Pocetna Radovi

 

                 PRINCIP KOSMOSA – SEDAM MUZIČKIH TONOVA

Prema Isaku Njutnu, drevni judaizam je bio spremište božanskog znanja, koje je kasnije razdvojeno, iskvareno i velikim delom izgubljeno. On je verovao da je deo znanja došao do Pitagore, čiju je “muziku sfera” smatrao metaforom za zakon gravitacije.
Formula kosmičkog zakona, kog su razradile stare škole, je oktava: – sedmo–tonska muzička skala. Zakoni koji vladaju izmenom vibracija od njihovog prvobitnog pravca, bili su znani starim naukama. U toj formuli, period u kome su vibracije udvostručene, bio je podeljen u osam nejednakih koraka. Osmi korak ponavlja prvi s udvostručenim brojem vibracija. Ako u potpunosti shvatimo zakon oktava, dobićemo sasvim novo objašnjenje celog života i razvoja fenomena na svim planovima univerzuma. Ovaj zakon objašnjava zbog čega ne postoje prave linije u prirodi. Vibracije svetla, toplote, zvuka, hemijske i magnetske, takođe, nose u sebi isti zakon. Pogledajmo:
U jednoj skali postoje – na dva mesta polustepeni. Između nota mi i fa i nota – si i do. Šta se zapravo dešava u trenutku usporavanja vibracija? To je skretanje vibracija između nota – mi i fa, gde je polu-stepen (interval) u skali. Tu nastaje stres. Tada linija vibracija počinje da menja pravac. Sledeći interval daje još jače skretanje na – si i do. To je drugi polu-stepen u skali i ponovni stres. Ovakvo razvijanje sila, sa stresovima u intervalima dovodi do toga, da poslednji okret može dati krug i nastaviti suprotno od izvornog. Tok vasione je ostvaren degradacijom nepromenjljivog – Apsolutnog (Tvorca). On je sve što poseduje jedinstvo, potpunu volju i potpunu svest. Stvara svetove u samom sebi i na taj način započinje silaznu oktavu svetova. Zbog ovakve muzičke postavke u religijama nailazimo na učenje – o čovekovom padu.


BIBLIJA I MUZIČKA OKTAVA


Velika kosmička oktava do nas dolazi u obliku ZRAKA STVARANJA. Zrak počinje s Apsolutom. Svetovi koje Apsolut stvara u samom sebi je nota – si. INTERVAL između nota – do i si u ovom slučaju je ispunjen voljom Apsoluta (Tvorca) - to je prvi impuls ili prvi dan stvaranja u Bibliji. Postavku sedmo–tonske muzičke skale nalazimo u Bibliji kao – sedam dana stvaranja sveta:
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 2: 2;
“I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svijeh dela svojih, koja učini”.
Proces stvaranja se dalje razvija silom izvornog impulsa i dodatnog stresa u intervalima. Nota – si – prelazi u – la – što za nas znači svet zvezda – Mlečni put ili drugi dan stvaranja u Bibliji. Nota – la –prelazi u – sol – solarni sistem ili treći biblijski dan gde se kaže:
Prva knjga Mojsijeva, gl. 1: 13/14/16;
“I bi veče i bi jutro dan treći”.
“Potom reče Bog; neka bude videlo na svodu nebeskom, da deli dan i noć, da budu znaci vremena i danima i godinama”.
“I stvori Bog dva videla velika: vidjelo veće da upravlja danom i vidjelo manje da upravlja noću, i zvijezde”.
Nota – sol – prelazi u – fa – planetarni sistem. I tu između celokupnog planetarnog sveta i naše Zemlje dešava se – interval između nota – fa i mi. Da bi se ispunio – “interval”, u ovoj tački zraka stvaranja, stvoren je – BIOLOŠKI ŽIVOT na Zemlji. Nota – fa, koja predstavlja planetarni sistem i “INTERVAL” u kom je stvoren – BIOLOŠKI ŽIVOT, u Bibliji je prikazan kao dan četvrti, peti i šesti. To su note – fa, mi, re. Pogledajmo:
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 1: 19/20/23/24/27/31;
“I bi veče i bi jutro dan četvrti”.
“Potom reče Bog: neka vrve po vodi žive duše, i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski”.
“I bi veče i bi jutro dan peti”.
“I potom reče Bog: neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim, stoku i sitne životinje i zveri zemaljske po vrstama njihovim. I bi tako”.
“I stvori Bog čoveka po obličju svome, po obličju Božijem stvori ga, muško i žensko stvori ih”.
“Tad pogleda Bog sve što stvori, i gle, dobro beše veoma. I bi veče i bi jutro, dan šesti”.
Sedmi dan u Bibliji je dat kao dan odmora i to je nota – do. Predstavlja zatvaranje kruga i vraćanje čistom biću na večni odmor.
Istu priču o stvaranju sveta nalazimo, i u epu Enuma eliš, jedino, što sedam muzičkih tonova – simbolišu sedam ploča. Na prvoj ploči se opisuje postanak Svemira i to je taj prvi dan stvaranja u Bibliji. Kada uočimo ovakvu postavku kosmosa shvatamo zašto u religijama nailazimo na učenje o čovekovom padu, a zatim uzdizanju. Stvaranje svetova počinje Apsolutom (Tvorcem), i padom do BIOLOŠKOG ŽIVOTA s čovekom kao bićem u njemu, kome je sveti cilj uzdizanje. Čovek kao palo biće u biološkom životu – započinje uzlaznu liniju umnim i moralnim uzdizanjem. Po principu oktava postaće savršeno biće – zatvarajući krug. Zapažamo kakvu magičnu moć ima krug za čitav kosmos i da nastaje po principu oktava – sedam muzičkih tonova.


MUZIČKA SKALA – CIVILIZACIJE I SVAKODNEVNICA


Osvald Špengler u svom delu Propast Zapada je napisao: nastajanje,razvijanje, kulminiranje, dekadencija i nestajanje civilizacija su nužnost i zakonitost svake civilizacije. On je zapazio da su sve stare civilizacije imale svoj uspon i pad i da je to jedna zakonitost. Njegova je hipoteza da su rase i kulture jedinke koje slede ritmički predodređen tok rođenja, uzrasta, opadanja i propasti. Mogli bismo zaključiti: i civilizacije egzistiraju po principu oktava dovodeći sebe do kruga.
Zakonitost oktava kod svih bića u biološkom životu je indentična. Zrak stvaranja, počinje – degradacijom Apsoluta (Tvorca) i padom do biološkog života, koji je stvoren na intervalu skale. Tu, Zrak stvaranja doživljava stres menjajući pravac. Doživljavajući stresove stvoriće krug – i vratiti se izvornom impulsu - Tvorcu. Sve dobija prvi impuls i to je akcija. Razvija se po principu oktava, zatvaranjem kruga – reakcija. Civilizacije, takođe, dobijaju prvi impuls i to je akcija. Razvijaće se po principu oktava dovodeći sebe do kruga i to je – reakcija. Uspon jedne civilizacije počinje religijom koja prelazi u astronomiju, a astronomija u filozofiju, a filozofija u nauku i nauka u umetnost. Tu je kraj jedne civilizacije. Zatvara se krug.
Ovaj princip ustrojstva kosmosa možemo u potpunosti primeniti u našem svakodnevnom životu. Usponi i padovi nam se dešavaju svo vreme i oni su neizbežni kosmički uslovi bilo kakvog poduhvata. To naše talasasto njihanje raspoloženja, misli i osećanja su periodi razvoja sila između “intervala” u oktavama. Našim životima prolazimo kroz pozitivno i negativno, dobro i zlo, istinu i laž, svetlost i tamu sve dok svoj moral ne dovedemo do savršenstva – dva principa. Tok do kruga po principu oktava srešćemo svuda u prirodi. Nebeski svod napravi svoj krug u periodu od 25920 godina. Zemlja napravi svoj krug oko Sunca za 365 dana, 5 časova i 49 min. Mesec oko Zemlje itd. Simbol koji je veoma raširen među budističkim religijskim pripadnicima i izražava težnju za jedinstvom i potpunošću je – mandala. Ovaj simbol im služi za meditaciju i na sanskritskom mandala znači – krug.
Iz Zraka stvaranja koji se razvija po principu oktava možemo zaključiti: deo smo Tvorca i težimo celovitosti, jer nosimo u sebi “šemu” celine – sjedinjavanja dva principa, dva vlakna DNK. Takođe, i svaka živa ćelija teži celovitosti, zbog “šeme” celine koju nosi. Svet postojanja je prekid (interval) u biću, a negativni princip – odsjaj realnosti. Sve dotle dok preovlađuje prvobitna nedovoljnost u prevazilaženju negativnog principa, svet postojanja je osuđen da postoji u svetu prostora, vremena, uzroka i posledice. Smenjivanja, stvaranja i propadanja, neprekidno obnavljanje vasionskih evolucija, sve to predstavlja nedostatak (muzički interval) u kom se temelji naš svet. Spavanje i buđenje živih bića i biljaka, tj. 24 sata, dana i noći, čine – dah biološkog života na Zemlji.
Zatvaranjem kruga i izlaskom iz njega se uklanja “interval”, a samim tim – smiriće se nemir, prostor i vreme. Nastala promena vraća nas čistom biću – Tvorcu. U nastalom prostoru, nema “intervala”, i Zrak stvaranja u toj tački ne doživljava stres. Nalazimo se na celom tonu skale – sedmom ili tonu “c”. Vibracije u prostoru će se izjednačiti s vibracijama u mozgu živih bića, jer u tom prostoru – nema stresa.U Bibliji je to sedmi dan – dan večnog odmora. O novom prostoru i kraju stresne dimenzije Biblija objašnjava na sledeći način:
Otkrovenje Jovanovo, gl. 21: 1/6;
“I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prođoše, i mora više nema”.
“I reče mi: svrši se. Ja sam alfa i omega, početak i svršetak...”
“I narodi koji su spašeni hodiće u videlu njegovu, i carevi zemaljski doneće slavu i čast svoju u njega”.
Iz teksta smo sagledali da je biološki život deo ustrojstva kosmosa. Egzistira po principu sedamo-tonske muzičke skale i stvoren je na intervalu. Ništa nije slučajno i bez svoje svrhe. Zvezde, Sunce, galaksije, planete i biološki život.
Kroz muziku sfera - zvezde, galaksije, Sunce, planete i biološki život, jedno drugo prožima i uslovljava, a čovek je taj koji drži dirigentsku palicu.