Pocetna Radovi

 

                     POČIVANJE POKOJNIKA

 

Ljudi, ne skrnavite grobove!
Pokojnici moraju počivati u miru, jer u suprotnom neće moći vaskrsnuti na kraju vremena, a počinioci će naneti zlo svojoj duši. Skrnaveći grobove i remeteći pokojnikovo počivanje - ljudi nisu svesni da uništavaju Sveti program. Čoveku se svaki greh oprašta, osim hule na Duha Svetoga. Kult kostiju je nastao upravo zbog mirnog počivanja pokojnika, jer se duše bude iz kostiju. Kosti pripadaju Svevišnjem programu postavljenog od Tvorca u samom stvaranju univerzuma.  Čovek nije svestan da ga jedino pogane sopstvena dela i reči, koje dolaze iznutra. Da je najveći čovečiji greh diranje u Sveti program - Biblija opominje na sledeći način:
Jevanđelje po Marku, gl. 3: 28/29; gl. 8: 36/37; gl. 7: 14/15;
“Zaista vam kažem: svi grijesi oprostiće se sinovima čovečijim, i huljenje na Boga, makar kakva bila”.
“A koji pohulji na Duha Svetoga nema opraštanja u vijek, nego je kriv večnom sudu”.
“Jer kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet a duši svojoj naudi”.
“Ili kakav će otkup dati čovek za dušu svoju?”.
“I dozvavši sav narod reče im: poslušajte mene svi, i razumijte”.
“Ništa nema što bi čoveka moglo opoganiti da uđe spolja u njega, nego što izlazi iz njega ono je što pogani čoveka”.
Potražićemo u Bibliji potvrdu da je Duh Sveti – Sveti program pokrenut od Tvorca. Ukoliko uništimo jednu kariku u Svetom programu – uništićemo čitav univerzum i to ćemo sagledati u ovom tekstu.
U Postanju nalazimo rečenicu da je Bog čoveku, stvorivši ga od praha zemaljskog udahnuo Duh životni te čovek posta duša živa. U jevanđeljima Hrist govori: Blago onima niščima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko. Ove dve glave u Bibliji deluju kontradiktorno, ali ako imamo pravi pristup – dobićemo odgovor.
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 2: 7;
“A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa”.
Jevanđelje po Mateji, gl. 5: 3;
“Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko”.
Iz ovih glava zaključujemo da je Bog čoveku udahnuo program života za trodimenzionalni svet u kome će se izgrađivati i usavršavati. Kada čovek svoju svest uzdigne - završava sa programom u trodimenzionalnom svetu i dobija mogućnost za super prostor – Biblija to naziva Raj. To je trenutak Vaznesenja i zato Hrist govori: Blago onima niščima duhom, zapravo: blago onima koji su se oslobodili programa života, jer su se Vazneli u Raj.
Sada kada smo sagledali da je Duh Sveti - Sveti program, tragaćemo za odgovorom da su kosti deo Svetog programa. Kada je Bog stvorio čoveka i udahnuo mu duh životni, od njegovog rebra je stvorio još jedno biće. To znači da je Bog čoveka podelio na dva principa – muški i ženski. S ovim principom se susrećemo u svim oblicima biološkog života – trodimenzionalnog sveta. Pogledajmo kako nas Biblija usmerava:
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 2: 22/23;
“I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu”.
“A Adam reče: sada eto kost od mojih kosti, i telo od mojeg tela”.
Iz ovih glava sagledavamo da je iz Adamovog rebra nastala nova duša – ženska. Mogli bismo zaključiti da se iz kostiju rađaju duše i da nam Biblija tu poruku šalje. Prorok Ezehijel ostavlja nam izveštaj o Vaskrsenju kada se iz kostiju uzdižu pokojnici.
Knjiga proroka Ezihijela, gl. 36: 3/4/7/10;
“I reče mi: sine čovečiji, hočeš li oživeti ove kosti? A ja rekoh: Gospode, Gospode, ti znaš”.
“Tada mi reče: prorokuj za te kosti i kaži im: suhe kosti čujte reč Gospodovu”.
“Tada stadoh prorokovati, kako mi se zapovedi; a kad prorokovah, nasta glas, i gle potres, i kosti se pribrahu svaka ka svojoj kosti”.
“I prorokovah kako mi se zapovedi i uđe u njih duh, i oživješe, i stadoše na noge, bješe vojska vrlo velika”.
Iz Ezehijelovog iskustva zaključujemo - iz kostiju uz pomoć postojećeg programa Vaskrsavaju mrtvi – rađaju se uspavane duše.
ŠTA KAŽE NAUKA I SAVREMENI SVET
Savremena fizika je pokazala da se ritam stvaranja i uništenja ne ispoljava samo u rađanju i umiranju, već se nalazi u osnovi i same neorganske materije... svaka subatomska čestica je jedan pulsirajući proces stvaranja i uništenja. U ključnoj kosti čoveka nalaze se osam “semenki” – raspoređene su u parovima i združene sa životnom enegrijom. “Semenke” imaju u sebi unutrašnju vibraciju i, probijajući opnu, kreću se po putanji spirale, koja označava očuvanje materije, što rađa sve vidljivo i nevidljivo.
Zapažamo da su “semenke” raspoređene u parovima što potvrđuje poruku Biblije da se iz kostiju rađaju dva principa – muški i ženski. Da bi se proces u ključnoj kosti pokrenuo – pokojnik mora počivati u miru.
Da je bitno pokojnikovo počivanje u miru nalazimo potvrdu i u zakonu o nasleđivanju. U čl. 4(5) zakona o nasleđivanju se kaže da je nedostojno nasleđivanje ukoliko se sprečava pokojnikova poslednja volja. Ne poštovanjem pokojnikove volje – pokojnik ne počiva u miru.
Konačnim odlaskom iz sveta živih pokojnik zauzima svoje mesto kako u svetu predaka tako i u svetu živih, na koji i dalje utiče svojim duhovnim prisustvom i delovanjem. Čovekovo delovanje, kao i sve ono što čini njegov svakodnevni materijalni i duhovni svet i moćne sile Kosmosa u stalnoj su međusobnoj vezi i svaki poremećaj dovodi do nesklada, jer je čitav Kosmos jedan savršeno uređen programski svet.
Kosti su deo stvaralačkog principa i kada bi se uništilo rađanje iz kostiju nestalo bi biološkog života. Nestankom biološkog života uništava se karika u lancu zvana – univerzum. Kada ovo znamo onda shvatamo poruku Biblije:
Hula na Svetog Duha se ne oprašta!
Draga ljudska populacijo! Ukoliko volite ovaj svet i život Vam je mio - pobrinite se da pokojnici počivaju u miru! Solomon u svojim mudrim pričama poručuje čovečanstvu:
Priče Solomonove, gl. 25: 28;
“Ko nema vlasti nad duhom svojim, on je grad razvaljen bez zidova”.