Pocetna Radovi

 

REINKARNACIJE

 

Što je veći dogmatizam - neznanje će biti veće, u bilo kom obliku, pa i u shvatanju reinkarnacije. Ako ne znamo ništa o reinkarnaciji, onda nećemo shvatiti uzrok mnogih sopstvenih dešavanja. Religije objašnjavaju sled naših događaja na svoj način i uglavnom ostajemo uskraćeni za odgovor. U hrišćanstvu je od reinkarnacije stvorn strah, a to sve vodi od carice Teodore. Ona je strahovala od reinkarnacije, jer je bila svesna svojih loših dela. Pod uslovom da postoje reinkarnacije - njen sledeći život, bio bi neizvestan. Njen uticaj na cara Justijana je bio veliki, pa su reinkarnacije kao deo herišćanske religije ukinute 533. god. posle Hrista. Do tada je reinkarnacija u hrišćanstvu bila njen sastavni deo. Car Justinijan je sazvao 165 biskupa i naredio da se ključna mesta u jevanđeljima, gde se pominje reinkarnacija izbrišu. Justinijan je zajedno s Crkvom izbrisao zakon o reinkaraniciji u hrišćanstvu, pa su vernici ostali uskraćeni za jednu istinu. Mnogi vernici su indoktrinirani o reinkarnaciji kao lošem uticaju indijskih religija. Origen, mislilac i naučnik iz oblasti egzegetike i polemike – zastupao je reinkarnacije. Rođen je u Aleksandriji 185. god. pos. Hrista, i bio je jedan od najtalentovanijih teologa Crkve. Bio je učitelj Aleksandrijske Bogoslovije i posvetio se filozofskim i teološkim studijama. Školu su pohađali i gnostici i neznobožački naučnici i filozofi. Njegova dela Heksapla, je kritika teksta aleksandrijskog prevoda Biblije. Delo O Načelima, nosi osnovne istine Hrišćanstva. Neslavno je završio u jeresi, a potshumno je eskomuniciran iz Crkve. Hrist je priznavao reinkarnacije i to možemo sagledati iz pojedinih glava, koje nije bilo moguće izbrisati:
Jevanđelje po Mateju, gl. 17: 10/11/12/13;
“I zapitaše ga učenici njegovi govoreći: za što dakle književnici kažu da Ilija najpre treba da dođe?”.
“A Isus odgovarajući reče im: Ilija će doći najpre i urediti sve”.
“Ali vam kažem da je Ilija već došao, i ne poznaše ga; nego učiniše s njime šta htješe: tako i sin čovečiji treba da postrada od njih”.
“Tad razumješe učenici da im govori za Jovana krstitelja”.
Rimljanima poslanica sv. apostola Pavla, gl. 7: 5/6; Korinćanima poslanica, gl. 15: 44/45;
Jer kada bijasmo u tijelu, bijahu slasti grehovne, koje kroz zakon rađahu u udima  našima da se smrti plod donosi”.
“A kad umrvši izbavismo se od zakona koji nas držaše, da služivmo (Bogu) uobnovljenju duha a ne u starini slova”.
Sije se tijelo telesno, a ustaje tijelo duhovno. Ima tijelo telesno i ima tijelo duhovno”.
“Tako je i pisano: prvi čovek Adam postade u telesnom životu, a poslednji Adam u duhu koji oživljuje”.
Iz ovih glava u Bibliji, sagledavamo: Hrist govori o duši koja je šest vekova ranije bila u telu proroka Ilije, i vratila se u telu Jovana Krstitelja. Nisu ga prepoznali, zato što duša u sledećm životu ima drugaćije telo – koje je zapravo njen novi hram. Sveti Pavle govoreći da je prvi Adam u telesnom, a poslednji Adam u duhu koji oživljuje, upravo nas upućuje da je Adam više puta bio u telesno životu. Duša nazvana u telesnom životu Adam, vraćala se u biološki život da bi izgradila svoj program uzdizanja svesti. To je sv. Pavle jasno rekao,da služimo obnavljanju duha. Kroz feljton smo naučili da je duh – program, koji gradimo kroz razne živote da bi usavršili svoje drugo vlakno DNK. Zato, sv. Pavle govori da postoji telo telesno u kome se duša usavršava, a telo duhovno je usavršena duša, koja je izgradila svoj drugi princip kroz razne programe telesnog života i postala – Božiji sin ili kćer.
Na zapadu - reinkarnacija spada u vid verovanja i malo je zastupljena na polju naučnih istraživanja. O reinkarnaciji u naučnim istraživanjima zapadnog sveta se malo zna, jer ministarstva nauke su skeptična prema mnogim dokazanim slučajevima reinkarnacije. Advokat i kvantni fizičar Victor Zammit je jedan od retkih naučnika našeg modernog vremena, koji je napravio obimno istraživanje vezano za reinkarnaciju. Iz svoje bogate prakse navodi slučajeve koji se ne mogu objasniti drugačije osim reinkarnacijom. Victor Zammit, nije verovao u reinkarnacije, ali, posle dvadeset godina rada sakupio je mnogo dokaza o reinkarnaciji. On je svoja bogata iskustva dao u knjizi: A Lawyer Presents the Case for the Afterlife.
Engleski psihijatar dr. Artur Guirdham, je bio skeptik prema reinkarnaciji, ali nakon dugogodišnjeg rada u hipnotičkoj regresiji je rekao: “Nisam verovao u reinkarnaciju niti dokaze. No, sada mislim da sam bio mentalno defektan u takvim trenucima”. Artur Guirdham u svojoj knjizi The katars and Reincarnation, u jednom poglavlju daje primer jedne svoje pacijentkinje.
‘Pacijentkinja je još u dobi od 12 godina imala nočne more. Snovi su bili povezani s užasnim ubistvima i krvoprolićima. Nakon nekoliko meseci psihijatrijskih pristupa, dr. Artur je otkrio da je pacijentkinja u mladosti vodila dnevnik, gde je zapisivala svoje snove i mnogo toga što joj je dolazilo u svest. Proučavajući dnevnik, dr. Artur je shvatio da je njegova pacijentkinja opisala svoj život u Toulousu, u Francuskoj, iz trinaestog veka, kada je bila deo religijske grupe katari’.
Katare je nemilosrdno progonila Crkva, a oni su bili zagovornici reinkarnacija. U dnevniku pacijentkinje su se nalazili i stihovi napisani na srednjovekovnom francuskom jeziku. Opisala je pokolj katara, njihovo spaljivanje, a opisala je i svoje zastrašujuće spaljivanje na lomači. Vera katara bila je gnostička, a sebe su nazivali – dobrim hrišćanima. Govorili su o unutrašnjem znanju i za njih je Hrist bio propovednik, a ne žrtva. Poštovali su unutarnji krst kao dve odvojene energije. Smatrali su da te dve energije čine put rešenja, onda kada u čoveku obe energije budu usaglašene (to su dva principa ili dva vlakna DNK, koja moramo usaglasiti, a o tome smo pisali u feljtonu). Po katarima Bog je večna bit, a telo senka. Svet je nosioc lika i sudbina drame emocija. Mnogi naučnici povezuju katare sa bogumilima. A bogumile, mnogi povezuju s Mazdaizmom i Zaratrustrom, koji je istorijska ličnost. Njegova religija je bila državna religija persijske države i naroda. Ove tri religijske grupe su posebne linije – naučnici ih povezuju zbog dualističkih elemenata koje one zastupaju. Iz rada kroz istoriju Starog veka bogumile bih povezala sa Egiptom i periodom kada su Egiptom vladali Hiksosi. Nakon Ahmoza I, koji je proterao Hiksose iz Egipta u šesnaestom veku pre Hrista – bogumili bivaju progonjeni, kao religija Hiksosa. Za katare bih rekla da je to religija, koju je osnovala Marija Magdalena u Francuskoj, pošto je bila proterana iz Palestine 44. god. pos. Hrista. Ona je jedino znala pravo Hristovo učenje i zato su katare vekovima proganjali. U Jevanđelju po Mariji, Isus je predstavljen kao učitelj i posrednik božanskog otkrovenja. Spasitelj podučava da se smrću, čovekovo telo raspada na elemente od kojih je nastalo, jedino je duša besmrtna i živi večno.
Jevanđelje po Mariji Magdaleni, Papirys Berilinesis 8502. 1 – Bg 8502;
“27, Duša uzvrati, kazavši: ‘Ono što me vezuje beše svladano, i ono što me okružuje beše uništeno, i moja požuda je došla do svog kraja, i neznanje beše umrlo’.”
Regresija ispunjava zakone o eksperimentisanju nauke, gde se nalaze čvrsti dokazi o reinkarnaciji. Tibetanska knjiga mrtvih govori o “ogledalu karme” u kome se jasno prikazuju dela duše iz prošlih života. To je zapravo gledanje trodimenzionalnog holograma sopstvenog života iz raznih perioda boravka duše u biološki život. Reinkarnacija nam daje odgovore za naša dešavanja i pomaže nam da sagledamo istinu, prihvatimo život koji imamo, kao delo svojih prethodnih postupaka i nađemo svoj pravi put. Deca se do svoje sedme godine sećaju pojedinih iskustava iz prošlih života. To je zbog toga, što fontanela - veza čoveka s Božijim poljem još je nedovoljno zatvorena, pa informacije iz “knjige istinite” ističu. Majke su mogle zapaziti, da njihove bebe ležeći na leđima i gledajući u plafon veselo mašu nogama i rukama, od srca smejući se. To je zato što su duše još uvek vezane za petu dimenziju i komuniciraju sa svojim vodičima, vodeći vesele dijaloge. Narodna je izreka: - bebe zasmejavaju anđeli. Svako od nas - preko fontanele šalje svaki svoj postupak Božijem polju, gde se pravi zapis postupaka. Svaka duša ima u Božijem polju svoju “knjigu istinitu”, gde postoji zapis o iskustvu duše, kroz razne živote. Odrastanjem se gubi dotok iskustva iz “knjige istinite” pa se počinju zaboravljati prethodna iskustva. Platon, pobornik reinkarnacije je govorio o stepenu zaboravljanja kroz koja prolazi duša još pre rođenja. Neki životi dušama ostavljaju posledice koje se manifestuju kroz razne strahove. Danas se ljudima kroz regresiju otvaraju razna nepoznata shvatanja i to im pomaže ozdravljenju i normalizaciji trenutnog života. Za dušu i njen normalan razvoj kroz novo iskustvo – veoma je važno da se neseća prošlih iskustava. Loša iskustva, recimo ubistva i razna druga zlodela bila bi opterećenje psihe za dalji normalan razvoj emocija duše. Kada bi bili upoznati sa svojim lošim delima - to saznanje bi uticalo da se dalje razvijamo pod prisilom, a ne da svoje moralno sazrevanje gradimo slobodnom voljom. Za dušu je dovoljno da shvati da je njen sadašnji život, uslovljen sopstvenim delima iz prošlih života i da ga prihvati ispravljajući svoj karakter.
Reinkarnacija je najhumaniji vid preživljavanja smrti jednog tela u kome je boravila duša. Samsara je tradicionalno budističko predstavljanje reinkarnacije. Servepali Rdakrišnan, u svom delu: Indijska filozofija I, str. 400, Individualna svest o sebi, prvi pasus, kaže:
“Rođenje u svetu samsare posledica je nesavršenstva. Kruženje u krugu života neizbežno je sve dotle dok smo slepi za istinu. Mi se oslobađamo individualnosti kada prevaziđemo mayu (zabludu) i stignemo svoje pravo stanje. Ma kakav oblik da dobije individua, ona mora da se izmeni. Individua neprekidno pokušava da postane nešto drugo...Konačan svet je beskonačan progres, beskrajno usavršavanje, sve jače približavanje predmetu želje koji stalno raste...Kada se ističe iskustvena strana čini se to pomoću plurala. “nikada nisam ja bio lišen postojanja, ni ti, niti ovi upravljači čoveka: i niko od nas neće nikada prestati da postoji” Iz ovoga je lako doći do mnoštva duša...Šamakara ističe da smo kao svest o sebi atman, večni u sva tri vremenska perioda (prošlost, sadašnjost i budućnost). On veruje da se množina upotrebljava u vezi sa telima, koja se razlikuju, a ne u vezi sa samim sobom, što je jasno iz daljeg stiha koji govori o ponovnom rođenju...Rođenje koje je posledica nesavršenstva osuđeno je na smrt, i obrnuto. Rođenje i smrt se dešavaju kao što se čovekovom telu dešava detinjstvo, mladost i zrelost”.
Filozof Servepali Radakrišnan nam govori isto što i sv. Pavle, da ćemo se usavršavati sve dok raspadljivo telo nezamenimo neraspadljivim telom. Neraspadljivo telo je savršenstvo dva principa, dva vlakna DNK, kada nastupa vaznesenje tj. prelazak iz todimenzionalnog sveta u šestodimenzionalni svet ili nama poznato – Raj.
Korinčanima poslanica, sv. Pavla, gl. 15: 53;
“Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost”.
Rađaćemo se uvek iznova sve dok ne usavršimo svoj drugi princip na veći broj vibracija. Čoveku trodimenzionalnog sveta je start - 3 milijarde vibracija i ugljenik C12. Usavršeni drugi princip ili drugo vlakno DNK, donosi još 3 milijarde vibracija. Savršenstvo neraspadljivog tela sastoji se od 6 milijardi vibracija i ugljenika C7. Kao takvi usavršili smo se za sledeću dimenziju postojanja – Raj. Usavršavanje u trodimenzijonalnom svetu je beskonačano i ni jedna duša ne može prestati da postoji. Duše, svojim ponovnim rođenjem, pored toga što usavršavaju sebe kroz materiju, one učestvuju i u stvaranju energije visokoh elektrona od kojih će se stvarati zvezde (o tome smo pisali u prethodnim tekstovima).
Proučavajući postavljene kosmičke principe došli smo do spoznaje - stvoreni svet ima svog kreatora. Tvorac je u jajetu sveta izdiferencirao sve klice postojanja. O tome nam govori Sveti Pavle:
Poslanica Korinčanima sv. Pavla, gl. 15: 38/39;
“A Bog mu dade tijelo kako hoće, i svakom sjemenu svoje tijelo”.
“Nije svako tijelo jedno tijelo, nego je drugo tijelo čovečije, a drugo skotsko, a drugo riblje a drugo ptičije”.
To znači da čovek nije prvo bio ptica ili bilo koja druga životinja, već ga je odmah Tvorac stvorio kao ljudsko biće. Nesavršen čovek je duša+telo+program i sastoji se iz jednog duhovnog principa (jednog vlakna DNK, i 3 milijardi vibracija). Drugi princip ili vlakno DNK, svaka duša, i muška i ženska usavršava u materijalnom svetu, stvarajući sebi savršeno telo od ugljenika C7. Nakon toga se usavršila i postaje Božiji sin ili kćer (savršen čovek). Božanstvo Dažbog je ne savršeni muški princip, koji je izašao iz jajeta sveta bez svog drugog duhovnog principa i tražeći svoj drugi princip počino je incest s majkom Zemljom dajući odsjaj biološkom životu. Ovo je proces od večnosti do večnosti, pokrenut voljom Tvorca. Biološki život je stvoren na intervalu skale. Zrak stvaranja u obliku DNK, koji kruži kosmosom, pokrenut od Tvorca, na intervalu doživljava stres menjajući pravac kretanja i deleći biološki život na dva principa, dva vlakna DNK, kojima Dažbog daje impuls. Tako nastaje dimenzija gde će se duše usavršavati reinkarnirajući se u raznim telima, sve dok ne postanu savršenstvo dva principa (Božiji sinovi i kćeri) od večnosti do večnosti. U biološkom životu borave nesavršene duše koje usavršavaju svoj drugi princip od večnosti do večnosti. Duše se rađaju uvek u drugim telima, sve dok ne uzdignu svoju svest (prevaziđu individualnost, a svojim moralnim ponašanjem sakupe 3 milijarde vibracija) i savladaju smrt. Sve dok duša ne savlada smrt biće vezana za reinkarnaciju – ponovno rođenje.

U sledecem broju – Reinkarnacije kao deo ličnog iskustva.