Pocetna Radovi

 

KUDA POSLE SMRTI


Kosmos je jedan savršeno uređen svet. Svako postojanje ima svoj prostor i svrhu. Za čoveka je veoma važno da bude upućen, jer onda će shvatiti značaj svog života i postojanja. Znanje proširuje svest naglašavajući aspekte realnosti, koja prethodno nije bila uočena. Veća svest donosi šire polje percepcije i veću umešnost prilikom sticanja novih znanja i primene onog naučenog. Mudrost transcendentuje linearno vreme i odnosi se na razumevanje apsolutnih metafizičkih istina. Ona povezuje našu prošlost, sadašnjost i budućnost bez pogreške. Biološki život je vrsta jednačine i da bi došli do pravih rešenja moramo poznavati postavljene principe. Život je kretanje, a za to je potrebna sila da ga potiskuje. Da bi savladali otpor sila, moramo biti edukovani u naučno religijoznom smislu. Ako se kaže da duša ide Bogu, onda mora da postoji prostor gde borave te duše. Iz tekstova smo naučili da je duša – razdvojeno vlakno DNK i da u trodimenzionalnom svetu (biološkom životu) usavršava svoje drugo vlakno ili princip, stvarajući veći broj vibracija. Doktor Dankan Mekdugal je još 1907 godine, eksperimentisao na svojih 6 teško obolelih pacijenata i došao do spoznaje da duša teži 21 gram. Da je duša besmrtna i da egzistira i bez tela nalazimo u Bibliji:
Jevanđelje po Mateju, gl. 10: 28:
“I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a duše ne mogu ubiti; nego se bojte onoga koji može i dušu i telo pogubiti u paklu”.
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 9: 5;
“Jer ću i vašu krv, duše vaše, iskati; od svake ću je zveri iskati; iz ruke samog čoveka, iz ruke svakog brata njegova iskaću dušu čovečiju”.
Solunjanima poslanica prva sv. ap. Pavla, gl: 5: 23;
“I cijeli vaš duh i duša i tijelo da se sačuva bez krivice za dolazak Gospodina njegova Isukrsta”.
Iz ovih glava u Bibliji sagledavamo: telo + duša + duh (program) = čovek.  Nakon smrti telo ostaje, a duša i njen program koji je gradila u toku života odlaze Bogu. To su naša dela iz kojih se kristališe svest i gradi karakter duše iz tog života. Na osnovu tih postupaka gradiće se duši dalje program. U svetim spisima to nalazimo – kao suđenje čoveku.
Jevanđelje po Jovanu, gl. 3: 18;
“Koji njega vjeruje ne sudi mu se a koji ne vjeruje već je osuđen, jer ne vjerova u ime jednorodnog sina Božijeg”.
Jevanđelje po Marku, gl. 12: 40;
“Ovi što jedu kuće udovičke, i lažno se mole Bogu dugo, biće još večma osuđenji”.
Stjuart Hamerof autor jedne od najkontraverznijih teorija svesti iz 1996. godine, kaže: “Mislim da bi kvantni pristup, u principu, objasnio zašto smo ovde i šta je naša svrha, kao i da li postoji život posle smrti, reinkarnacija i prisustvo svesti i nakon što nas tela izdaju”. U mitologiji Grka i kod Platona duša je svesno biće u čoveku i ne umire s telom, nego je besmrtna, pa napušta telo i nastavlja negde da živi. Iz prethodnih tekstova feljtona smo sagledali da besmrtnost nije urođena, nego se stiče – usavršavanjem svog drugog principa uz veći broj vibracija. Nakon toga se postaje Božiji sin i dobija mogućnost na drugi prostor ili višu dimenziju – Raj.
Neuropsihijatar Eben Aleksandar, koji je 25 godina predavao na Harvardu, 2008. godine, oboleo je od bakterijskog meningitisa i pao u duboku komu. Posle nekoliko dana vegetiranja se porobudio. Sećao se putovanja kroz “jezgro”, gde je upoznao viziju Boga. Iz ovog doktorovog iskustva možemo izvući saznanje da je onako kako smo u prethodnim tekstovima govorili – čovek je preko svoje fontanele povezan s nultom tačkom ili Božijim poljem četvrte dimenzije, gde pravi zapis svojih postupaka – Biblija to naziva knjiga istinita. To bi značilo - duša kada iz treće dimenzije napušta telo ulazi u nultu tačku ili Božije polje gde upoznaje viziju Boga i susreće se sa svojim postupcima. “Jezgro” kroz koje je putovao doktor Aleksandar Eben je nulta tačka ili Božije polje. To je taj tunel o kome pričaju svi koji su bili klinički mrtvi, nakon koga se izlazi u svetlost. Izlazak iz tunela u svetlost je prelazak iz Božijeg polja četvrte dimenzije u dimenziju boravka duša. Čovek živi u trodimenzionalnom svetu i povezan je sa četvrtom dimenzijom ili Božijim poljem. U prethodnim tekstovima smo zaključili da je šesta dimenzija savršenstvo dva principa ili Raj - onda nam se odgovor sam nameće:
Duše iz Božijeg polja četvrte dimenzije ulaze u petu dimenziju i to je taj traženi prostor boravka duša.
Ako bi čovek posle smrti bio u paklu ili Raju, onda nema potrebe za vaskrsenjem, jer je čovek nagradu i kaznu već primio. Ovakva pretpostavka nema nikakvog smisla, jer iz priloženog proizilazi da duša ili suptilno telo (Linga deha) putuje u petu dimenziju gde joj je boravište.
Psihijatar dr. Grejson smatra da iskustvo kliničke smrti dokazuje da um funkcioniše i bez fizičkog tela. Doktor Grejson je ispitao više stotina kliničkih smrti i mnogi su to iskustvo opisali kroz osećanje ljubavi, mira i osećaja napuštanja telesnog. Kada svest nije vezana za telo onda vreme postaje neegzistirajuće i duše se vezuju za svoj izvor – prostor u kome borave do sledećeg iskustva u biološkom životu.  
Sagledavamo da se duše iz treće dimenzije uzdižu - prolazeći kroz Božije polje četvrte dimenzije i ulaze u petu dimenziju. Ako je duša usavršila dva principa uzdiže se u večni prostor šeste dimenzije – Raj. Da je peta dimenzija prostor boravka duša, dokazivaćemo naučnim saznanjima.


SPIRALNO UZDIZANJE DUŠA


U fizici - dimenzije sastavljaju koordinatni sistem. Fizičari i matematičari širom sveta rade na teoriji struna, koja je ključ za pronalaženje jedinstvene teorije polja, koja je Ajnštajnu izmicala 30 godina. Teorija struna (sedam muzičkih tonova) objedinjuje zakon opšte relativnosti i zakon kvantne mehanike u jedinstvenu harmoničnu celinu, jer svi događaji u svemiru nastaju nakon – vibracije mikroskopski malih čestica energije u srcu svake stvari. Materijalni svet je energija koja vibrira na sporoj frekvenciji (interval u skali). Moderna nauka poznaje samo 3% DNK, a za ostatak se kaže da je DNK “otpad”. Sve što postoji u Univerzumu je ista energija, a ubrzani vrtlozi te energije stvaraju razne oblike, koji egzistiraju u višim dimenzijama. Planeta zemlja emituje frekvenciju od 7,9 herca (Schumaherova frekvencija) i ona odjekuje u našem DNK i vibrira u skladu s njom. Kroz feljton upoznajemo DNK kao savršenstvo Božanske tvorevine, koji nosi kosmički program. Pošto je DNK kosmički program i povezan s čovekovim uzdizanjem, onda mora da nosi i programirane dimenzije postojanja, koje zavise od vibracije struna kao principa kosmosa. Pogledajmo:
DNK nas usmerava spiralnom postavkom, strukturom i formom svojih baza. Četiri baze u DNK – citozin, timin, adenin i gvanin, spajaju se uvek u specifičnim parovima. U paru su: adenin – timin, i citozin – gvanin. Sve četiri baze DNK imaju heksagonalnu formu, a to nam ukazuje da je savršenstvo dva vlakna šestodimenzionalo. Ove četiri baze su neotopive u vodi pa se zbijaju u sredini molekula gde se spajaju u parove formirajući lestve, a zatim se uvrću u spiralu kako bi izbegle kontakt sa okolnim molekulima vode. O čovekovom spiralnom uzdizanju kroz vibraciona polja nalazimo potvrdu od čovečijih čakri, do raznih crteža naših predaka. Biblija o lestvama (simbol DNK) kao načinu spiralnog uzdizanja sa Zemlje govori na sledeći način:
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 28: 12;
“I usni a to lijestve stajahu na zemlji a vrh ticahu u nebo, i gle anđeli Božiji po njima se penjahu i slažahu;”.
Struktura timina i citozina je heksagonalna. Adenin i gvanin imaju devetoatomnu strukturu sa šestouglom postavljenim uz petougao. Devetoatomna struktura ukazuje na savršenstvo spirale u kojoj je petougao i šestougao. Analizirajući DNK, možemo zaključiti da je u spirali Božijeg savršenstva postavljen petougao i šestougao i to su te dimenzije savršenstva – peta i šesta.
Usavršenim drugim vlaknom čovek se spiralno uzdiže u šestu dimenziju večnog postojanja, a duše se nakon smrti spiralno uzdižu do pete dimenzije, prolazeći kroz Božije polje četvrte dimenzije.
Svako od nas se sretao sa smrću kada telo postaje bezživotno. To je znak da je duša napustila telo i počela spiralno uzdizanje do pete dimenzije. Sagledali smo da posle smrti duša napušta telo i prolazeći kroz Božije polje ulazi u petu dimenziju. Šta se onda dešava.


ISKUSTVO KROZ REGRESIJU


Poslužićemo se bogatim iskustvom dr. Michaela Newtona, da bi upoznali petu dimenziju kuda idu duše posle smrti.
Dr. Michael Newton, doktorirao je psihologiju savetovanja, predaje na višim školama, a ima privatnu praksu u Los Angelesu. Godine 2001 dobio je Godišnju nagradu izdavača za knjigu Sudbina duša. Dr Newton je hipnoterapeut, koji se godinama bavio metafizičkom regresijom. O tome govori na sledeći način:
“U trenutku smrti naša duša uzdiže se iz tela domaćina. Ako je duša starija i ima iskustva iz mnogih prošlih života, odmah zna da je oslobođena i odlazi kući. Međutim, većinu duša s kojima sam radio dočekivali su vodiči neposredno iznad Zemlje astralne ravni. Mlada duša deteta koje je umrlo, možda je malo dezorijentisana sve dok se neko ne spusti po nju na nižu razinu, bliže Zemlji. Vreme za duše tada postaje sada za razliku od linearnog vremena... Kako se udaljavaju od Zemlje, duše imaju osećaj da ih okružuje jarko svetlo. Neke duše će nakratko videti sivkastu tamu i imati osećaj prolaska kroz tunel...U trenutku kada se duše opet usmere prema mestu koje nazivaju domom, njihova se pojava menja...Naše duše čine nas ljudima na Zemlji, ali bez fizičkog tela više nismo homo sapijens. Duša je neopisivo veličanstvena. Ja o duši razmišljam kao o inteligentnim svetlosnim energijama. Neke duše koje su zagađene svojim fizičkim telom i koje su se odale zločinima ne vraćaju se odmah u grupu duša, već se odvode u posebne centre, koje neki klijenti nazivaju “jedinicama intenzivne nege”. Njihova se energija ovde remodelira, kako bi opet postala celovita. Ove duše se mogu vratiti na Zemlju vrlo brzo i izabrati da u sledećem životu budu žrtve tuđih zločinia. Neki životi tako su teški da se duše vraćaju kući veoma umorne. U procesu obnove energije koju pokreće naš vodič kombinujući svoju energiju s našom, ali, ipak možemo imati umanjeni protok energije. U takvim slučajevima biće potrebno više odmora i samoće, a manje slavlja. Povratak kući radosna je pauza, osobito nakon fizičkog života u kojem nije bilo mnogo karmičkog kontakta s našim intimnim srodnim dušama. Jedan moj klijent ispričao je o svom povratku kući:
Nakon mog poslednjeg života moja grupa je organizovala zabavu s muzikom, vinom, igrom i pesmom. Sve su uredili da izgleda kao klasični rimski festival, s mramornim dvoranama, togama, egzotičnim nameštajem koji je obeležio mnoge naše zajedničke živote u drevnom svetu. Melissa (prImarna srodna duša) čekala me ispred svih, ponovo stvorivši razdoblje iz kojeg je najbolje pamtim. Izgledala je sjajno kao i uvek.
Broj članova u grupi duša je od tri do 25, a prosečno ih je 15. Postoje situacije kada se duše iz obližnjih grupa žele povezati jedne s drugima. To su starije duše koje imaju mnogo prijatelja u drugim grupama, s kojima su se družile u stotinama prošlih života. Jedna moja klijentkinja videla je preko stotinu duša koje su došle proslaviti njezin povratak kući. Detaljno su reprodukovali mesto i vreme koje je volela, kako bi mogla u stilu započeti proces obnove...Jedan značajan aspekt mog istraživanja bilo je otkriće boja energija duša u duhovnom svetu. Te su boje povezane sa stepenom razvijenosti duša. Ta informacija bila mi je pokazatelj stepena klijentove razvijenosti, a služila mi je i za indentifikaciju drugih duša koje klijenti vide oko sebe. Bela boja označava mladu dušu, a kako duša napreduje, njezina energija postaje gušća pa menja boju u narandžastu, žutu, zelenu i najzad nijanse plave. Pored tih središnjih aura u svakoj grupi javljaju se suptilne boje oreola koje govore o karakternom aspektu svake duše...Napredni klijenti govore o trenutku spajanja kada će se priključiti “NAJSVETLIJIMA”. U toj sveri guste purpurne svetlosti postoji sveznajuća PRISUTNOST ”.
Iz iskustva dr. Mickaela Newtona s klijentima kroz regresiju dobili smo potvdu da su duše razdvojeni principi (vlakna DNK) i da se izgrađuju kroz biološki život. Duše imaju mogućnost da materijalizuju svoj prostor isto kao i Božiji sinovi. Primarna naša duša je naše razdvojeno vlakno s kojim se srećemo i u petoj dimenziji, ali se zajednica osnuje tek u Raju kada duše usavrše svoja tela. Sagledavamo da duša sebe izgrađuje i to se u petoj dimenziji reflektuje kroz boje energije. Sve duše teže spajanju dva vlakna da bi se priključili “NAJSVETLIJIM” Božijim sinovima u šestoj dimenziji. U svetu duša nema srodstva jer je svaka duša samo razdvojeno vlakno DNK i ima svoju primarnu dušu s kojom je razdvojena. Sada možemo razumeti Hristove reči, jer je govorio o dušama:
Jevanđelje po Marku, gl. gl. 3: 33/34; gl. 10: 7/8;
“I odgovori im govoreći: ko je mati moja i braća moja?”.
“I pogledavši oko sebe na narod koji sjeđaše reče: evo mati moja i braća moja”.
“Zato ostavi čovek oca svojega i mater svoju i prilepi se ženi svojoj”.
“I budu dvoje jedno tijelo. Tako nijesu više dvoje nego jedno tijelo”.