Pocetna Radovi

 

                                  STARI PROROCI

     Svi oblici ponašanja u kome razum ima vrhovnu vlast a strast je pod nazorom – dovode do prevazilaženja sebe u smislu oslobađanja od uskosti sebične individualnosti, jer smo svi saradnici na izvođenju božanskog plana. Obuzdavanje, velikodušnost i milosrđe su vrline. Princip je da levica ne treba da zna šta radi desnica – dajmo sa verom, sa skromnošću, dajmo sa strahom i saosećanjem. Čovek čiji je život ljubav, a ponašanje ispravnost - okreće oči svoje prema nebu i čuva svoju slobodu od raznih iskušenja. Životni napori su dati da bi se čovek oslobodio od sebičnosti, a religija je pozvana da pomogne rast duše. Religija je inspiracija morala. Bez religije moral postaje večni napor i beskonačna žudnja za nečim čega nemamo. Čoveka čini velikim – njegova svetost i poniznost. Sva naša dela moraju imati određeni cilj da unapredimo sebe kao realnog (usavršiti drugi princip i postati Božiji sin). Bez vere u Boga naš život nema cilja, nema egzistencije i oslonca. Realitet (stvarnost onakva kakva je, biće ili bitnost), egzistira kao statički fraktalni hologram, obuhvatajući sve moguće aspekte egzistencije i iskustva. Kroz hologramsku mrežu mogućnosti svest bira koji će deo holograma iskusiti, i uzdiže se prema iluziji vremena. Svest omogućuje koherentni izvor skoka, koji je u interakciji sa faznim poljem. U ovakvom slučaju svest širi izabrani deo holograma, da bi duša iskusila manifestovanu fizičku realnost. Fazno polje je po sebi neodređeno i sadrži sve mogućnosti i kvantne skokove. Ovakvi vrtlozi i sažimanja u skalarnom faznom polju (to je sjedninjeno polje koje ima tačke gde svaka od njih ima svoju vrednost faze) uzdižu elektricitet, gravitaciju i magnetizam – najvažnije elemente trodimenzionalnog sveta. Materija za koju smo vezani u linearnom vremenu, je samo manifestacija prostora. Linearno vreme je naš svesni zapis događaja – istorija. Druga dva tipa vremena su – fazno i spiritualno. Fazno vreme meri razliku među paralelnim vremenskim linijama, a spiritualno vreme meri razvoj duž ose spiritualne evolucije. Koliko naša svest ima uticaja na postojanje čitavog kosmosa to samo možemo pojmiti i diviti se onome koji je sve to projektovao. Stari proroci su živeli u vremenu kada je Zemlja, kao deo kosmičke porodice sticala svoja iskustva. Da sagledamo vreme, rad i iskustvo starih proroka.
Jedan od najstarijih Judinih proroka je Amos. Njegovi govori su sačuvani u pisanom obliku. Stari zavet daje rad i život šesnaest proroka – Izaija, Jeremija, Ezehijel, Danijel, Ozeja, Joel, Amos, Abdije, Jone, Mihej, Nahuma, Habakuk, Sofonije, Agej, Zaharije i Malahije. Jone je prvi prorok koji se spominje u Bibliji i čija je knjiga sačuvana do danas.
Druga knjiga o carevima, gl. 14: 25; Jone, 1: 1;
„On povrati među Izraelovu...koju reče preko sluge svojega Jone sina Amatijeva, proroka iz Getofera“.
„Dođe reč Gospodinova Joni sinu Amatijevu govoreći“.
Na jednom kamenu u muzeju ruske crkve u Jerusalemu stoji tekst: „Ovde su stavljene kosti cara Ozije, cara Jude. Ne otvaraj“. U vreme cara Ozije radili su proroci: Amos, Ozeja i Izaija.
Knjiga proroka Amosa, gl. 1: 1; Ozeja, gl. 1: 1; Izaija, gl. 1: 1;
Riječ Amosa koji bijaše između pastira iz Tekve...za vreme Ozije cara Judina...dve godine prije trusa“.
„I reč Gospodinova koja dođe Ozeju sinu Berijevu za vreme Ozije...“
„Utvara Izaije sina Amosova, koju vidje za Judu i za Jerusalem za vremena Ozije...“.
Veliki potresi za vreme njihove vladavine dugo su pamčeni. To je period kada je Venera svakih petnest godina presecala Marsovu orbitu, što je dovodilo do velikih potresa na Zemlji. Od osmog veka, do početka sedmog veka pre Hrista, Venera je zajedno s Marsom stvarala velike probleme Zemlji. To je bilo sve do trenutka, kada je Mars preveo Veneru u kružnu orbitu koju sledi i danas. Tada su stvorena mnoga božanstva, mitovi i legende. Tada su nastali i Stari proroci.
Knjiga proroka Zaharija, gl. 14: 5;
„...i bježaćete kao što bježašte od trusa u vrijeme Ozije cara Judina;...“
Za sada se orijentaciono može uzeti 767. god. pre Hrista, kao godina početka Ozijine samostalne vladavine Judeom. Pošto je car Ozija vladao i sa svojim ocem Amazijom - mogli bismo uzeti, 772. god. pre H, kao početnu godinu Amosovog proročkog rada. Pošto prorok Amos pominje samo dvojicu careva iz obadva carstva (Judea i Izrael), njegov rad je mogao trajati do poslednje godine vladavine Jeroboama II, a to je 753. god. pre Hrista. Prorok Amos je bio protiv idolopoklonstva cara Ozije i odvraćao je narod od toga. Učio ih je da se klanjaju jednome Bogu. Mađutim, kosmički problemi su učinili da se od Planeta, prave idoli. Prvi pomazani car celog Izraela (ujedinjenog carstva) bio je car Saul. Samuel ga je tri puta pomazivao u Rami, Maspi i Galgali (1. K. Samuelova, gl. 10: 1/17; 11: 14;). Godina Saulovog dolaska na vlasti bila bi oko 1060. god. pre Hrista. Sledeći pomazanik ujedinjenog carstva bio je car David. Poslednji car ujedinjenog carstva bio je car Solomon, koji je vladao 40 godina. Nakon Solomonove vladavine ujedinjeno carstvo se deli na Severno carsto (Izrael) i Južno carstvo (Judea). Vladavine careva Jude i Izraela su paralelne s asirskim, vavilonskim i egipatskim vladarima. Mnoge od njih spominje Biblija, pa se može napraviti hronologija. Mađutim, izveštaj iz Letopisa careva Izraela o godini vladavine careva Jude, računa početak te godine od proleća, a izveštaj iz Letopisa careva Jude računa početak godina vladavine tog istog svog cara od jeseni. Zato se mora tolerisati godina više ili manje u ovakvim računanjima.
Prorok Ozeja je bio nešto mlađi Amosov savremenik, jer se 755. god. pre Hrista, uzima kao godina početka njegovog rada. Ezehija car Jude, za čije vreme je prorok Ozeja radio, spominje se kao poslednji vladar, a šeste godine Ezehijinog suvladarstva Samarija je bila razorena (2. O carevima, gl. 18: 9/10;). Pošto opkoljavanje Samarije koje je počelo oko 725. god. pre Hrista, Ozeja ne spominje, mogli bismo 725. god. uzeti kao godinu dokle se protezao Ozejin rad. O radu proroka Izaije i opisu njegove službe nalazimo u Duhu proroštva:
„Ozeina vladavina približava se kraju a Jotam je već nosio terete državničkih odgovornosti kad je Izaija, kraljevski potomak, još kao mlad čovek bio pozvan da vrši proročku službu.“ PK 305.
Tekst nam govori da je Izaija pozvan kao veoma mlad da vrši proročku službu. Izaija svoju službu vezuje za cara Oziju. Svoju prvu viziju imao je za vreme smrti cara Ozije (gl. 6: 1;). Car Ozija je umro 739. god. pre Hrista. Pošto je na dan Ozijine smrti imao i svoju prvu viziju – po svemu sudeći je 739. god pre H, ili, koja godina ranije - godina početka njegovog rada. U službu je došao veoma mlad – mogla bi to biti dvadeset peta godina života. Ukoliko znamo da je Izaija 739. godine, imao 25 godina, onda je godina njegovog rođenja - 764. god. pre Hrista. Službu proroka je vršio više od 60 godina:
“Šezdeset ili čak i više godina Izaija je stajao pred decom Jude kao prorok nade.” PK 310.
Izaija je bio carskoga roda iz plemena Benjaminovih. Njegov otac Amos bio je rođeni brat cara Amasije, koga nasleđuje njegov sin Ozija. Zapravo car Ozija i Izaija su bili braća od strica. Rad Izaije se protezao do vladavine otpalog cara Manasije (2.O carevima, gl:21: 17/18:). Izaija je bio Manasiji deda po majci Orofiji. Manasija dolazi na vlast posle smrti svog oca Ezehije i vladao je 55 godina u Jerusalemu (2. O carevima, gl. 21: 1;). Prvih deset godina je vladao zajedno sa svojim ocem Ezehijom. Manasija je izgradio hramove idolima i klanjao se idolima. Podigao je i žrtvenik Ballu. Sve je to bilo u suprotnosti sa Izaijinim učenjem da se treba klanjati jednome Bogu. U jevrejskoj tradiciji nalazimo da je car Manasija naredijo da se Izaija stavi u šuplje drvo i preseče. Moguće da je ovaj podatak tačan, jer apostol Pavle govori o nekima koji su presečeni, ili je to samo figurativno:
Jevrejima poslanica sv. apostola Pavla, gl. 11: 37;
“Kamenjem pobijeni biše, pretrveni biše, od mača pomriješe; iđoše u kožusima...”.
Možda je Manasija ubica svog dede Izaije, jedino je pitanje na koji način je to delo učinjeno. Manasija je počeo samostalno vladati oko 686. god. pre Hrista, posle smrti svog oca Ezehije. Verovatno je car Manasija, nakon nekoliko godina samostalnog vladanja ubio ili samo izolovao proroka Izaiju, zbog pobune koju je izazivao kod naroda - već dovoljno prestrašenog. Ako je Izaija rođen 764. god. pre Hrista, a car Manasija od 686. god. počinje samostalno vladati - onda je Manasija u periodu od 680. - 677. god. pre Hrista, naredio da se ubije prorok Izaija, ili ga je samo izolovao.
“Svedočanstvo u prilog istini i pravdi budilo je gnev kod Manasije... Među prvima od njega je stradao Izaija...” PK 381. 382.
ZAPISI PROROKA IZAIJE
Napravićemo kratak pregled događaja na našoj Planeti od stvaranja sveta s Adamom pa sve do osmog veka o kome sada pišemo. U 4000-toj. godini pre H, dogodio se Sumerski potop i o tome smo detaljno pisali u prošlim brojevima feljtona. Nakon Sumerskog potopa dolazi do Stvaranja sveta, koje mi nazivamo – Adam i Eva. Hiljadu i šesto godina kasnije ili 2344. godine pre H, dolazi Biblijski potop i dolazak sazvežđa Ovna. Tada, Zemlja iz orbite s 10 sazvežđa i godinom od 300 dana, prelazi u orbitu s jedanaest sazvežđa i godinom od 324 dana. Ovo je period kada su stvorena mnoga božanstva kod svih naroda sveta. Pad aseroida - Sodoma i Gomora, 1953. god. pre Hrista. Tada je Zemlja usporila svoju rotaciju. To sagledavamo po smanjenoj dužini života kod ljudi na Zemlji. U doba Izlaska Jevreja iz Egipta, 1495. god. pre H, Zemlja izlazi iz orbite i dobija dvanaesto sazvežđe – sazvežđe Ribe, s godinom koja je varirala između 354 i 360 dana. To je period dolaska Venere i stvaranje novih božanstva. Pedeset godina kasnije - Venera se vraća i 1445.-1443 god. pre H, Sunce počinje da izlazi na Istoku. Sve do osmog veka pre Hrista - Venera je svakih 50 godina presecala Zemljinu orbitu. Od osmog veka - Venera je svakih petnaest godina presecala Marsovu orbitu i pravila velike potrese na Zemlji. Pogledaćemo šta kaže prorok Izaija o tom periodu.
Knjiga proroka Izaije, gl. 1: 6/7; gl. 9: 19; gl. 13: 9/10; gl. !4: 12; gl. 34: 4; gl. 36: 1; gl. 37: 36; gl. 38: 8; gl. 51: 6/9/10;
Od pete do glave nema ništa zdravo, nego uboj i modrice i rane gnojave, ne isceđene ni zavijene ni uljem zablažene”.
“Zemlja je vaša pusta, gradovi vaši ognjem popaljeni; vaše njive jedu tuđini na vaše oči,...”.
Od gnjeva Gospodina nad vojskama zamračiće se zemlja i narod će biti kao hrana ognju, niko neće požaliti brata svojega”.
Evo ide dan Gospodinov ljuti s gnjevom i jarošću da obrati zemlju u pustoš, i grešnjike da istrebi iz nje”.
Jer zvezde nebeske i prilike nebeske ne će pustiti svijetlosti svoje, sunce će pomraćiti o rođaju svom, i mjesec neće pustiti svijetlosti svoje”.
Kako pade s neba, zvezdo danice, kćeri zorina? kako se obori na zemlju koji si gazio narode”.
I sva će se vojska nebeska rastopiti, i saviće se nebesa kao knjiga, i sva vojska njihova...”.
“Četrnaeste godine carovanja Ezehijina podiže se Senaherib car Asirski na sve tvrde gradove Judine, i uze ih”.
Tada iziđe anđeo Gospodinov i pobi u okolu Asirskom sto i osamdeset i pet hiljada; i kad ustaše ujutro, a to sve sami mrtvaci”.
Evo ja ću vratiti sjenu po koljenicama po kojima je sišao na sunčaniku Ahazovu natrag za deset koljenaca. I vrati se sunce za deset koljenaca po koljencima po kojima biješe sišlo”.
“Podignite k nebu oči svoje i pogledajte dolje na zemlju; jer će nebesa iščeznuti kao dim i zemlja će kao haljani oveštati...”.
“Probudi se, probudi se, obuci se u svilu, mišico Gospodinova; probudi se kao u staro vrijeme, za naraštaja prošlijeh; nijesi li ti isjekla Rabu i ranila zmaja”.
“Nijesi li ti isušila more, vodu bezdana velikog, od dubine morske načinila put da prođu izbavljeni”.    
U poslednje tri glave Izaija govori o periodu kada je u doba Mojsija došla Venera - razdvojila more pa su Jevreji prošli kroz zaliv. On je u Veneri video mišicu Gospodnju i moli se da im pomogne i ovog puta u opsedanju od Asiraca. Vraćanje sjene o kojoj govori Izaija je period kada je Venera još jednom promenila Zemlji orbitu. Tada smo dobili godinu od 365 dana 5h i 49 min, koju Zemlja sledi i danas. Vraćanje sjene za deset koljenaca na Ahazovom sunčaniku su tri Sunčeva staništa o kojima govore Kinezi. Prema latinskim istoričarima, na sam dan osnivanja Rima (sedmi vek pre Hrista), kretanje Sunca je bilo poremećeno. Iz podataka predaka možemo sagledati kada je Zemlja promenila svoju orbitu – to je početak osmog i kraj sedmog veka pre Hrista. U Asurbanipalovoj biblioteci u Ninivi, arheolog Henri Lejard je otkrio Venerine tablice s detaljnim osmatranjem. Na tablicama je bilo zapisano da su Venerini izlasci kasnili i po devet meseci. Naučnik Đovani Skepareli je smatrao da se istraživanje na tablicama može ograničiti na 8 i 7 vek pre H, i to je upravo ovaj period o kome govori prorok Izaija. Uzrok propast Senaheribove vojske je kosmičke prirode, i dogodio se 701. god. pre Hrista. U mnogim spisima nalazimo da je pao grom s Marsa i pobio Senaheribovu vojsku. Koji su sve potresi bili tada - sagledavamo po promeni konfiguracije zemljišta, jer su se javljali novi izvori. Ispod Siona u doba opsedanja Jerusalema je potekla voda i nazvana Silom, poslatom od Gospoda. Ovaj izvor se pripisuje Izaijevoj molitvi, a Biblija govori da je vodu poslao Gospod da umije sleporođenog. Verovatno je upravo u ovom periodu Mars preveo Veneru u današnju orbitu. 
Izaija je duboko u sebi verovao - sve što se događa je greška naroda ogrezlog u bezakonje i otuđenost od Boga. Njegov gnev je išao dotle da u spisima nalazimo kako se skinuo go i išao ulicama Jerusalema. Jedna od mogućnosti je da su kosmičke strahote toliko uticale na Izaijevu psihu, da ga je Manasija morao staviti u kućni pritvor. Vremenom su Izaijini sledbenici iz revolta - Manasiji prepisali gnusnu smrt svoga dede, zbog klanjanja idolima. Manasija je znao za kosmički problem i zato se klanjao idolima, misleći da će ih umilostiviti. Od osmog veka pre Hrista, Mars je pobuđivao strah kod ljudi. Ovo je period kada su rođena mnoga božanstva, legende i mitovi kod svih naroda sveta - glavni akteri su Mars i Venera. Kasnije kroz vekove, ovi mitovi i legende bili su inspiracija mnogim umetnicima.
ARES BOG RATA
Ares ili Mars i kod Grka i kod Rimljana bio je Bog rata. Preci su u njemu videli božanstvo, koje se raduje mirisu krvi, jaucima, zveketu oružja i borbi. Za njega se kaže da je praotac ratobornih Amazonki. Legenda o ženama Amazonkama kao što vidimo rođena je iz Venerine borbe da postane član Sunčevog sistema. Mars su preci prikazivali s bakarnim oklopom, kacigom, kopljem i štitom. Ovo je slika jednog vojnika toga doba - koga ubija Mars u velikoj borbi s Venerom. Njegova deca s Afroditom (Venerom) su Dim i Fob i označavali su užas i strah. Današnja dva Marsova satelita Fobos i Demos, tada su stvorena. Preci su ih opisivali na sledeći način:
Knjiga proroka Joela, gl. 2: 4/5/6;
“Na očima su kao konji i trčaše kao konjići”.
“Skakaće povrh gora topčući kao kola, praskajući kao kamen ognjeni koji sažeže štrnjiku, kao silan narod spreman za boj”.
“Pred njima će se prepadati narodi, svako će lice pocrneti”.
U legendama nalazimo kako su Aloidi (divovi), bacili Aresa u lance i stavili ga u bronzanu urnu, gde je ostao 13 meseci. Iz ovoga kazivanja možemo zaključiti šta se događalo u Sunčevom sistemu. Aloidi (divovi), predstavljaju planetu Jupiter i Saturn. U susretu Marsa i Venere oni su učestvovali i svojim gravitacijama zarobili Mars po 13. meseci. Ares je zato mrzeo sve Bogove, a pogotovo boginju Atenu (Veneru). Rimska Atena je pandan grčkoj boginji Afroditi. Aresa su preci često prikazivali u četvoropregu s četiri pastuva osedlanim zlatni sedlom, koja rigaju vatru. Proučavajući mitove i legende uvek sam bila duboko dirnuta, s koliko mašte su preci opisali svoje iskustvo i prikazali nebesku sliku. U ovakvom neskladu planeta Sunčevog sistema mora da je bilo velikih gromova i zato je Senaheribova vojska pobijena. Vojska je bila ulogorovana ispod šatora na čistini oko grada, u gvozdenoj i bakarnoj opremi, pa nije čudo što ih je pobio grom. To se dešava i u običnoj grmljavini ako radnik na polju ostane s motikom u ruci.  
I za Asirce je Mars bio božanstvo i gradili su mu velelepne hramove. U Mesopotamiji na brdu Kujundžik, arheolog Henri Lejard (1817-1894. god. posle H.) je otkrio ruševine Ninive i Senaheribovu palatu. Lejard je 1845. god. pos. H, počeo iskopavanje brežuljka Nimrod. Posle samo nekoliko časova kopanja, radnici su otkrili fragment čvrstih zidina. Bili su to reljefi koji su budili divljenje i bogati frizovi od alabastera. Nije bilo sumnje, da je otkrivena prestonica nekakvog kralja. Bile su to ruševine grada Kalaha. Jednog jutra, dva arapska radnika su dotrčala, vičući od straha da su iskopala Nemroda. Lejard je otrčao do iskopane jame. Iz zemlje je štrčala ogromna ljudska glava od belog alabastera i viša od normalnog čovečijeg rasta. Počivala je na trupu krilatog lava. Vest o pronalasku Nemroda “najslavnijeg lovca na svetu” i osnivača Ninive, brzo se pročula među sujevernim Arapima. Nemrod je posle Biblijskog potopa bio prvi velmož na Zemlji i Asirski predak – osnivač Ninive. Prvi je počeo da podiže gradove uništene Biblijskim potopom. Ljudi iz osmog veka pre Hrista, znali su za opasnost koja preti Zemlji, zbog Venerinog presecanja Marsove orbite. Asirci su Mars indentifikovali sa svojim davnim pretkom Nemrodom, koji je u njihovoj svesti predstavljao božanstvo. Naše sadašnje saznanje o prošlosti Marsa, razrešava enigmu figure koju je pronašao arheolog Henri Lejard. Figura Nemrod predstavlja Boga Marsa u periodu kada je Venera presecala njegovou oribitu što je izazivalo velike potrese na Zemlji. Arapima se kroz mit u svest uzezala slika davne prošlosti kada je Nemrod (Mars) izazivao veliki pomor ljudi - pa su i dalje osećali strahopoštovanje prema tom božanstvu.
PROROK JEREMIJA i EZEHIJEL
Prorok Jeremija je jedan od najsnažnijih proroka ovoga vremena. Njegovo ime – Jirmejahu na hebrejskom znači “Gospod uzdiže”. Počeo je svoj rad u 13. godini Jozijine vladavine, sina Amonova cara Judina (Jeremija, gl. 1: 2:), oko 627. god. pre H. Poslednji dvadeseti car na prestolu Jude bio je Sedecija. On je zatvorio proroka Jeremiju zbog prorokovanja da će pasti Jerusalem (Jeremija, gl. 32: 1/2/3/5;), a cara Sedeciju odvesti u Vavilon. To se kasnije i dogodilo. Posle razaranja Jerusalema 586. god. pre Hrista, Jeremija biva prisiljen da sa delom roblja pođe u Egipat. Jedno od nalepših prikaza stvaranja sveta na Zemlji je Jeremijino kazivanje. U mom naučnom radu - Jeremija je bio moje najveće nadahnuće i najveći putokaz. On mi je otkrijo fizičke zakone stvaranja sveta, koje mogu razumeti i mala deca. Zemlja stvara svoj novi eko sistem kao lončar na svom kolu. Pogledajmo reči Jeremijine:
Prorok Jeremija, gl. 18: 2/3/4/5/6;
“Ustani, i siđi u kuću lončarevo, i ondje ću ti kazati riječi svoje”.
“Tada siđoh u kuću lončarevu, i gle, on rađaše na svome kolu”.
“I pokvari se u ruci lončarevoj sud koji građaše od kala, pa načini iznova od njega drugi sud, kako biješe volja lončaru da načini”.
“Tada mi dođe riječ Gospodinova govoreći”.
“Ne mogu li činiti od vas kao ovaj lončar, dome Izraelove?...što je kao u ruci lončarevoj, to ste vi u mojoj ruci...”.
Sjajno zar ne? Kolo se okreće i kakav će biti sud zavisi od brzine okretanja kola. Tako se ponaša Zemlja – kakva joj je brzina okretanja oko ose takav će biti biološki život. Veća brzina okretanja Zemlje, usloviće veću masu i gravitaciju, pa će ceo eko sistem biti masivniji - ljudi, biljke i životinje će imati mnogo veći rast i snažniju muskulaturu. Snažna muskulatura uslovljava drugu konstituciju kostiju.
Prorok Ezehijel sudeći po izveštaju koji ostavlja - rođen je 623. god. pre Hrista, kad i njegov savremenik prorok Danijel. Posle pada Ninive dolazi do sukoba između faraona Neka i Nabukodonozora kod Karkemiša. Nabukodonozor uspeva da goni faraona Neka sve do Palestine. Čuvši za očevu iznenadnu smrt on roblje iz Palestine šalje najkraćim putem do Vavilona preko pustinje. Među robljem odvedenim 597. god. pre H, je i prorok Ezehijel. Bio je odveden u zemlju Haldejsku na reci Hobar (gl. 1: 2;). Sudeći po izveštaju koji ostavlja Ezehijel, naša Zemlja je u ovom periodu bila u Božijem polju, gde vaskrsavaju mrtvi. Ukoliko sagledamo izveštaje Izaije, Jeremije i Ezehijela, možemo zaključiti da je Zemlja u periodu ovih proroka – promenila orbitu sa 360 dana, na 365 dana, 5h i 49 min, koju sledi i danas. Nakon toga dolazi do novog stvaranja, jer je došlo do promene u brzini okretanja Zemlje oko ose, s novom masom i gravitacijom – stvoren je novi eko sistem i to je naš današnji svet. U toku ovih promena - Zemlja izlazi iz treće dimenzije i ulazi u Božije polje četvrte dimenzije, gde vaskrsavaju mrtvi. Još jednom da ponovimo - ulazak u sledeću dimenziju nastaje tako što se Zemlji promeni frekfencija prostora. Zapravo - sve se dešava na Zemlji. S novom orbitom, novom frekfencijom, drugom konfiguracijom zemljišta i novim programom - stvaraju se i nove međe. O tome nas obaveštava prorok Ezehijel:
Knjiga proroka Ezehijela, gl. 1: 1; gl. 36: 26; gl. 37: 1/2/3/4/7/8/10; gl. 47: 13;
“Godine tridesete, meseca četvrtog, petoga dana, kad bijah među robljem na reci Hobar, otvoriše se nebesa, i vidjeh utvare Božije”.
“I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno...”.
“Ruka Gospodinova dođe nada me, i Gospodin me izvede u duhu, i postavi me usred polja, koje biješe puno kosti”.
“I provede me pokraj njih u naokolo, i gle, bijaše ih vrlo mnogo u polju, i gle, bijahu vrlo suhe”,
“I reče mi: sine čovečiji, hoćeš li oživjeti ove kosti? A ja rekoh: Gospodine Gospodine, ti znaš”.
“Tada mi reče prorokuj za te kosti i kaži im: suhe kosti, čujte riječ Gospodinovu”.
“Tada stadoh prorokovati, kako mi se zapovijedi: a kad prorokovah, nasta glas, i gle potres, i kosti se pribrahu svaka ka svojoj kosti”.
“I pogledah, i gle, po njima izađoše žile i meso, i ozgo se koža navuče; ali duh ne bijaše u njima”.
“I prorokovah kako mi se zapovijedi, i uđe u njih duh, i oživješe, i stadoše na noge, biješe vojska vrlo velika”.
“Ovako veli Gospodin Gospodin: ovo su međe u kojima ćete naslediti zemlju po dvanaest plemena Izraelovih: Josipu dva dijela”.
Ezehijelovo kazivanje je njegovo iskustvo kao malog dečaka ili njegovih najbližih pre njegovog rođenja. Možemo sagledati da promenu frekfencije prostora Zemlja doživljava kao potres, a onda se otvaraju nebesa. Otvaranje nebesa je ulazak u novi prostor – Božije polje (četvrtu dimenziju). Nakon potresa i otvaranja nebesa Zemlja je u Božijem polju gde se sreće ceo ljudski rod s Bogom. Svako od nas prikazuje javno svoja dela i vaskrsavaju pokojnici. Krađe, lakomstva, ljubomore, bes, gordost, prevare, neumerenost i srebroljublje biće najveće sramote. Može li čovek dobiti veću kaznu od javnog prikazivanja ovakvih dela pred Bogom i kompletnog ljudskog roda. Dragi moji ovo najozbiljnije shvatite, jer nam je Božije polje pred vratima. Popravite ova dela, vratite što nije vaše, pokažite da više ne kradete i unesite u svoje srce ljubav. Velika je radost pred Bogom kada pokažete da ste se popravili i naučili da je najlepše biti dobar čovek. Sve krađe i lakomstva da bi se izgradile kuće i umnožilo bogatstvo su samo iskušenja postavljena dušama, jer ništa se iz trodimenzionalnog sveta ne iznosi. Posle Božijeg polja i naša deca ništa od svega ne nalseđuju, jer se stvaraju nove međe. Ezehijel nam je slikovito opisao Božije polje gde nam kaže da će u nas Gospod staviti novi duh – već smo rekli da je duh (program). Znači - nakon Božijeg polja Zemlja dobija novu frekvenciju, koja se beleži u njeno makro DNK, a biološki život novi program. Frekvencija koju je Zemlja imala do 7 veka pre Hrista, postaće DNK otpad, a upisaće joj se nova frekfencija njenog obnavljanja u kojoj će se duše i dalje usavršavati u trodimenzionalnom prostoru. Na ovaj način iz našeg DNK i Zemljinog makro DNK, dobija se tačan broj ulazaka u Božije polje za svaku dušu i Zemlju.