Pocetna Radovi

 

BIOLOŠKI ŽIVOT – OSNOVA KOSMOSA


U ovom tekstu – biološki život pogledaćemo iz drugog ugla.
Biološki život je stresna dimenzija, jer je stvoren na intervalu muzičke skale. Zrak stvaranja koji kruži kosmosom po principu sedam muzički tonova, na intervalu dobija stres razdvajajući naše DNK, na dva vlakna – dva principa. U našoj trećoj dimenziji od biljaka i životinja do ljudi, zapazićemo, da su uvek dva razdvojena pola. Biološki život je smišljena tvorevina našeg kreatora – Tvorca. On je bašta rađanja i usavršavanja razdvojenih vlakana DNK. Naša duša kao razdvojeno vlakno DNK, u ovoj dimenziji usavršava svoj drugi princip. Svako telo je njezin hram, iz kog će se na dan vaskrsenja - roditi nove duše. Zbog rađanja duša iz kostiju u našoj svesti je programiran - kult kostiju. Da iz kostiju nastaju nove duše Biblija nas upućuje pričom da je iz Adamovog rebra nastala Eva.
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 2: 22;
“A Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu i dovede je Adamu”.
Preci nam ukazuju kroz lepu priču - na koji se način rađaju duše. Saznajemo: duše nastaju iz kostiju, a čovek je podeljen na dva principa – muški i ženski. Princip rađanja i usavršavanja duša dešava se u biološkom životu od iskona do iskona.

Naša Zemlja je deo sistema jedne velike porodice, kojoj smo mi dali ime – Univerzum. Ako želimo da i dalje budemo deo te porodice, moramo poštovati njene zakone. Poštujući zakone i čuvajući biološki život – održavamo postojanje čitavog Univerzuma. Uništenjem biološkog života Zemlje, nestala bi jedna karika u lancu koji mi zovemo – Univerzum. Svi mi u biološkom životu poštujući postavljene postulate izgradićemo svoj drugi princip i dobiti mogućnost za višu dimenziju – Raj. Stvoreni smo po obličju Božijem i zadatak nam je da očuvamo biološki život. Biblija na to upućuje:
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 1: 26;
“Po tom reče Bog, da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji”.
U Nag-Hamadu, selu u Gornjem Egiptu su pronađeni svici. Pronašao ih je jedan seljak u crvenom zemljanom ćupu. Svici su zbirka biblijskih tekstova, suštinski gnostička po prirodi. Svici su prepisi, a jedan od njih je – Jevanđelje po Tomi. Jevanđelje Istine i Jevanđelje po Egipćanima, pominje se kod najranijih crkvenih otaca – Origena, Irineja i Klementa Aleksandrijskog. U Jevanđelju po Filipu nađenom u Nag-Hamadu nalazi se sledeći tekst koji govori Hrist:
“Postoji sin čovečiji i postoji sin sina čovečijeg. Gospod je sin čovečiji, a sin sina čovečijeg je onaj koji stvoren beše kroz Sina Čovečijeg” 32.
Hrist nam jasno govori da uzdizanjem se postaje sin sina čovečijeg – savršenstvo dva principa (Božiji sin), od razdvojenog principa (čoveka). To bi značilo - ako se uništi biološki život, uništićemo postojanje sveta, jer više nema gde da se usavrši onaj koji treba da ga stvori (Božiji sin).
Princip u biološkom životu je usavršavanje i obnavljanje - kako naših duša tako i kompletnog eko sistema. Kao što nestaju civilizacije i rađaju se nove. Tako nastaju novi eko sistemi s novom konfiguracijom zemljišta i svim vrstama živih bića.
Žorž Kivije (1769 – 1832), osnivač paleontologije kičmenjaka je zapazio da se rodovi i vrste nisu menjale od postanka sveta. Uočavajući u raznim slojevima Zemlje različite životinjske ostatke, zaključio je da su katastrofe uništile život na velikim područjima, stvarajući prostor za druge oblike života. To se dešava zbog toga što Bog obnavlja biološki život, kao što duša dobija novo telo. Učenik Žorža Kivijea, D’Orbinji je izračunao da je bilo 28 “de nova” – novih stvaranja. Zakoni u biološkom životu su uvek isti, jedino se odvijaju pod drugim uslovima. Recimo – živi se duže i druga je muskulatura, a to znači duše imaju novu vrstu hramova. Biblija o tome ostavlja zapis:
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 5: 8/11:
“Tako požive Set svega devet stotina i dvanaest godina i umrije”.
“Tako požive Enos svega devetstotina i pet godina; i umrije,”.
Peta knjiga Mojsijeva, gl. 2: 20; 9: 2;
“I za nju se mislilo da je zemlja divovska; u njoj pređe življahu divovi, koje Amonci zvahu Zomzomi”.
Velik i visok narod, sinove Enakove, koje znaš i za koje si slušao...”.
Da su ljudi bili druge visine i konstitucije kostiju nalazimo dokaz u Lepenskom Viru. U knjizi Dragoslava Srejevića Lepenski Vir, na str. 247, nalazimo sledeći tekst:
“Veličina opsega klavikule i prosečna širina costae su za 1/3 veći nego u današnjeg čoveka...”.
Zašto su ljudi bili mnogo višeg rasta i zašto se živelo po 900 godina, razrešićemo u sledećim tekstovima ovog serijala. Sada je važno da dokažemo da se biološki život obnavlja, kao i duše, i da je osnova čitavom kosmosu.
Da li biološki život ima još jednu ulogu pored toga što se u njemu usavršavaju dva principa stvarajući Božije sinove i rađaju nove duše? Ima i to ključnu za stvaranje čitavog Univerzuma i sada ćemo to sagledati:


ASTRONOMIJA I EGIPATSKE PIRAMIDE


U astronomiji nalazimo da se jednom godišnje pojavi nad galaksijom oblak elektrona visoke energije, između 10 na 39 i 10 na 41 vata, koji se izbacuju u intervalima, a onda oblak nestane. Izvor ovih oblaka elektrona visloke energije još uvek je tajna u nauci. Ideja naučnika Filipa Morisona o izvoru elektrona visoke energije u kvazarima je džinovski pulsar. Moje je mišljenje da je izvor elektrona visoke energije – biološki život, kako u našem sunčevom sistemu i galaksiji, tako u svim sunčevim sistemima i galaksijama čitavog Univerzuma. Biološki život stvara elektrone visoke energije od kojih će se u niz drugih kosmičkih procesa stvoriti zvezde i sunčevi sistemi s biološkim životom.
U centru svake galaksije nalazi se crna rupa. Zamisao o crnoj rupi kao izvoru energije kvazara izložen je tek 1946. godine. U knjizi astronoma Hari Šipmena, Crne jame kvazari i vasiona, nalazimo sledeći tekst:
“Prema opštoj slici, centar kvazara ili aktivne galaksije sadrži prostrani disk ili crnu rupu od 10 na 8 solarnih masa. Ako je stepen korisnog dejstva stvaranja energije negde oko maksimalne teorijske vrednosti, upad jedne solarne mase materijala godišnje obezbediće potrebnu količinu energije. Ovaj objekt će ležati u centru galaksije, hraniti se njenim jezgrom i obezbeđivati energiju za fenomen kvazara”.
Po svemu sudeći ova energija o kojoj govori prof. Hari Šipmen, može da se pojavljuje u obliku elektrona visoke energije, koji se jednom godišnje pojavljuje iznad galaksije, a zatim nestane. Zapravo oni grade kvazarsku stanicu. Donald Linden-Bela sa univerziteta u Kembridžu u Engleskoj, smatra da disk materijala akumuliranog oko centralne crne rupe u središtu galaksije, guta materijal na isti način kao što se crna rupa u Labudu X-1 hrani širećim omotačem svoje zvezde pratioca. Neki naučnici smatraju da kvazarsku stanicu obezbeđuju energijom kvarkovi. Oni su gradivne materije, jer kada ih spajate, dobiju se protoni, elektroni, neutroni i sve ostale čestice koje su otkrili fizičari visokih energija. Postoje još mnoge ideje o mogućim izvorima energije kvazara, ali se još niko nije setio da poveže energiju stvorenu u biološkom životu – kao izvor oblaka visokih elektrona za kvazarsku stanicu.
U centru kvazara se od ovih elektrona stvara prostrana koncentracija zvezda, koje se sudaraju, eksplodiraju kao supernove, postaju pulsari itd. Postoji nekoliko istorijskih posmatranja supernova, jer se fenomen retko dešava. Većinu supernova u našoj galaksiji zabeležili su Kinezi. Dve supernove viđene za vreme renesanse zabeležio ih je osnivač zapadne posmatračke astronomije Tiho Brah i njegov sledbenik Johanes Kepler. Eksplozija supernove označava smrt zvezde. Unutrašnje jezgro zvezde kolapsira, pošto je sagorela svo svoje nuklearno gorivo i nije više u stanju da sama sebe održi. Kolaps jezgra oslobađa ogromnu količinu energije, koja primorava omotač da eksplodira. Burnost u unutrašnjosti uzrokuje da se spoljna površina zvezde ispali u kosmos brzinom od nekoliko hiljada kilometara u sekundi - tada, osvetli celu galaksiju. Ispaljeni gas je zagrejan eksplozijom, počinje da se širi,  gustina mu se smanjuje, a iz središnjeg jezgra eksplodira ljuska toplog gasa. Iz gasne ljuske nastaju dugi oblaci toplog gasa iz kojih će se u daljem nizu kosmičkih procesa stvoriti zvezde – sa malom masom (kao naše Sunce), sa srednjom i velikom masom (od kojih nastaju crne rupe). Od zvezde sa malom masom nastaće planetarni sistemi, gde će se stvoriti uslovi za biološki život.
Zapažamo koliku ulogu ima biološki život za širenje Univerzuma. Od biološkog života potiču elektroni visoke energije od kojih će se u nizu kosmičkih procesa stvoriti zvezde.
Čovečiji mozak je sastavljen iz tri dela – gmaznog, sisarskog i ljudskog. Svaki deo tog mozga ima svoj indentitet. Podeljen je na levu i desnu stranu i međusobno su povezani interkomunikacionim sistemom. Leva strana analizira, a desna sintetizuje. Piramide u Egiptu su slika tri dela ljudskog mozga. One fokusiraju i šalju energiju u kosmos - kao što čovek šalje energiju nultoj tački ili Božijem polju. Velika piramida predstavlja treći deo čovečijeg mozga – ljudski. U unutrašnjosti Velike piramide, nalaze se dve komore: jedna veća i jedna manja na različitim visinama, iz kojih vodi sistm kanala, koji su građeni s velikom preciznošću. Ovim kanalima su povezane sve piramide međusobno, kao što su sva tri dela mozga povezana interkomunikacionim sistemom. Ako se povuku koordinate - velika komora je povezana s Orionom, a mala komora sa zvezdom Sirijus. Orion su mnogi naučnici povezali s biblijskim Rajem – dimenzijom večnog postojanja. Sve ukazuje da je u većoj komori transcendentalni ego, o kome toliko govore filozofi. Tu su “skrivene moći” i ključni “Zakon Stvaranja”. Konačna čovekova realnost je u njegovoj sopstvenoj glavi. U ovoj komori se kristališe svest, kojom se usavršava drugo vlakno DNK. Tu je vrh stepenica odakle dva savršena duhovna principa napuštaju treću dimenziju - vaznesenje. Zato je veća komora u Velikoj piramidi povezana s Orionom. Manja komora u Velikoj piramidi je povezana sa zvezdom Sirijus, i ukazuje na dve stvari: U njoj se stvaraju elektroni visoke energije, koji se jednom godišnje projektuju iznad galaksije. Drugi razlog povezivanja sa zvezdom Sirijus: - Sirijus B je naše prošlo kvantno polje. Sirijus B je bio Sunce poput našeg. Posedovao je planetu s biološkim životom, na kojoj su se duše usavršavale. Kada je Sirijus B završio svoj steralni vek postao je beli patuljak – jaje sveta iz kog je rođen naš svet. Zato su naši preci u Lepenskom Viru, poštovali Sirijus, a pleme Dogoni još uvek čuvaju tu uspomenu.
Sakupivši sva ova saznanja shvatamo kolika je uloga biološkog života za čitav Univerzum. On je osnova kosmosa - u njemu se stvaraju elektroni visoke energije od kojih će u nizu kosmičkih procesa nastati zvezde, rađaju se nove duše iz kostiju i čovek usavršava svoj drugi princip da bi se vazneo u Raj.
Biološki život je osnova kosmosa i čovekovog postojanja.
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 15: 5;
“Pa ga izvede na polje i reče mu: pogledaj na nebo i prebroj zvezde, ako ih možeš prebrojati. I reče mu: tako će biti sijeme tvoje”.