Pocetna Radovi

 

ŠTA JE RAJ


Raj kao prostor u koji se čovek uzdiže nakon svojih dobrih dela – nalazimo u svim religijama sveta. U starim kulturama, takođe, nalazimo nostalgiju naših predaka za prostorom večnog postojanja. Čovek, da bi došao do super prostora mora da bude savršen. U tekstovima ovog serijala naučili smo da je čovek u biološkom životu palo biće i razdvojeno vlakno DNK – muško, ženski princip. Da moramo biti savršeni i da u svojim molitvama tražimo carstvo nebesko – nalazimo u Bibliji:
Jevanđelje po Mateju, gl. 5: 48; gl. 6: 33;
„Budite vi dakle savršeni, kao što je savršen otac vaš nebeski“.
„Nego ištite najpre carstva Božijeg, i pravde njegove, i ovo će vam se sve dodati“.
Kosmičko savršenstvo su usaglašena dva duhovna principa – dva vlakna DNK. Čovek živi u trodimenzionalnom svetu kao nesavršeno i razdvojeno vlakno DNK – muško, ženski princip. Svako vlakno nosi u sebi 3 milijarde slova. Svako slovo je jedan glas, a svaki glas je određena vibracija. S ovim vibracijama izgrađujemo svoje drugo vlakno – kristališući ga. Ako je čovek sa 3 milijarde slova (vibracija), usmeren na trodimenzionalni svet – sa usavršenim drugim vlaknom dobio bi još 3 milijarde slova (vibracija). Usavršena dva vlakna nose u sebi 6 milijardi vibracija. Veći broj vibracija utiče na genetsku strukturu tela i omogućava menjanje brzine vibracija energetskog polja. Samim tim menja se oblik tela i svesno putuje između dimenzija. To bi značilo da je savršenstvo dva principa šestodimenzionalno i da su to – Božiji sinovi.  Mogli bismo zaključiti da je viši prostor (Raj) u kome borave Božiji sinovi – šestodimenzionalni svet ili šesta dimenzija. Da je ova tvrdnja tačna nalazimo potvrdu u DNK, jer je njegova struktura kristalna, a četiri baze: A. G. C. T. imaju heksagonalnu formu.
Sav život je biologija, a biologija - fiziologija. Fiziologija je hemija, a hemija - fizika. Fizika je matematika, a matematika - energija. Sva energija je svest, i to je savršenstvo kome težimo. Što energija sporije vibrira postaje gušća i na taj način nastaje materija, koju naših 5 čula jedino mogu opaziti. Ako energija brže vibrira, postaje ređa i može dostići frekvencijski raspon koji naših 5 čula ne mogu zapaziti. Naš fizički trodimenzionalni svet je samo jedna od beskrajnih stvarnosti u kvantnom polju. Ostale stvarnosti su paralelni svetovi unutar jedinstvenog energetskog (kvantnog) polja: četvrta dimenzija (Božije polje), peta dimenzija u kojoj borave još nesavršene duše i šesta dimenzija (Raj). Jedan od paralelnih svetova vezan za naše kvantno polje, koje je nastalo pre 4,6 milijardi godina je i šesta dimenzija ili – Raj.
U šestoj dimenziji živi čovek kao savršeno biće gde su mu usaglašena dva duhovna principa – muško ženski. Usavršavajući svoj drugi princip čovek ne postaje dvopolan, već je proširio svoje moždano polje za prijem informacija. Dimenzije imaju svoje izvore energije – to su naše misli i dela. U trećoj dimenzije postoji zlo, laž, tama, negativno, mržnja, ružno, itd. - to su emocije koje izazivaju niske frekvencije. S povećanjem broja vibracija uzdiže se svest i čovek počne da komunicira na višem nivou – ulazi u drugi prostor. Emocije satkane od – istine, pozitivnog, svetlosti, dobrog, izazivaju visoke frekvencije. Emocija ljubavi ima kratke i brze talasne dužine sa visokom vibracijom. U trodimenzionalnom svetu koristimo jedva 10% mozga, koji je naš prijemnik. Ovih 10% je fokusirano na potrebe života u trodimenzionalnoj frekvenciji, koja je unutar spektra frekvencija između 200 i 900 nanometara. Ostalih 90% mozga predviđen je za rad na frekvencijama, o kojima sadašnja nauka malo zna.
To bi značilo da se uzdizanjem svesti naš mozak fokusira na šestodimenzionalnu frekvenciju, koja je unutar spektra frekvencija između 400 i 1800 nanometara.
Paralelni svet koji mi nazivamo Raj i gde se uzdižu Božiji sinovi, mogli bismo definisati kao dimenziju unutar spektra frekvencija između 400 i 1800 nanometara.
Sada kada smo našli na kojoj frekvenciji egzistira super prostor ili Raj, da otvorimo Bibliju i saznamo kako ON izgleda.
Otkrovenje po Jovanu, gl. 21: 18/19/21;
“I biješe građa zida njegova jaspis, i grad zlato čisto, kao čisto staklo”.
“I temelji zidova gradskih bijahu ukrašeni svakijem dragijem kamenjem: prvi temelj biješe jaspis, drugi safir, treći halcedon, četvrti smaragd”.
“I dvanaest vrata dvanaest zrna bisera: svaka vrata bijahu od jednog zrna bisera; i ulice gradske bijahu zlato čisto, kao staklo presvijetlo”.
Opis Raja, koji daje Biblija je nestvaran, ali, ako poznajemo principe kosmosa, onda je opis realan. Naučili smo da u biološkom životu vladaju dve energije – pozitivna i negativna, dobro i zlo, itd. To nastaje zbog principa kosmosa – sedam muzičkih tonova. Biološki život je stvoren na intervalu muzičke skale i Zrak Stvaranja koji kruži kosmosom na intervalu doživljava stres – razdvajajući sve energije na dva principa, zajedno sa čovekom. Svaka naša misao ili delo su u startu dve paralelne energije – pozitivna i negativna, dobro i zlo, istina i laž, ružno i lepo itd. U sledećoj višoj dimenziji, koju Biblija naziva Raj ne postoje dve energije, već samo jedna – pozitivno, dobro, lepo, svetlo itd. To se dešava zbog toga što se viša dimenzija ili Raj nalaze na celom muzičkom tonu. Zrak Stvaranja u toj tački ne doživljava stres i ne deli energiju na dva principa. To znači da u ovoj dimenziji svaka misao ili delo nemaju drugu paralelnu energiju. Čovekove misli i dela su u ovoj dimenziji – istina, pozitivno, dobro, lepo itd. Kada čovek nešto poželi u super prostoru ili Raju, to se odmah i materijalizuje, jer je misao istinita, a nema druge energije (laž), da se potiru. Zato su gradovi od zlata, bisera, smaragda i safira. U ovoj dimenziji je materijalizacija za kojom u trećoj dimenziji težimo – sastavni deo života u Raju i ne postoje ne ostvarene želje. Oslobađanjem od dualiteta koji vladaju trećom dimenzijom mi postajemo besmrtni. Biblija nas upućuje svojom metaforom:
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 2: 17;
“Ali s drveta znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega umrećeš”.
Otvori ćemo Bibliju i pogledati šta dalje govori o super prostoru ili Raju.
Otkrovenje Jovanovo, gl. 21: 1/ 23;
“I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prođoše i mora više nema”.
“I grad ne potrebuje sunca ni mijeseca da svijetle u njemu; jer ga slava Božija prosvijetli, i žižak je njegov jagnje”.
Jevanđelje po Mateju, gl. 13: 31/32:
“Drugu priču kaza im govoreći: carstvo je nebesko kao zrno gorušičino koje uzme čovek i posije u njivi svojoj”.
“Koje je uistinu najmanje od sviju sijemena, ali kada uzraste, veće je od svega povrća, i bude drvo da ptice nebeske dolaze, i sjedaju na njegovim granama”.
Iz ovih glava u Bibliji zaključujemo da se Raj izgrađuje, jer Hrist kaže da je carstvo nebesko kao seme gorušičino koje uzraste. Takođe, sagledavamo da je Zemlja u novom prostoru, gde nema Sunca i Meseca da je osvetljava. Tražićemo odgovore:
Pošto je biološki život na Zemlji stvoren na intervalu, deleći sve energije na dva dela, postavlja se pitanje – da li je i Zemlja podeljeni princip? Čovek uzdižući svoju svest usavršava svoje drugo vlakno DNK. Visoka svest utiče da ugljenik C 12 u našem DNK – pređe u ugljenik C 7, koji ima svojstva da upija svetlost. Zbog toga viša bića u religijskim spisima nalazimo kao svetleća bića. Na planeti Zemlji posle kiseonika najviše ima ugljenika C 12. Ako je Zemlja razdvojeni princip DNK, usavršavanjem drugog principa - ugljenik C 12, prećiće u ugljenik C 7. Kada ugljenik C 12 na planeti Zemlji pređe u ugljeni C 7, ona će svetleti kao zvezda. U tom slučaju nema potrebe za Suncem, jer sama sebe osvetljava – upravo kako nam Biblija govori. Da Zemlja postaje zvezda nalazimo i u majanskim spisima, a odgovor smo našli da je usled ugljenika C 7. Iz ovg saznanja sledi da u Raju prostor sam sebe osvetljava i da je sastavljen velikim delom od ugljenika C 7.
U mitovima nalazimo da je Jupiter otac, a Gea (Zemlja) majka – slika muško, ženskog principa. To bi značilo da je i Sunčev sistem Božanska tvorevina razdvojenog makro vlakna DNK, na dva principa u kom se stvaraju elektroni visoke energije.  U Lepenskom Viru nalazimo potvrdu o razdvojenosti planete Zemlje na dva principa. Nalazište Lepenski Vir je izgrađeno kao kompleks od mnogo svetilišta, koja predstavljaju dva razdvojena vlakna DNK. Komleks svetilišta ima izgled severnog dela Zemljine polu-lopte. Kada se ceo kompleks presavije prema jugu – dobije se izgled planete Zemlje. Naši preci u Lepenskom Viru su nam ostavili poruku da je planeta Zemlja – razdvojeno vlakno DNK. To bi značilo da i Zemlja usavršava svoje drugo vlakno – isto kao i čovek. Zvuči zadivljujuće – jedan princip za različite nivoe. Tražićemo odgovor na koji način Zemlja usavršava svoje drugo vlakno. U Bibliji nalazimo sledeći tekst:
Prva knjga Mojsijeva, gl. 2: 8/10; gl. 6: 11/12; gl. 7: 6;
I nasadi Gospod Bog vrt u Edenu na istoku; i onde namesti čoveka, kojeg je stvorio”.
“A voda tecaše iz Edena natapajući vrt, i odande se dijelila u četiri reke”.
“A zemlja se pokvarila pred Bogom, i napuni se zemlja bezakonja”.
“I pogleda Bog na zemlju, a ona beše pokvarena; jer svako tijelo pokvari put svoj na zemlji”.
“I biješe Noju šest stotina godina kad dođe potop na zemlju”.
“Edenski vrt stajao je na Zemlji još dugo posle izganstva čoveka s njegovih prekrasnih staza kad je val bezboštva preplavio svet i kada je ljudska zloća odredila njihovo uništenje vodama potopa, ista ruka koja je zasadila Eden, uklonila ga je tada sa Zemlje”, (PP 62).
Iz ovog teksta dobili smo saznanje da Zemlja, kada se napuni bezakonja i negativnosti obnavlja sebe – mi to zovemo kataklizma. A zapravo to je Zemljino umiranje – obnavlja se kao i čovekova duša dobijajući novo odelo. Imaće novu konfiguraciju zemljišta, drugu gravitaciju i masu. Počinje novi ciklus u kom će biti druga civilizacija s novim životnim predstavma. Isto kao kada se duša rodi u novom telu s novim okruženjem. Čovek kada umire - duša iz života iznosi samo izgrađenu svest. Planeta Zemlja, takođe iznosi samo izgrađenu svest. Stepen njene svesti koju je gradila u periodu od stvaranja Adama i Eve do Potopa, je prostor Eden. Ciklus koji nam opisuje Biblija je trajao 1656 godina. Eden kao simbol savršenstva uzdiže se na nebo. Znači - Zemlja gradi svoje drugo vlakno uzdižući ga deo po deo. Počela je da ga gradi onog trenutka kada je i nastala – pre 4,6 milijardi godina. O dimenziji super prostora naši preci su znali i Sumeri su taj prostor nazivali – Nibiru. Opisana je kao krilati disk i domovina Anunakija – Bogova. Iz ovog opisa shvatamo da je krilati disk svest, jer se svest slikovito prikazuje kao svetao disk. Zemlja će graditi svoje drugo vlakno sve dok ga ne izgradi i spoji se snjim. Po teoriji struna postoje 11 prostorno vremenskih dimenzija. Naši preci su nam ostavili na koji način se spajaju dva vlakna gradeći savršenstvo dva principa. Ourobus je znak koji predstavlja način pomaka u višu dimenziju - spajanjem dva vlakna DNK. Pomak u višu dimenziju (pomeranje s intervala na ceo ton) uključuje jednu od gornjih uvijenih dimenzija, koja će se naglo “odmotati” i Zemlja će se spojiti sa svojim izgrađenim vlaknom – planetom Nibiru, postajući kosmičko savršenstvo. Ovo je način spiralnog uzdizanja i spajanja dva vlakna DNK, kako u mikro tako i u makro svetu.
Možemo zaključiti da je Raj šestodimenzionalni prostor unutar spektra frekvencija između 400 i 18oo nanometra ili na sedmom celom tonu muzičke skale – nota C. U ovom prostoru se uzdižu oni koji su iskristalisali svoju svest. Ovaj prostor su Sumeri nazivali Nibiru i na njoj žive Bogovi. Sledi nam spajanje Zemlje i njenog savršenog prostora – Nibiru. Nakon toga - Zemlja postaje kosmičko savršenstvo.
Biblija, uz naučna saznanja nam je pomogla da saznamo sve o Super prostoru ili Raju, a na nama je da li želimo u dimenziju večnog postojanja ili ćemo se i dalje obnavljati i usavršavati.