Pocetna Radovi

PESME NAPISALA I POSLALA dipl. pravnik NATALIJA ĆIRILOVIĆ

Obaveštenje:

Izašla je zbirka pesama Natalije Ćirilović, jula 2013. godine pod nazivom "Sećanje".

 

SEĆANJE

 

Nas dve
Da li sam to
Hodala sa
Tobom i njom
Po Gecemanskom vrtu
Da li sam sa tobom i njom
Hodala po užarenom pesku
Po kamenju, stenama
Do mesta upućivanja
Ljubavi ljudima
Da li smo to nas dve
Posmatrale kada je
Hodao po vodi
Čudile smo se tome
A onda znadosmo da
Duboka vera čini
To što je nemoguće
Da li sam i ja bila pored tebe
Kada je lečio
Neizlečivo
Oživljavao umrtvljeno
Vraćao vid u svevideće ovozemaljske
Iz duboke tame mraka
Videh kako mu
Kosom svojom miluješ noge
U sjedinjenju u jedno
Ti si sve razumela
Što dolazi od njega
A ja bila sam prisutna
Malo shvatajući
Ali, osećajući veličinu njega
Ti si bila sva njegova
A ja pratilac
Bila si uz njega do kraja
Kada ga njegovi napustiše od straha
Prođoše vode vremena
A ja ostadoh i danas sa vama
Voljenima u mom srcu

KAŽI MI

 

Kad proučiš
Kaži mi
Nauči me
Uputi me
Osvetli
Ozari
Daj mi nadu u bolje
Lakše ću hodati
Misli će mi biti u redosledu
Shvatiću naše
Postojanje, Svemir
Večnost
A kaži i drugima
I oni treba da znaju
Da se promene u bolje
Da vole sve ljude sveta
Da su složni
Da im razum i ljubav
Nadvladaju svo zlo sveta od davnina
Ali, pitam se? Da li će tako i biti
Ili, treba još čekati vreme.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

TAMO GDE SMO SE SRELI

 

Tamo gde smo se sreli
U vremenu
Nepoznat, a poznat
Odakle, iz kog vremena
Izronio si
U danas
Za sutra
Ista lepota, mir
Sklad koji donosiš
Lagan hod, nečujan
osmeh koji me miluje
Prožima osvaja
Bez osvajanja
Došao si posle toliko
Zemaljskih godina
Tebi znano, zašto sada?

 

 

 

 

 

 

 

ČEKAJ ME

 

Čekaj me
U danu ili zvezdanoj noći
U prolazu
U tesnacu
Pustinji, oazi
Šumi
Beskrajnom plavom moru
Čekaj me u planini, nizini
Napuštenim selima
Opustošenim gradovima slavne prošlosti
Manastirima, kelijama
Čekaj me
Kod Totove piramide
U kanjonu Čoko
Na planini Kajlaš
Ostrvu Kiži
Carskom selu
Kod zabranjenog grada
Kraj jezera Sevan
Na obali Severnog mora
Čekaj me
U pećinama pra čoveka
Kod Hiperborejaca
Na ostacima Lemurije
Ili, vodama Atlantide
Čekaj me
Na Kosovu polju
Tamo ću sigurno doći
Sa našim vitezovima

GOVOR

Nekada hodasmo
Do mesta
Njegovog govora.
A, danas
Nas vodi
Brza gvozdena
Ptica,
Do mesta
Govora
One
Koja je
Bila
Sa njim u
Telesnoj
I duhovnoj
Vezi.

Šta će nam reći?
Da li ono
Što je onda
Znala, ili
Ono što sada zna.
Verovatno
Zajedno.

Ono što mi
Ne znamo
Ili, samo
Naslućujemo,
A kod nje
Sadržano
U gustoći vekova,
Koji su nataloženi,
U njenoj svesti.
A, sada nam
Osvetljava znanje,
Put kojim treba ići,
A, kojim
Ona korača
Želeći da
Bude u trajnosti.
Kako je
Samo sigurna
U taj put,
Znajući ga dugo
I kako
Hodati po njemu.

Retki su oni
Koji njime idu

I odu u večnost.

TUGA


Tuga
Visoka
Kao Himalaji
Duboka
Kao okean
Dugačka
Kao Amazon
Pusta
Kao pustinja
Kalahari

Ledena
Kao Severni
Pol

Tamna
Kao mrkla noć

Trajna
U plaču
Za vama
Mili moji

Stvoritelji.