Pocetna Radovi

 

                                 KO JE UBIO JOVANA KRSTITELJA

Da bi smo našli odgovor na postavljeno pitanje - moramo sagledati istorijska dešavanja u Palestini u periodu od 200 godina.
U istorijskim knjigama i dokumentima je zabeleženo (a to je važno za naše istraživanje), da je Irod Veliki vladao Judejom 33 godine i to – od pobede Parčana 37. godine pre Hrista. Proučavajući istorijski, arheološki i religijski Hristov period, saznala sam da je u to vreme bilo nekoliko jevrejskih verskih religijskih grupa ili sekti: fariseji, saduceji, eseni, Božiji sinovi i Božiji put. Čitajući Jevanđelja, uočila sam da su Hristove rasprave uglavnom sa saducejima, farisejima i književnicima. Esenima se Hrist ne suprostavlja, mada su bili jedna od najvećij religijskih grupa tog vremena, a Biblija ih pominje samo na dva do tri mesta. To me je navelo da razmišljam, da je Hrist pripadao esenima i da s namerom ne napada svoju religijsku grupu. Eseni su bili veća religijska grupa, koja je negodovala što su nesadokovi uzurpirali visokosveštenstvo. Sadok je bio Solomonov velikosveštenik i izvor moći i na njega su se sve religije tog perioda pozivale.
Nakon smrti Aleksandra Velikog 323. god. pre Hrista, njegovo se carstvo deli na dva dela – Seleukovići na severu u Siriji i Ptolomejevići u Egiptu. Seleukovići su potomci Aleksandrovog vojskovođe – Seleuka, a Ptolomejevići, Aleksandrovog generala Ptolomeja. Judeja je ratovala najmanje pet puta s obe dinastije. Dinastije su ratovale i između sebe, pa su Seleukovići, 198. godine pre Hrista, pod vođstvom Antijoha III, pobedili Ptolomejeviće i Palestina pada pod njihovu vlast. Jošua je 175. godine pre Hrista, podmitio Antioha IV Seleukovića, u želji da svrgne svog bata, a njega postavi za – velikosveštenika Jerusalema. U znak zahvalnosti, Jošua je svoje ime helinizovao u Jason, a Jerusalem preimenovao u Antiohija. Kasnije je Antijoh IV Seleuković izdao dekret o zabrani obrezivanja, slavlja praznika i šabata (religijsko učenje), i prisilio Jevreje da vrše službu grčkim bogovima. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo u narodu, pa je podignuta pobuna pod vođstvom Makabejaca i Seleukovići bivaju izbačeni.
Izvesno vreme, Palestinom vladaju braća Makabejci: Juda i Šimun. Od tada – rađa se Hašmonejska dinastija jevrejskih kraljeva i velikosveštenika. Vladali su od 142. do 37. godine pre Hrista.
Sredinom II veka pre Hrista, grupa Jevreja (ozlojeđena degradaticijom svešteničke klase) odlazi u judejsku pustinju radi života u osami. Naselili su mesto koje se danas naziva Kumran i nalazi se na rubu Mrtvog mora. Kumrani su nepristupačna jaruga gde je bilo smešteno oko 200 ljudi, koji su živeli kao monasi. Njihov vođa je bio „učitelj pravednosti“ i oni su bili čuvari svitaka, koji će kasnije biti pronađeni. Ova jevrejska grupacija je sebe nazivala - esenima. O njima saznajemo iz spisa Josifa Flavija, Plinija Starijeg i Filona Aleksandrijskog – iz prvog veka pre Hrista i prvog veka posle Hrista. Plinije locira esene na zapadnoj obali Mrtvog mora, što znači da su imali više logora. To je upravo ono mesto na kome Jovan Krstitelj „dođe za svedoćanstvo, da svedoći za videlo“.
Aristobul II (iz dinastije Hazmonejske) prisiljava svog brata Hirkana II da mu ustupi vlast, ali Hirkan II traži pomoć od Rimljana. General Pompej je, 63. godine pre Hrista, zauzeo Palestinu i na presto postavio Hirkana II, koji je vladao od 63. do 40. godine pre Hrista. Pored vladarske, obavljao je i službu i prosveštenika.
Narod Parti se prvi put spominju u vreme Darija I (V. vek pre Hrista). Živeli su južno od Kaspijskog jezera i posle propasti Medijsko-persijskog kraljevstva, pokorava ih Aleksandar Makedonski, a posle njegove smrti – Seleukovići. Pod vođstvom Arsaka I, Parti podižu ustanak protiv Seleukovića i osnivaju snažnu državu – od Inda do Eufrata. Parti uspevaju, 40. godine pre Hrista, da zauzmu veliki deo Male Azije, Sirije i Palestine. Tada je osvojen Jerusalem, a Hirkan II biva zarobljen. Parti dovode na vlast zadnjeg iz dinastije Hašmonejske – Matiju Antigona, (vladao je od 40. do 37. godine pre Hrista).
U vreme invazije Parta, Irod Veliki je bio rimski prokurator i ubedio je Senat u Rimu da je sposoban da Palestinu uključi u Imperiju. Senat mu je poverovao i dao mu titulu cara – pod uslovom da ukloni vlast Parćana. Irod Veliki je, 37. godine pre Hrista, uspeo u svojoj nameri. Kod Samarije je pobedio Matiju Antigonu i osvojio Jerusalem. Vladao je od tada Judejom 33 godine, kao rimski vazal. Irod Veliki potiče od Edomaca (Idumejaca) i njihovih upravitelja. Idumejci su pokoljenje Izakovog sina Ezava, dok su Jevreji pokoljenje Izakovog sina Jakova, od kog potiče 12 jevrejskih plemena. Od Jakova i Ezava (1892. godine pre Hrista) do Iroda velikog i zbivanja u Judeji, prošlo je 1855 godina. Judeja i Edom – dve države daljnih rođaka vekovima su se poštovale, ali u doba Saula (11. vek pre Hrista) su ratovali. Kralj David ih je napokon pokorio:
Prva knjiga Samuelova, gl. 14: 47: Druga knjiga Samuelova, gl. 8: 14;
I Saul carujući nad Izraelom ratovaše na sve neprijatelje svoje, Na Moapce i na sinove Amonove i na Edomce...“.
„I namesti vojsku po Idumeji, po svoj Idumeji namesti vojsku, i svi Edmci postaše sluge Davidove...“.
     Od tada su Edomci kao vazali, bili dužni pomagati kraljevima Judeje. U vreme carovanja Jorama sina Jazafatovog cara Judinog, Edom se odmetnuo i osamostalio. Osamostaljenje je trajalo oko 50 godina, jer ih je kralj Amazija ponovo pokorio. Tada je zauzeo i njihovu teško osvojivu prestonicu Selu:
Druga knjiga o carevima, gl. 8: 20; Druga knjiga dnevnika, gl. 25: 14/19;
Za njegovo vreme odvaže se Edom da ne bude pod Judom, i postavi cara nad sobom“.
Kada se vrati Amazija razbivši Idumeje, donese bogove sinova Sejirovih, i postavi ih sebi za bogove...“.
Veliš, pobio si Edomce, pa se ponese srce tvoje...“.
U vreme razaranja Jerusalema, Edomci su zauzeli južni deo Jude skoro do Hebrona. Makabejac Hirkan I, 125. godine pre Hrista, povratio je osvojeni deo Judeje, a sve Edomce na toj teritoriji je judaizirao. Od tih Edomaca potiče i loza Irodovaca. Mnogo godina kasnije - otac Iroda Velikog, Antipater, bio je guverner Judeje. Postavio ga je Julije Cezar – 47. godine pre Hrista. Antipater je uspeo da izdejstvuje kod Rimljana, da njegov sin Fazael postane strateg Judeje, a Irod Veliki strateg Galileje. Sa Irodom Velikim rađa se u Judeji nova dinastija, koju Jevreji nisu rado prihvatali – Irodovci. Irod Veliki je bio potomak Edomaca (druge države), ali, po religiji je bio Jevrejin.
Pored loze dinastije Irodovci i Hazmonejci, u Palestini je postojala i najstarija loza od koje potiče Hrist – Davidova loza (od cara Davida, jedanaesti vek pre Hrista).  U celom ovom previranju dinastičkih loza, koje su pretendovale na vlast i Rimljana koji su osvojili Palestinu - rodili se Jovan Krstitelj i Hrist. Rimski monah Dionizije Egsigus je izračunao, 525. godine posle Hrista, da je Isus rođen 6. januara 754 godine od osnivanja Rima. To bi značilo, da je Hrist rođen – 1. godine, našeg računanja vremena. Ovo je prvi pokušaj formiranja hrišćanskog računanja vremena i tako je ostalo do danas. Josif Flavije piše da je Irod Veliki umro 7 dana pre Pashe. Ako je Pasha, te 2. godine pre Hrista, bila početkom aprila, to bi značilo da je 25. marta 3999. godine od stvaranja sveta ili 2. godine pre Hrista umro Irod Veliki. Ako prihvatimo da je Irod Veliki tragao za tek rođenim naslednikom Davidove loze – Isusom, onda nalazimo i godinu Hristovog rođenja. To bi značilo da se Hrist rodio 6. januara 3999. godine od stvaranja sveta ili 2. godine pre Hrista. Kada nam je poznata godina Hristovog rođenja onda s lakoćom nalazimo godinu rođenja Jovana Krstitelja. Jovan je rođen šest meseci ranije – jula 3998. godine od stvaranja sveta ili 3. godine pre Hrista.
Jevanđelje po Luci, gl. 1: 13/36;
“A anđeo reče mu: ne boj se, Zaharije; jer je uslišena tvoja molitva; i žena tvoja Elizabeta rodiće ti sina, i nadeni mu ime Jovan”.
“I eto Elizabeta tvoja tetka, i ona zatrudne sinom u starosti svojoj i ovo je šesti mjesec njojzi, koju zovu nerotkinjom”.
ESENSKA ZAJEDNICA
Sada, kada smo napravili kratak istprijski pregled Palestine, da pogledamo esensku zajednicu. Da li su kod esena rasli Isus i Jovan Krstitelj? Jesu li eseni preteća hrišćanstva? Pogledajmo:
U Kumranima ili Sehahi je bila esenska zajednica monaha. Živeli su u celibatu i imali su stroga pravila. Zahvaljujući Pravilniku zajedništva i takozvanom Cadokitskom dokumentu, to saznajemo. Deca su morala da prođu desetogodišnji period učenja o staranju i instititucijama  Zavetovanja, uz obavezno učenje priručnika – Knjiga učenja. Desetogodišnjaci su postajali članovi zajednice, uz javno proveravanje intelektualne moći i moralnog karaktera. Kada se položi test, onda se prolazi kroz jednu godinu iskušenstva. Tada im nije bilo dozvoljeno da koriste sredstva zajednice. Nakon te godine, opet se pristupa javnom ispitivanju. Ako bi njihovo ponašanje bilo zadovoljavajuće, provodili su jednu godinu iskušenstva, ali, sada, u okviru zajednice. Posle ove druge godine iskušenstva zaklinjali su se na pokornost i postajali punopravni članovi zajednice. Ispod dvadeset i pet godina, nije se mogao zauzeti javni položaj, a ispod trideset godina niko nije mogao biti glava porodice ili zauzeti položaj u vojnoj upravi zajednice. Njihov Priručnik o disciplini nam otkriva detalje koje ne nalazimo kod Josifa Flavija i Filona. Sistem je bio veoma surov. Odluka jednom donesena, bila je neporeciva i nije se mogla povući, ili preoblikovati. Po Josifu Flaviju, eseni su bili savesni prilikom suđenja i odluku nisu donosili bez prisustva najmanje 100 članova. Prognani iz sekte su bili u vrlo teškom položaju. Zakletva koju su položili, zabranjivala im, da uzimaju bilo kakvu hranu, koju nisu pripremali članovi zajednice. Eseni su za razliku od saduceja, verovali u besmrtnost duše. Za njih duša potiče od najfinijeg etra i, padajući u zamku prirodnih stvari, biva zarobljena u telu. Smrt je oslobađa i ona se tome raduje, ali posle toga ponovo se rađa. Cilj zajednice je bio da spasu Toru (Božansko učenje) onakvu kakva je bila otkrivena Mojsiju, i koju su izopačili “lažni tumači”. Ključna religijozna odrednica esenske Kumranske monaške zajednice je dolazak proroka na Sudnji dan, onako kako je to obećao Mojsije. Upravo tako je i u tekstu Biblije:
Peta knjiga Mojsijeva, gl. 18: 18;
Proroka ću im podignuti između braće njihove, kao što si ti, i metnuću reči svoje u usta njegova, i kazivaće sve što mu zapovedim”.
Duhovni vođa zajednice je bio “pravi učitelj” – otelotvoreni Duh Istine, opisan kao onaj koji će voditi ka čistoj istini. Ovo možemo uporediti s Jevanđeljem po Jovanu, gl. 16: 13; Članovi Kumranske zajednice su sebe videli i kao: “Sinove svetlosti”, a u Priručniku o disciplini su izrazi: “duh istine”, “put kroz tamu”, “svetlost života”, “život večni”. Istovetno tome nalazimo kod sv. Pavla.
Jevanđelje po Jovanu, gl. 16: 13; Poslanica sv. Pavla – Efrežanima, 1: 7; gl. 8: 12;
“A kad dođe on, Duh Istine, uputiće vas na svaku istinu;...”.
“Ovaj dođe za svedočanstvo da svedoći za videlo...”.
“Isus im pak reče: ja sam videlo svijetu: ko ide zamnom neće hodati po tami...”.  
Josif Flavije piše, da su se eseni, posle cerimonijalnog čišćenja – kupanja, okupljali radi zajedničkog ručka. Arheolozi su u Kumranima našli 16 bazena, izgrađenih, najviše, oko trpezarije. Čistoća kod Jevreja je tokom perioda Drugog Hrama bila na visokom nivou. Podatak o njoj je u Talmudu (BT Shabbat 13a), “Čistoća je bila rasprostranjena u Izraelu”. Naučnici smatraju da su bazeni korišćeni za cerimonijalna uranjanja, koja su bila dozvoljena samo članovima zajednice. U Pravilniku zajednice, piše da članovi moraju da uranjaju tela u bazene s vodom, radi očišćenja od greha, što je preteća Jovanovih krštenja u pustinji za oproštaj grehova. Znači, možemo biti sigurni - krštenje u vodi je esenski obred.
Analizirajući esensku zajednicu i poznavajući Bibliju, nametnula mi se slika o ovom pokretu. Mogla sam da zaključim da se iz ovog učenja razvilo Hrišćanstvo u Palestini. Isus je prototip esenskog Učitelja pravednosti. Obojica propovedaju siromaštvo, poniznost, ljubav prema bližnjem i propisuju poštovanje Mojsijevog zakona – usavršenog njihovim ličnim otkrovenjem. Isus je Božiji Izabranik, Mesija i Spasitelj svetaisto ono što i Učitelj pravednosti kod esena. Poslanicu Svetog Apostola Jakova, Martin Luter i Euzebije su smatrali da ona ne treba da bude uključena u Novi zavet, jer je paralelna mnogim dokumentima iz Kumrana. Po zapisu Josifa Flavija, eseni su usvajali decu i vaspitavali prema svojim principima. Doktor Brunli je pretpostavio da je Jovan Krstitelj bio među takvom decom. To je malo verovatno, jer Jovan je poticao iz plemenitog svešteničkog roda, Aronovih. Aron je Mojsijev rođeni brat od kog se rađa sveta sveštenička loza.
Jevanđelje po Luci, gl. 1: 5;
“U vreme Iruda cara Judejskog bijaše neki sveštenik od reda Abijina, po imenu Zaharije, i žena njegova od plemenitog roda Aronovih, po imenu Elizabeta”.
MISIJA JOVANA KRSTITELJA
Gde se tačno rodio Jovan Krstitelj, ne zna se, ali verovatno u blizini Kumranskog monaškog esenskog manastira. Prema rečima Svetog Luke, “Reč Božiju” je saznao u pustinji i ogolelim brdima, koja se dižu ispod nivoa mora. U ovom kazivanju prepoznajemo Kumranski manastir. Kod Josifa Flavija Jovan je opisan kao usamljeni asketa i pustinjski svetac. Kao takvog ga opisuje i Biblija:
Jevanđelje po Mateju, gl. 3: 3/4;
Jer je to onaj za kojega je govorio Izaija gde kaže: glas onoga što viče u pustinji: pripravite put Gospodinu, i pripravite staze njegove”.
“A Jovan imaše haljine od dlake kamilje i pojas kožan oko sebe; a hrana njegova bijaše skakavci i med divlji”.
Stari proroci su najavili dolazak Mesije, koji će biti iz Davidove klice i onoga koji će pripraviti put Mesiji. Isus i Jovan Krstitelj su prototip najve starih proroka i zato su ta dva deteta uzeta od strane esena da ispune Zakon. Jovan Krstitelj i Isus trebali su biti začetnici Novog zaveta, najavljenog od proroka Starog zaveta.
Knjiga proroka Jeremije, gl. 31: 31;
“Evo idu dani, govori Gospod, kada ću učiniti s domom Izrailovim i s domom Judinim nov zavet”.
Proročanstvo je najavljivalo Mesiju iz roda Davidovog! Znači, Mesija se nije mogao pojaviti iz drugih porodica. Ovo je vrlo važna činjenica i ona objašnjava mnogo toga u vezi s počecima Hrišćanstva. Svi podaci nas upućuju da su dva deteta – Jovan i Isus, rasli, vaspitavali se i učili u Kumranskoj monaškoj esenskoj zajednici. Plan esenske zajednice je bio, da na dan ulaska Zemljine ose u sazvežđu Ribe (33. godine posle Hrista) izvedu zamisao o dalasku Mesije. Iskustvo iz prošlosti i znanje iz astronomije je bilo takvo, da su očekivali jednu vrstu kataklizme. Takvo usmerenje nalazimo u jevanđeljima – Hrist zagovara kataklizmu u rargovoru s učenicima (Jevanđelje po Luci, gl. 21: 6/7/11;). Isusa i Jovana Krstitelja su eseni pripremali za eshatološki pokret. Prema Isaiji, eshatološko carstvo karakteriše: izlečenje slepih, lečenje ranjenih, vaskrsavanje mrtvih, oslobađanje zatočenih i donošenje dobrih vesti sirotinji (Isaija, gl. 61: 1;).
Arheiolog De Vo je zaključio, da su eseni imali više sukcesivnih faza, i da jedna počinje 4. godine pre Hrista. To je upravo vreme pred rođenje Jovana i Isusa. Te četvrte godine pre Hrista, Irod Veliki proglašava svoje naslednike. Iste godine, naređuje ubistvo svog sina Antipatera, koji je pokušao da ukloni moguće protivnike. Umesto njega, presto nasleđuje jedan od sinova Iroda Velikog – Arhelaj. Irod Veliki umire u martu 2. godine pre Hrista, a Hrist se rodio – početkom 2. godine pre Hrista, ili 3999. godine od stvaranja sveta s Adamom i Evom. Eseni, 4. godine pre Hrisa, započinju novu fazu – u vreme kada Irod Veliki proglašava svoje naslednike, jer se teško razboleo. Jevanađelje jasno govori u vezi s ovim radom esena: “...nego primivši u snu zapovest” – zapovest se odnosi na Josipa i Mariju, koji su bili u Egiptu s malim Isusom. Sada, treba da razmislimo o navodu da je Josip primio zapovest u snu. Od koga? Jednostavno, samo od sveštenika esenske zajednice. Jisip i Marija, su, tako, došli u manastir Kumrani, s deteom. Tada su Jovanovi roditelji Elizabeta i Zaharije, doveli Jovana Krstitelja u manastir Kumrani. To su prvi trenuci sudbine ova dva deteta. Tu su, Jovan i Isus rasli, učili i vaspitavali se u tajnosti. Zato, o detinjstvu Jovana Krstitelja i Isusa Hrista, ne znamo ništa. Možemo samo zaključiti da su oni, u vreme detinjstva i kasnije, bili žrtve.
Oba deteta su izrasla u visoko obrazovane mladiće. Shvatili su sve o tadašnjem društvu, državama, religijama i astronomiji. Sigurno je, da stege esenske zajednice nisu mogli da podnesu. Otrgli su se njezinim stegama, a eseni su ih pripremali da budu – začetnici Novog Zaveta, u skladu s najavama starih proroka. Hrist je bio Mesija iz Davidove linije, najavljen od proroka, koji treba da se pojavi na Sudnji dan. Jovan je bio Ilija, takođe, najavljen od starih proroka da će doći (Jevanđelje po Mateju, gl. 11: 14;). Jovan je trebao pripraviti put Mesiji i javno pred narodom krstiti Hrista vodom. Ukoliko se narod indoktrinira, da će doći Mesija iz Davidove klice na Sudnji dan i da će njegov dolazak biti propraćen kataklizmom, a ona se zaista i dogodi, tada je ostvaren veliki uspeh religijske grupe u čijoj će se pojavit Mesija. Jovan i Isus 30. godine pos. Hrista, naglo napuštaju esensku zajednicusporili su se oko samog principa trodimenzionalnog sveta – kajanja. Kod esena nije bilo kajanja i pokajanja. Učenje Jovana Krstitelja o “krštenju vodom i kajanjem za optoštaj grha” nije se uklopio u esensku predestinacionu teologiju, gde nema – kajanja i pokajanja. Esensko učenje je zauzelo stav da se čovek rađa ili u logoru Dece Svetla ili u logoru Dece Tame i da nema mogućnosti prelaska iz jednog u drugi. Jovan je istrajno bio za – kajanje i pokajanje. Shvatio je da u ovom svetu vladaju principi i da su kajanje i pokajanje sastavni deo tih principa. Dvoje mladih ljudi su odvajanjam od esena osnovali svoju zajednicu, kasnije nazvanu – hrišćanskom. Jovan Krstitelj i Isus su svojim životima platitli odvajanje od esena i odbivši da sprovedu plan esenske zajednice, vezan za dolazak novog sazvežđa Ribe.
Idejni vođa i desna ruka Jovanu i Isusu bio je Šimun Zelot, poglavar sveštenićke kaste samaričanskih filozofa i rođeni brat Marije Magdalene. Kod Josifa Flavija, nalazimo da je frakcija zelota pribegavala nasilju, likvidirajući Rimljane i Jevreje – političke protivnike. Zeloti su se zakleli, da će žrtvovati svoje živote za oslobođenje Palestine. Nazivali su ih “sikari” (na grčkom znači – razbojnici koji ubijaju nožem). Frakciju zeloti su vodili Šimun Zelot i Juda Iskarijotski.
UBISTVO JOVANA KRSTITELJA
Jovan i Isus, sudeći po svemu, napravili su pometnju u esenskoj zajednici. Uništili su ono što su eseni u tajnosti pripremali trideset godina. Dolazak novog sazvežđa je očekivan svakog renutka i nije više bilo vremena za pripremu novog Mesije. Jovan i Isus su se ogrešili o Pravilnik i zato su morali biti kažnjeni. Eseni su tada imali oko 4000 sledbenika po svim gradovima Palestine. Može se zaključiti da su u državnoj hijerarhiji Judeje zauzimali značajna rukovodeća mesta. Eseni su bili močna zajednica i imali pristalice u sve tri dinastije. Isus i Jovan su osnovali novu crkvu i odvojeno propovedali. Jovan je bio jaka ličnost, vrlo sugestivan i harizmatičan, pa je ubrzo okupio mnogo sledbenika. Jevanđelja upućuju da je mnogo naroda došlo da ih Jovan krsti vodom, a i pripadnici drugih zajednica – saduceji i fariseji (J. po Mateji, gl 3: 7/11;). A, Isus je iz samih redova esena uzeo sebi apostole. To zaključujemo po tome, jer su postavljeni da propovedaju bez krštenja vodom – kršteni su u esenskoj zajednici. Zbog izlaska iz esenske zajednice, svi koji su otišli bili su progonjeni. Zato im Isus upućuje reči utehe i hrabri ih. Uverava ih da se ne plaše, jer će moć esena iščeznuti. To obrazlaže činjenicom da im se carstvo razdeljuje, što je zabeleženo:
Jevanđelje po Marku, gl.3: 24/25;
“I ako se carstvo samo po sebi razdeli, ne može ostati carstvo ono”.
“I ako se dom sam po sebi razdeli, ne može ostati dom onaj”.
Iz Jevanđelja po Jovanu, gl. 1: 5/6; možemo zaključiti da je Jovan Krstitelj napustio esensku zajednicu, jer je pripovedao pokajanje prilikom krštavanja, a hranio se skakavcima i medom divljim. Po esenskoj zakletvi (koju je Jovan položio), bilo je zabranjeno da član uzima hranu koju nisu spremali članovi zajednice. Jovan Krstitelj je bio ortodoksan i revnosan u veri i obavezama. Poštovao je zakletvu koju je dao i zato se hranio skakavcima i medom.
Car Irod Antipa nije mogao da ubije Jovana Krstitelja, jer u Judeji nije imao nikakvu vlast. On je vladao Galilejom i Perejom. To su mogli učiniti samo eseni, jer Rimljani se u lokalne probleme pokorenih naroda nisu mešali. Kada su kumranski spisi bili detaljno proučeni, otkriveno je da su Jevanđelja često bila pisana šifrovanim metodama – kada su opisivani određeni događaji. Tumačiti bukvalno Jevanđelja, da je Jovan Krstitelj ubijen zbog primedbe Irodu Antipi, što se oženio Irodijadom, ženom svoga brata, je, zapravo, smešno. Za to vreme je bilo gotovo normalno, da se žene svojim sestrama od tetke, ujaka, stričeva itd. To su činili i Rimljani, a kod katolika je to ostalo do dana današnjeg. Mojsije, takođe, nalaže - kada umre jedan od braće da se njegova žena uda za drugog brata (5. Mojsijeva, gl. 25: 5;).  Juda, jedan od sinova Jakovljevih, od kojih potiču 12 plemena, je svoju snahu Tamaru, nakon smrti sina Hera, udao za mlađeg sina Onana. Biblija ostavlja zapis o tome:
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 38: 8;
“A Juda reče Onanu: uđi k ženi brata svojega i oženi se snjome na ime bratova...”.
Jevanđelisti su za šifru “eseni” uzeli ime – Irod, jer je Irodova linija pripadala Edomu i bili su uzurpatori Palestine. Takođe, Antipina majka je bila Samarijanka, a Izraelci njih nisu priznavali kao narod 12 plemena. Irodu Antipi je zamereno što je tajno podržavao Isusa i Jovana, a kao član esenske zajednice nije ništa uradio da spase Jovana Krstitelja. Irod Antipa nije ništa uradio za Jovana Krstitelja, jer se plašio da će se religiozni pokret, koji je Jovan poveo, pretvoriti u veliku bunu i ugroziti njegovu vlast u Galileji i Pereji. Irod Antipa i Irodijada su kasnije pomogli Isusu u zaveri protiv esena, ali to niko od jevanđelista nije znao, zbog straha od izdaje. Od apostola su znali samo Šimun Zelot i Juda Iskarijotski, koji su učestvovali u zaveri – o tome ćemo pisati u sledećem tekstu Istina o Hristu.
Sada možemo povezati, da su eseni (Kumranska zajednica monaha, gde su rasli Isus i Jovan Krstitelj) uhapsili Jovana Krstitelja – zbog “neposlušnosti i pokušaja razbijanja čitave zajednice”. Jovan je imao veliku moć na vernike, zbog svoje svetosti i verovatno je mnoge esene povukao za sobom. Eseni su prvo uhapsili Jovana Krstitelja i držali u palati – tvrđavi Mahaerusi, s druge strane Mrtvog mora, a preko puta Enot Kaneha. Tvrđava Mahaerusa je pripadala esenima. Presuda se nije mogla doneti bez 100 članova, ali nešto jednom rečeno nije se moglo poreći. Irodov rođendan, kao “dan zgodan”, o kojem govore Jevanđelja, predstavlja dan osnivanja Kumranske zajednice. Tada su svi članovi zajednice prisutni i mogla se doneti presuda.
Na dan osnivanja Kumranske zajednice, esenski sveštenici su doneli presudu i ubili Jovana Krstitelja – u tvrđavi Mahaerusi.