo da su velike promene na Zemlji, ali niko nema pravi odgovor šta se zapravo dešava? Istine su ostale u prošlosti, a zapisi predaka teško razumljivi, jer su pisani arhaično, metaforično i razumljivo samo za njihov period. Nauka je nakon nekoliko godina velikih poplav, zemljotresa, klizišta, uragana, izbijanja vulkana i raznih drugih vremenski nepogoda na svim delovima planete – počela da tumači da su takva dešavanja usled klimatskih promenea. Razlog klimatskim promenama – niko još nije protumačio. Padaju velike količine kiše po kvadratnom metru i to nam je pokazatelj da je Zemlja ubrzala okretanje oko svoje ose i kakav će bit eko sistem u narednom ciklusa. Kiše padaju, jer je na delu kosmički princip da većom brzinom okretanja oko ose - Zemlja stvara vodeni omotač. Kao u periodu pre biblijskog potopa. Vodena para se formira u atmosferi, ali pošto Zemlja nema dovoljnu brzinu okretanja oko ose da zadrži vodeni omotač – on oteža i sruči se na prostor nad kojim se formirao. Sve svete knjige govore: - slede velike promene na Zemlji, i to će biti predznak dolaska duhovnika:
Jevanđelje po Mateju, gl. 24: 3/6/7/8/36/44;
“I kad sjedaše na gori Maslinskoj pristupiše k njemu učenici ...kaži nam kada će to biti? i kakav je znak tvojega dolaska i pošljedka veka?”.
“Čućete ratove i glasove o ratovima...”.
“Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i...zemlja će se tresti po svetu”.
“A to je početak stradanja”.
“A o danu tome i o času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do otac moj sam”.
“Jer kao što je bilo u Nojevo vreme tako će biti i dolazak sina čovečijeg”.

Vernici su to odmah prihvatili i nastalo je hiljade raznih tumačenja. Svi su se složili samo oko jedne stvari – KRAJ SVETA. Potpuno pogrešno tumečenje i upotrebljen je pogrešan termin.
Za 21. decembar 2012. godine, mnogi su očekivali kraj sveta zbog toga što Maje nakon tog datuma nisu imale kalendar. Veoma pogrešno tumačenje, jer su Maje na kraju 2012. godine – stavile jednu školjku, kao simbol da se nakon 2012. godine, ulazi u nultu tačku. Pošto niko ne može da kaže dan i čas ulaska u nultu tačku – Maje su postavile školjku. Za 23. septembar, 2017. godine, svi su govorili da će biti kraj sveta i drugi Hristov dolazak – mada Biblija jasno govori samo o rođenju Božijeg sina, a Zemlji ostaje 1260 dana, da boravi u pustinji.
Ne postoji kraj sveta, već kraj jednog Zemljinog ciklusa, a nakon tog se sve nastavlja iznova.
Sve nepogode na Zemlji, kojima smo dali naziv KLIMATSKE PROMENE – nastale su usled kosmičkog principa da Zemlja ciklično ulazi u NULTU TAČKU – Božije polje četvrte dimenzije. Da bi Zemlja ušla u nultu tačku mora uništiti svoja četiri elementa (vodu, vatru, zemlju i vazduh), dovodeći sebe u stanje haosa i tek nakon toga joj sledi promena frekvencije. Zemlja ulazi u nultu tačku, tako što samo promeni svoju frekfenciju. Ljudski rod se sa svojim duhovnicima sreće u nultoj tački i zato je veoma pogrešno očekivati da Isus dođe u trodimenzionalni svet. Isus će sačekati svoje vernike, ali u nultoj tački – Božijem polju, zajedno sa ostalim duhovnicima.
Ulazak u nultu tačku je deo perpetummobila pokrenutog od Tvorca savršenog kosmičkog sistema. Ovaj princip vlada u svim trodimenzionalnim svetovima čitavog kosmosa gde se razvio biološki život i sve se odvija na isti način. U ovoj tački se sreće kompletan ljudski rod, jedne civilizacije. Svakoj duši se očitava program u DNK. Biblija o tome govori kao o otvaranju knjge života. U nultoj tački vaskrsavaju pokojnici – rađajući se kao mlade besmrtne duše, dobivši program života prema delima tela iz kog su rođene. Na ovaj način se širi kosmos u beskonačnost, jer je biološki život osnova kosmosa i sve su dimenzije međuzavisne.
Život na jednoj planeti prestaje onda kada Sunce završi svoj steralni vek i postane crveni džin šireći svoju opnu, a nakon toga se sažme u belog patuljka. I tada ne možemo govoriti o karaju sveta, jer se život nastavlja – jedino na drugoj planeti. Čovek ne mora da brine, jer o tome vode računa Božiji sinovi. Oni će kompletan biološki život početi na drugoj planeti, pre nego što Sunce postane crveni džin. Često čujemo kako ljudi pričaju da su došli sa Sirijusa. To je zbog toga što je pre Zemlje, biološki život bio na planeti koju je obasjavao Sirijus B, a onda postao beli patuljak. Sirijus B je bio Sunce poput našeg. (Pogledati DVD – Bibliske kataklizme i principi kosmosa kako nastaje perprpetummobile, autor Slavica Šetina).
Sastanak u nultoj tački je najlepši trenutak ljudskog roda, jer se srećemo sa svojim najmilijima i shvatamo principe postavljene od Tvorca. Hodamo sa svojim duhovnicima i možemo videti Boga našeg sistema. Nakon nulte tačke Zemlja dobija drugi odnos sa Suncem, što će usloviti drugu brzinu okretanja oko ose, masu i gravitaciju. Od brzine okretanja oko ose, mase i gravitacije u potpunosti zavisi izgled biološkog života Zemlje (pogledati tekst – kako se stvara trodimenzionalni svet u knjiz Biblija i nauka, autor Slavica Šetina). To je početak novog ciklusa i tada u trodimenzionalni svet dolaze i novi duhovnici. Naš ciklus je počeo pre 2700 godina. Prvi naš duhovnik bio je Džain, a onda dolaze Buda, Isus i Muhamed.

Sledeći Zemljin ciklus će početi s Božijim sinom kog je izneo naš ciklus, a rodila sv. Ana – N. N, 23. septembra, 2017. godine, u Beogradu. Amin.