Pocetna Radovi
KAKO SE GRADI SUDBINA DUŠAMA

Da bismo dobili odgovor na postavljeno pitanje – moramo upoznati dizajn Tvorca. U kosmosu je sve strogo definisano i pošto Biblija nosi poruku da se duše vraćaju Bogu, poželjno je verovati da je Tvorac stvorio dušama dom. Ako se duše vraćaju Bogu, onda znači da su se prvo rodile i onda tek došle u telo čoveka. Iz ove konstatacije sledi da se duše reinkarniraju u ljudska tela, jer ako se vraćaju morale su prethodno da dođu. O vraćanju duša u biološki život govori i Hrist. Sveti prorok Ilija je živeo 6 vekova pre Jovana Krstitelja:
Jevanđelje po Mateju, gl. 11: 13/14;
„Jer su svi proroci i zakon proricali do Jovana“.
„A ako hoćete verovati on je Ilija što će doći.“.
U petom danu stvaranja Tvorac je programirao duše po vrstama njihovim, a zatim stvorio čoveka po svom obličju. U šestom danu je završeno stvaranje, ali čoveka da radi zemlju još nije bilo. Biblija nas usmerava da je Tvorac prvo stvorio duše u petom danu, a čoveka od praha zemaljskog kao hram duši tek nakon završenog stvaranja.
O principu rađanja duša Biblija nam daje veoma lep primer. Tvorac je izdizajnirao Adama od praha zemaljskog, a onda mu je dunuo duh životni i posta Adam duša živa. Nakon što je Bog stvorio Adama – uzeo je jedno njegovo rebro i stvorio Evu.
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 1: 23/24/27; gl. 2: 1/5/7/21/22;
„I bi veče i bi jutro, dan peti“.
„Potom reče Bog: neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim...“.
„I stvori Bog čoveka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga; muško i žensko stvori ih“.
Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova“.
„...jer Gospodin Bog još ne pusti dažda na zemlju, niti bi čoveka da radi zemlju“.
„A stvori Gospodin Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa„.
„Gospodin Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mesto popuni mesom“.
„I Gospodin Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu...“.
„A Adam reče: sada eto kost od mojih kosti od mojih kosti, i telo od mojega tela“.
Iz teksta sagledavamo da se duše rađaju iz kostiju tela, jer je Eva stvorena od Adamovog rebra i da je čovek podeljen na dva principa – muški i ženski. Kada je Tvorac izdizajnirao Adama da bude hram duši dao je telu i duši program života. Iz teksta sledi da je Tvorac stvorenim ženskim i muškim dušama stvorio hram od praha zemaljskog. U petom danu u gl. 1: 27; Biblija nam nosi poruku da je Tvorac stvorio muške i ženske duše po svojemu obličju.
Nakon podele na dva principa - Tvorac je čoveku postavio zapovesti i čekao da razum te zapovesti kordinira. Kada je razum kog simboliše zmija stupio u funkciju – čovek kao razdvojeni princip spušten je u niži svet da se usavršava. Došavši u biološki život čovek je krenuo putem uzdizanja da dostigne Božije obličje po kom je stvoren – zato Bog konstatuje da je čovek postao jedan od Bogova. Dok se čovek usavršava stvara hramove od praha zemaljskog gde će se reinkarnirati duše iz pete dimenzije. Svaka duša u čoveku je potencijalni Bog. Umiranjem, duša se vraća u petu dimenziju ali ostaju kosti iz kojih će se na dan vaskrsenja roditi nove mlade duše. Iz teksta saznajemo da se u viši savršeni prostor (Raj) opstaje samo kada je telo sastavljeno od dva duhovna principa – kao Adam pre podele. Biblija to objašnjava na sledeći način:
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 2: 17; gl. 3: 1/21/22/23; gl. 4: 1;
„Ali s drveta od znanja dobra i zla s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrijećeš“.
„A zmija beše lukava mimo sve zvijeri poljske, koje stvori Gospodin Bog; pa reče ženi: je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakoga drveta u vrtu?“.
„I načini Gospodin Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože i obuče ih u njih“.
„I reče Gospodin Bog: eto čovek posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo;...“.
„I Gospodin Bog izgna ga iz vrta Edenskog da radi zemlju, od koje bi uzet“.
“I za toga Adam spozna ženu svoju, a ona zatrudni  i rodi Kaina...”.
Drvo znanja dobra i zla simboliše biološki život gde je sve podeljeno na dva principa – pozitivno i negativno, svetlost i tama, laž i istina, dobro i zlo, život i smrt itd. Sve dok čovek ulazi u suprotnosti usmeriće sebe na biološki život gde je deo principa – smrtnost.
Sagledali smo iz teksta da je čovek podeljen na dva principa, da je spušten u biološki život, da se mlade duše rađaju iz kostiju i da je njihov dom peti dan stvaranja, rečeno jezikom nauke – peta dimenzija. To bi značilo da duše dolaze iz pete dimenzije i da se nakon smrti tela tamo i vraćaju. Biološki život je trodimenzionalni svet u koji dolaze duše da bi stekle iskustvo kroz materiju i izgradile sebi telo koje će posedovati dva duhovna principa s kojim se opstaje u višem prostoru – Edenu. Da čovek gradi svoje novo telo u trodimenzionalnom svetu govori i sv. Pavle. Uvek nosimo isto ljudsko obličje, jedino moramo imati neraspadljivo telo. Od čega je izgrađeno neraspadljivo telo i koji je to hemijski proces pogledati u knjizi Biblija i nauka, autor Slavica Šetina. Da otvorimo ponovo Bibliju i pogledamo gde se rađaju nove duše.
Korinčanima poslanica prva, gl. 15: 47/49/53;
“Prvi je čovek od zemlje, zemljan; drugi je čovek Gospodin s neba”.
“I kako nosimo obličje zemaljskoga tako ćemo nositi i obličje nebeskoga”.
“Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtno”.
Jevanđelje po Jovanu, gl. 1: 51; Knjiga proroka Ezehijela, gl. 37: 1/3/7/10:
“...zaista vam kažem: odsele ćete videti nebo otvoreno i anđele Božije gde se penju i silaze k sinu čovečijem”.
“Ruka Gospodinova dođe nada me, i Gospodin me izvede u duhu, i postavi me usred polja, koje biješe puno kostiju”.
“I reče mi: sine čovečiji, hoće li oživeti ove kosti?...”.
“...i kad prorokovah, nasta glas, i gle potres, i kosti se pribrahu ka svojoj kosti”.
“...i uđe u njih duh, i oživješe, i stadoše na noge, biješe vojska vrlo velika”.
Iz biblijskog kazivanja sagledavamo da postoji prostor gde vaskrsavaju mrtvi i gde se iz kostiju rađaju nove duše. To je Božije polje i nalazi se u dimenziji iznad biološkog života, jer se nebo nad nama otvara. Prorok Ezehijel nas je uputio da nastaje glas i potres, što znači da Zemlja ciklično postavljenim programom dolazi u prostor gde vaskrsavaju pokojnici i da ciklusi imaju kraj svog trajanja. Mi smo upravo na kraju jednog Zemljinog ciklusa, koji je počeo pre 2700 godina (kako i kada nastaju ciklusi – pogledati detaljno u knjizi Biblija i nauka, autor Slavica Šetina).
Upoznali smo tri dimenzije – petu, gde borave duše, treću ili biološki život, gde se duše reinkarniraju i usavršavaju, i četvrtu dimenziju ili Božije polje gde vaskrsavaju pokojnici, i gde se rađaju mlade duše. Biblija nam je pomogla da sagledamo Tvorčev dizajn i da je stvoren perpetummobile.
Sada možemo da počnemo s analizom postojećih dimenzija i nađemo odgovor na postavljeno pitanje: KAKO SE GRADI SUDBINA DUŠAMA?
U biološkom životu svako živo biće poseduje pupak i fontanelu. Nema životinje, biljke niti čoveka koji nemaju – pupak i fontanelu. Pupak je najsnažnije čovekovo magnetno polje s kojim je vezano za majku Zemlju. Zemlja, takođe, ima svoje najsnažnije magnetno polje kojim je vezana za Sunce – Sunce je svojim poljem vezano za galaksiju, itd. To znači da je magnetno polje postavljeni princip. Čovekovo magnetno polje je veoma bitno, jer se duše usklađuju s magnetnim poljem Zemlje i majčinim magnetnim poljem (pupkom) i na taj način zaposednu bebino telo – reinkarniraju se.
Kada se bebi formiraju svi unutrašnji organi, onda se duše uz pomoć svog anđela čuvara (vodiča) i uz pomoć magnetnog polja Zemlje usklađuju sa snažnim magnetnim poljem (pupkom) majke i kroz pupčanu vrpcu zaposednu bebino telo – svoj budući hram. To je onaj trenutak kada majka oseti treperenje u stomaku – poznato u narodu, kao beba je oživela. Nakon što zaposednu telo bebe – duše moraju da naprave dobar spoj s mozgom da bi što bolje osećale spoljni svet i sticale iskustva kroz životne predstave biološkog života. Prolazile kroz razna iskušenja i na taj način lečile svoje ranjive aspekte – oslobađajući se loših crta u karakteru.
Snažno magnetno polje kod čoveka i svih drugih bića, pored toga što se kroz njega duše reinkarniraju – služi dušama da istim principom napuštaju telo, ali u suprotnom smeru. Kada se duši završi program života (sudbina), onda se duša usklađuje sa svojim magnetnim poljem s kojim je vezana za Zemlju. Zbog dužine programa života (sudbine) postoji izreka – ko ima veka ima i leka. Napuštajući telo - duša kroz Zemljino magnetno polje ulazi u Božije polje ili četvrtu dimenziju. Svaka duša kada napusti telo mora da prođe kroz Božije polje, jer se tu susreće sa svim svojim delima, koja je preko svoje fontanele upisala u svoju “knjigu istinitu” u toku toga života.
Fontanela je otvor na temenu s kojim je svako biće vezano za Božije polje i uz čiju pomoć šalje svoje postupke i beleži ih. Svaki čovek ima u Božijem polju svoju “knjigu istinitu” gde upisuje – svako svoje delo, svaku misao i svaku reč. Amblem Ujedinjenih Nacija - prikazuje planetu Zemlju, koja leži na jednom CDu. Veoma lepa poruka čovečanstvu, da je planeta Zemlja pozornica životnih predstava gde se sve snima.
Da bi se imao uvid u postupke duša, potrebno je sve da se beleži. Od ovog principa potiče izreka – Bogu se ništa ne može prikriti. Kada se beba rodi počinje da funkcioniše fontanela s Božijim poljem i sve se beleži. Zapis dušama je veoma bitan, jer na osnovu zapisa njihovih dela - dušama će se graditi sudbina, što ćemo dalje u tekstu sagledati.
U biološki život duše dolaze da leče svoje ranjive aspekte, koje su dobile na dan njihovg rođenja – vaskrsenja iz kostiju. Kako je postupao čovek iz čijih kostiju se rađa duša i kog je karaktera bio, takva će se duša roditi. Ako je čovek bio gnevan, gord ili ubica, ili lopov itd. – takav će karakter duša imati i to će biti njeni ranjivi aspekti, kojih se mora osloboditi. Postoje niz negativnih osobina s kojima se duše rađaju i kojih se moraju osloboditi da bi usavršile svoje novo telo za višu dimenziju. Reinkarnirajući se u biološki život - duša će kroz iskušenja u skladu s njenim problemom lečiti svoje ranjive aspekte. Preplitaće se s drugim dušama i njihovim ranjivim aspektima u životnoj predstavi i zato je biološki život teška i stresna dimenzija.
Pošto je biološki život pozornica predstava gde se duše leče i uče – svaki greh se oprašta, osim na Duha svetoga. Duh sveti je program izdizajniran od Tvorca i u njega se nesme dirati, jer se uništava čitav sistem postavljenog programa. Na primer: ukoliko bi čovek doveo do potpunog steriliteta – prestalo bi rađanje tela, koja su hram dušama i nestalo bi kostiju za rađanje novih duša. Ovakvom destrukcijom  - treća, četvrta i peta dimenzija bile bi uništene, a samim tim i čitav kosmos. Čovek, pored toga što u biološkom životu usavršava sebe – stvara i elekrone visoke energije od kojih će se u nizu kosmičkih procesa stvarati zvezde (O ulozi biološkog životu kao osnovi kosmosa pogledati u knjizi: Biblija i nuka i CD Biblijske kataklizme i principi kosmosa, autor Slavica Šetina). Da svoja dela upisujemo i Hrist govori:
Jevanđelje po Mateji, gl. 12: 31/33/37;
“Zato vam kažem; svaki greh i hula oprostiće se ljudima; a na Duha svetoga hula neće se oprostiti ljudima”.
“Ili usadite drvo dobro, i rod njegov biće dobar; ili usadite drvo zlo, i rod njegov zao biće; jer se po rodu drvo poznaje”.
“Jer ćeš se svojim rečima opravdati, i svojim ćeš se riječima osuditi”.
Princip kojim se beleži svako naše delo u Božijem polju i u našem DNK – pogledati u knjizi: Biblija i nauka, autor Slavica Šetina.
Nakon smrti tela, Duša kroz magnetno polje Zemlje ulazi u Božije polje i odmah se sreće sa svim svojim delima. Nakon Božijeg polja, Duša se vraća kući u petu dimenziju. Na vratnicama pete dimenzije svaku dušu sačekuje njen vodič (anđeo čuvar). Svaka duša ima svog anđela čuvara. Oni su zaduženi da brinu o dušama u toku njihovg razvoja. Svaki vodič (anđeo čuvar) u svojoj grupi ima od 5 do 25 duša sa kojima radi u petoj dimenziji i o kojima brine dok su reinkarnirane u trodimenzionalnom svetu – biološkom životu. Mlade duše koje su se prvi put reinkarnirale nemaju iskustva, pa nakon napuštanja tela budu dezorijentisane, ali zato je vodič tu da ih nakon ulaska u Zemljino magnetno polje usmeri ka Božijem polju i petoj dimenziji. Stare duše nemaju potrebu za ovakvom pomoći. One imaju iskustva i čim napuste telo one znaju put do kuće – pete dimenzije.
Dolazak kući, ukoliko duša u biološkom životu nije imala karmičkih problema, može biti veoma radostan događaj. Takođe, duša je veoma srećna ukoliko je rešila svoj ranjivi aspekt zbog kog je bila u životnoj predstavi. Dušu mogu sačekati i druge duše s kojima je više puta bila u životnoj predstavi drevnog sveta. Druge duše mogu organizovati duši veoma veseo doček, stvarajući joj ambijent koji je ona najviše volela. Ako je duša volela svoj život u doba Rima, onda će joj druge duše napraviti takav ambijent. Mnoge duše znaju da se vrate u petu dimenziju veoma umorne zbog mnogih svojih ranjivih aspekata koje su trebale da reše. Imale su tešku sudbinu, jer je duša u predhodnom životu činila ubistva i mnogo zla.
Duša zna da se vrati veoma razočarana ukoliko nije uspela da savlada problem zbog kog je bila u životnoj predstavi. Primera radi: nije rešila svoj ranjivi aspekt – ljubomore ili gordosti, laži i prevara drugih duša, gneva, socijalizacije, vere u božanstvo, cicijašluka, krađe, razvrata, srebroljublja, neumerenosti, egoizama, duše koje nisu naučile da primene pokajanje i oproštaj, itd. Postoje veliki broj duša koje imaju kombinaciju ovih loših crta karaktera i ukoliko se vrate, a nisu rešile ni jedan ranjivi aspekt, budu veoma tužne. Takve duše anđeo čuvar sačekuje i teši ih. Boravi uz njih sve dok se dospela duša potpuno ne smiri.
Nakon dolaska svaka duša odlazi u svoj dom koji uređuje po svojoj želji. Pošto ne postoje suprotnosti, u svetu duša lako se materijalizuje svaka zamisao. U petoj dimenziji nema srodstva već su sve duše jedna drugoj braća i sestre. Jedino srodstvo su dve duše – muška i ženska koje su rođene iz istih kostiju i jedna su drugoj srodna polovina. Ove dve duše se izgrađuju svaka posebno i sreću se u Raju kao jedna drugoj večna ljubav. Svako od nas ima svoju drugu polovinu i to je ta ljubav za kojom svi tragamo u trodimenzionalnom svetu. Ove dve duše se sreću u petoj dimenziji ukoliko jedna od njih nije reinkarnirana i to je veoma lep susret. Duše se u petoj dimenziji svrstavaju po svojim ranjivim aspektima - karakterima. Takve duše pripadaju istoj grupi i imaju istog anđela čuvara. Duše rođene iz rođačkih kostiju (otac i majka, brat ili sestra) mogu biti svrstane u istoj grupi – ukoliko poseduju iste ranjive aspekte duše. Mada znamo da naši roditelji, braća ili sestra -  mogu imati potpuno drugi karakter nego što je naš.
Kada se duša vrati kući mora sa svojim vodičem da pregleda svoj prethodni život. Pregledavajući svoj život iz koga se vratila – duša uz anđela čuvara sagledava sve svoje greške. Kada pregledaju sve trenutke, misli, reči i dela koje je duša činila, onda taj odigrani život – anđeo čuvar prosleđuje višim bićima (Božijim sinovima – mudracima). Božiji sinovi žive u šestoj dimenziji (Raju), ali su se neki specijalizovali samo za stvaranje sudbina (programa života) dušama. Božiji sinovi su savršene duše i oni su posrednici između Boga i ljudi.
Još nesavršene duše ne mogu da borave u Raju, jer nisu izgradile telo s kojim se može živeti u Super prostoru. Takvo telo se sastoji od ugljenika C7 i ima svojstva da upija svetlost. Zbog toga su viša bića predstavljena u svetlosti. Telo od ugljenika C7 - duša izgrađuje u biološkom životu. Da bi posedovala takvo telo duša mora da se oslobodi svih loših osobina u karakteru.
Mudraci kada preuzmu odigrani program duše koja se vratila – pozivaju je na razgovor. Anđeo čuvar povede dušu na razgovor s mudracima. U toku razgovora mudraci prolaze s dušom zajedno sva njena dela - ukazujući joj na grške i hvaleći je za dobar postupak. Nakon razgovora s mudracima duši je očitan program završenog života i očitavanje uvek traje zemaljskih 40 dana. Zbog toga se na Zemlji pokojnicima daje pomen na 40 dana. Zapravo svi mi zajedno sa dušom koja je napustila telo – slavimo njeno očitavanje programa života u kome je bila. Ovaj postupak u narodu je poznat kao – suđenje dušama. Nakon očitavanja svih dela, duša je potpuno slobodna i ima pravo na odmor. Koliko će trajati odmor – duša sama odlučuje.
Postoje biblioteke gde starije duše dolaze i uzimaju svoje “knjige istinite” – pregledavajući svoje prethodne živote i učeći na sopstvenim greškama. Duše uče i u okviru svoje grupe zajedno sa svojim anđelom čuvarom. Anđeli čuvari su duše koje su prošle biološki život i usavršile svoje telo od ugljenika C7. Specijalizovale su se za rad sa dušama i to je njihovo opredeljenje. Postoje anđeli čuvari koji rade sa tek rođenim mladim dušama. U svetu duhovnosti tek rođene duše su isto kao za nas male bebe. Ove duše moraju sa svojim anđelima čuvarima da rade na svom sazrevanju. Anđeli čuvari, ove duše pripremaju za ulazak u biološki život. Pripreme se sastoje u simuliranju biološkog života. Mlada duša mora da nauči da se reinkarnira - usklađujući se s magnetnim poljem Zemlje i majke i da napravi spoj s mozgom bebe. Mlade duše moraju da osete kako je biti u telu i doživeti gravitaciju. U petoj dimenziji gotovo da nema gravitacije i zato je mladim dušama to šok.
Kada se mlada duša prvi put reinkarnira onda dobije bez obzira na urođeni karakter ugodan život. Pošto mlada duša nema nikakvog iskustva – anđeo čuvar mora dobro da je pazi. Veoma je važno da mlada duša ne pogine pre nego što joj je završena sudbina (program života). Ako mlada duša koja je u životnoj predstavi, zbog neiskustva ulazi u rizične životne kombinacije, recimo, vozeći auto velikom brzinom napravi udes – anđeo čuvar će je sačuvati. Zato ćemo imati prilike da vidimo automobil potpuno slupan, a vozač ostao bez ogrebotine. Anđeli čuvari na isti način brinu i o starijim dušama prateći njihovu datu sudbinu. U okviru dušine sudbine i njenih ranjivih aspekata - duša prolazi razna postavljena iskušenja. Da bi što bolje duša rešila svoje ranjive aspekte – anđeo čuvar će je usmeravati i na adekvatan način joj pomagati.
Duša kada reši da nastavi sa svojim radom – javlja se svom anđelu čuvaru. Može da se priključi grupi svojih srodnih duša, a može i sama da uči na sopstvenim i tuđim greškama. Svaka duša u petoj dimenziji ima uvid u dešavanja biološkog života. Može da prati svaku dušu u životnoj predstavi na Zemlji i da uči na njenim postupcima. Duše dok prate dešavanja na Zemlji one i biraju sebi porodicu gde će se roditi. Svaka duša je svesna svojih ranjivih aspekata i može odrediti gde je za nju najbolje da se rodi.
Duši se uvek pažljivo biraju roditelji, jer uparivanjem recesivnih gena oba roditelja stvaraju se svetlosni kodovi koji rašavaju određene aspekte ranjene duše. Kada ovo znamo onda imamo odgovor zašto smo rođeni u ovoj porodici i zašto nam je život takav kakav jeste. Poželjno je da čovek spozna samog sebe i uvidi koju lošu osobinu nosi da bi je stavio po kontrolu.
Kada će duša ponovo da se reinkarnira – sama odlučuje. Ona dolazi kod svog anđela čuvara i kaže mu da želi da nastavi svoje uzdizanje. Ukoliko je pronašla porodicu u kojoj želi da se rodi, to kaže svom anđelu čuvaru. Želju duše – anđeo čuvar prosledi mudracima koji dušama grade program života (sudbinu). Mudraci su Božiji sinovi koji su usavršili svoje telo od ugljenika C7 i prošli iskustvo reinkarnacija. Sve što duše prolaze oni dobro poznaju, jer su to i sami prolazili. To je isto, kao što mi odrasli u potpunosti znamo kako postupiti s malim detetom koje se uči životu. Mudraci na osnovu prethodnih života i ranjivih aspekata duše grade sudbinu duši za naredni život. Pažljivo joj biraju roditelje i ako je duša sama izabrala sebi porodicu – mudraci će se truditi da duši ispune želju, ukoliko su izabrani roditelji najpodesniji za rešenje njenih ranjivih aspekata. Broj mudraca koji dušama grade sudbinu su od troje do dvanaest, u zavisnosti od starosti duše i njenih loših osobina.
Postoje stare duše kojima je u svakoj reinkarnaciji prešlo u naviku da čine zla i da izazovu destrukciju kompletne civilizacije. Ovakve duše kada se vrate u petu dimenziju – izdvajaju se na posebna ostrva i sa njima se na adekvatan način radi. Za njih postoji grupa visoko svesnih duša (Božijih sinova) koje su se opredelile da rade samo sa ovakvim problematičnim dušama. Destruktivne duše na ovim ostrvima niko ne maltretira ili muči. Sa njima se radi samo na taj način što im nije dozvoljeno da odmah zaborave svoja zlodela i što ih s mudracima moraju uvek iznova sagledavati i preživljavati. Takođe im nije dozvoljeno da se vrate u svoje grupe i ponovo reinkarniraju, sve dok svoje zlo delo ne osete u potpunosti.
Kada mudraci određenoj duši izgrade sudbinu (program za naredni život), pozovu anđela čuvara te duše. Anđeo čuvar ode na razgovor s mudracima i zajedno s njima pogleda izgrađenu sudbinu duši iz svoje grupe. Ukoliko se u potpunosti složi sa izgrađenom sudbinom – anđeo čuvar se dogovara sa mudracima kada će dovesti određenu dušu na razgovor da joj mudraci predstave izgrađenu sudbinu. Duša dolazi sa svojim vodičem da se upozna sa svojim budućim programom. Duši se uvek izgrade tri sudbine i ona ima pravo, ako joj se ne dopadne izgrađena sudbina, da traži drugu mogućnost. Uglavnom duše prihvate izgrađenu sudbinu. Zajedno sa mudracima i svojim anđelom čuvarom duša sagledava sve bitne smernice raznih iskušenja data joj u programu. Kada duša prihvati izgrađenu sudbinu za neredni život onda počinje pripremu i čeka svoj trenutak reinkarnacije. Priprema se sastoji u tome što će sa svojim vodičem proći kompletna iskušenja koja su joj postavljena i virtualnu simulaciju tela koje je očekuje. Pratiće biološki život, tok civilizacije na Zemlji, i porodicu u kojoj treba da se rodi. Duša uvek može ukoliko joj se ne dopada tok civilizacije na Zemlji da odustane od reinkarnacije. Ali, duše vole da uđu u težu životku predstavu, jer su joj tada iskušenja jasnija i bliža, a samim tim i rešenje njenih aspekata. To je isto kao što jedan glumac voli tešku ulogu, jer nakon toga postoji mogućnost da dobije oskara.
Da definišemo sudbinu:
Sudbina su postavljena iskušenja duši u skladu s njenim ranjivim aspektima, a u sklopu životne predstave u koju će duša ući.  
Ukoliko duša poseduje niz loših osobina – u toku sudbine tog života biće joj zastupljene samo tri loše osobine koje treba da reši. Primera radi – imaće kombinaciju: laž, gordost i gnev. Ukoliko duša u toku života shvati loše osobine svog karaktera i reši ih se – tada njen tok života se menja. Kada se gradi dušama sudbina uvek se ima u vidu mogućnost da se duša oslobodi kroz data joj iskušenja loših osobina. Svaka izgrađena sudbina poseduje jednu životnu liniju – mira, radosti i blagostanja. Ukoliko je duša rešila svoje loše osobine zbog kojih je došla u drevni svet, ne znači da tada završava sa životom. Dužina života će ostati ista jedino što će duša otvoriti vrata životne linije – mira, radosti i blagostanja. Od trenutka rešenja svog ranjivog aspekta do kraja životnog programa duša će imati predivan život u ovom svetu. Takođe, njen povratk kući (u petu dimenziju) biće veliko slavlje, a sama smrt – laki smiraj. Lep život je dušama nagrada za rešenje svojih loših osobina u karakteru.
Kada smo sagledali naš svet sa sudbinama raznih duša i njihovim lošim karakerima, sa kojima se preplićemo da bismo rešili svoje osobine, a one se prepliću s nama da bi prošle iskušenje za svoje probleme, onda shvatamo koliko je težak ovaj svet i zašto važi izreka – veoma je teško osloboditi se stalnog kruga rođenja.
Zato Hrist govori: da je poželjno da vidimo brvno u svom oku, a ne da zapažamo tuđe sitnice. Život je kratak i ne treba gubiti vreme već kako kaže Sokrat: SPOZNAJ SAMOGA SEBE. Naučimo da se pokajemo za loša učinjena dela, da opraštamo, jer su druge duše nama postavljene kao iskušenje da bismo prošli svoju lošu osobinu, a mi smo njima, takođe, iskušenje za njihove loše osobine. Zato se molimo Bogu za svoje neprijatelje. Ovakvim pristupom shvatamo Hristove izreke: Ljubite neprijatelje svoje, Ako te neko udari, ti mu okreni i drugu stranu. Ako želimo da izađemo iz ovoga sveta, moramo naučiti da opraštamo, da ljubimo neprijatelje svoje i da ne gubimo vreme već da tražimo koja je naša loša osobina. Život je kratak i dragocen, jer smo se rodili da bismo ozdravili.
Jevanđelje po Mateji, gl. 7: 2/3; gl. 18: 35; Jevanđelje po Marku, gl. 7: 15;
“Jer kakovijem sudom sudite onakvijem će vam suditi; i kakovom mjerom mjerite, onakvom će vam se meriti”.
“A za što vidiš trun u oku brata svojega, a brvna u oku svojemu ne osećaš?”.
“Tako će otac moj nebeski učiniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svojemu od srca svojijeh”.
“Ništa nema što bi čoveka moglo opoganiti da uđe spolja u njega, nego što izlazi iz njega ono je što pogani čoveka”.
Jevanđelje po Luci, gl. 6: 27/28/29;
“...ljubite neprijatelje svoje, dobro činite onima koji na vas mrze:”.
“Blagosiljajte one koji vas kunu, i molite se Bogu za one koji vas vređaju”.
“Koji te udari po obrazu, okreni mu i drugi; koji hoće da ti uzme kabanicu, podaj mu i košulju”