Pocetna Radovi

 

REŠENJE  ZA  GORDIJEV  ČVOR

 

Dragi moji čitaoci bezbroj puta sam rešavala mitove i legende u toku svog dugogodišnjeg rada, ali lepši prikaz Zemljinog perioda, koji je gotovo svakom čoveku na Zemlji vidljivi, još nisam srela - to je Gordijev čvor. Ko je postavio ovu zagonetku ljudima da nahrani njihov ego za vladanjem svetom? Ako je priču o Gordijevom čvoru smislio Gordi, onda je to najveći um našeg vremena. Kolika je njegova ljubav, bila prema Bogu Tvorcu, kada je pokazao čoveku koliko je mali, ništavan i nesvestan da svetom može da vlada samo – Stvoritelj. Sada ću Vas voditi korak po korak, da zajedno sagledamo ovaj prelepi mit naših predaka, onako kako sam ga ja otkrila.
Za neki nerešiv problem koristi se matafora – Gordijev čvor. Prema legendi - ko odmrsi Gordijev čvor biće Gospodar sveta. Rešenje Gordijevog čvora pripisuje se i Aleksandru Makedonskom, koji ga je presekao mačem. Legenda govori da je Gospodar sveta onaj koji odveže čvor, a ne ko ga preseče. Poruka legende bi mogla bit - težak društveni problem se rešava mudrošću, a ne nasiljem.
Gordijev čvor počinje u Frigiji čija je prestonica bila Gordijum i nalazi se u Anadoliji, današnjoj Turskoj. Frigija je naziv za drevno kraljevstvo u središnjoj Anadoliji. Po Herodotu, Frigijci su u ranoj istoriji živeli na jugu Balkana i zvali se – Brigijci. U II milenijumu prelaze Dardanele i naseljavaju Malu Aziju. U Frigiji se rodile mnoge mitološke ličnosti, a najpoznatija je figijska boginja Kibela. Grci su frigijsku Kibelu poistovetili sa Reom.
Zbog raznih previranja i borbe za presto – Frigija je jedno vreme ostala bez kralja. Frežani su imali proročanstvo koje je predviđalo da prvi čovek koji uđe u grad sa volovskom zapregom idući prema Zevsovom hramu biće kralj.
Jedan siromašan seljak po imenu Gordi je godinama teško radio obrađujući zemlju, da bi prehranio svoju porodicu. Jednog dana dok je orao zemlju, oko njegove glave je obletalo jato ptica. Shvatio je da to predstavlja nebesko znamenje. Otišao je u grad mesnom proroku da mu kaže - kakvo je to znamenje. Na ulasku u grad je sreo jednu devojku iz proročke porodice. Ona mu je protumačila - jato ptica su predskazanje da će postati kralj. U to doba u Frigiji je bio bratoubilački rat i pretio je uništenju frigijskog naroda. Jedno proročanstvo je savetovalo Frigijcima da uspostave kraljevinu, a da za kralja proglase čoveka koga prvog sretnu da volovskom zapregom ide prema Zevsovom hramu. Frigijci poslušaju proročanstvo i izađu pred Zevsov hram. Desilo se kako je predskazano – bio je to seljak Gordi. Dočekan je sa slavljem i odmah ustoličen za kralja Frigije. Gordi je smirio zemlju, podigao raskošni hram Gordion, umnožio bogatstvo i osnovao frigijsku dinastiju. Njegova kola sa rudom na kojima je jaram bio čvrsto privezan da čvor niko nije mogao razvezati – stajala su na počasnom mestu u Apolonovom hramu. Po nerazmršenom čvoru koji je vezao Gordi, nastao je poznati izraz – Gordijev čvor i znači: nešto veoma zamršeno.
Gordijev sin je bio Mida (Mita), poznat u grčkoj mitologiji kao frigijski kralj kome su za kaznu izrasle magareće uši, jer je zamerio sudiji Tmolu što je muzičkom takmičenju između Apolona i Pana dosudio pobedu Apolonovoj liri. Poznata je i priča da je kralj Mida, dobio „dar“ da se sve što dohvati pretvori u zlato.
Mnogo godina kasnije na putu za Indiju u Apolonov hram ulazi Aleksandar Makedonski, 333. godine pre Hrista. Kada je video veoma zamršen čvor na Gordijevim kolima, uzeo je mač i jednim udarcem ga presekao.
Kroz frigijsku legendu o Gordijevom čvoru tražićemo poruku koju su nam ostavili naši preci. Svaka legenda, mit ili božanstvo naših predaka nosi jednu istinu o nekom periodu kroz koji je prolazila naša Planeta. Analiziraćemo suštinu mita i primiti poruku naših predaka. Šta predstavlja legenda o Gordijevom čvoru? Prvo ćemo pogledati šta kaže istorija i Biblija o Frigiji.
Država Frigija
Frežani su bili stanovnici najzapadnije pokrajine unutrašnje Male Azije. Tu su se naselili oko 1200. godine pre Hrista. Pre toga, na tim prostorima su živeli potomci Mešeka, koji je bio šesti Jafetov sin. Biblija često pominje Mešekove potomke, ali uvek uz Tubala (takođe Jafetov sin).
Prva Mojsijeva, gl. 10: 2; Knjiga proroka Ezehijela, gl. 27: 13;
“Sinovi Jafetovi: Gomer i Magog i Madaj i Javan i Tubul i Mozoh i Tiras”.
“Javan, Tubal i Mozuh bijahu tvoji trgovci...”.
Istoričar Herodot - Tubale spominje pod imenom Tibarenci, a Mozuhe, pod imenom Mashon. Frežani se nastanjuju na mesto Mozuha, pa se može povezati da su to sve bila plemena istog naroda. Frežani su bili poznati po veštini sviranja u frulu, što asocira na korene Srba, jer su tu veštinu sačuvali do danas. Glavni grad Frežana bio je Gordion. Nalazio se u Anadoliji, oko 93 km zapadno od Ankare. Frežani su koristili alfabetsko pismo, a Herodot za njih kaže da su živeli na teritoriji Trakije i da su srodni Grcima. U sedmom veku pre Hrista, Frežani se potiskuju ka zapadu, a 480. godine pre Hrista, pobeđuje ih Kserks. Kralj Gordi i njegov sin Mida su živeli oko 737. god. pre Hrista. To bi značilo da se u tom periodu razvila i legenda o Gordijevom čvoru.
Sagledaćemo glavne aktere mita i iz njihove suštine anilizom dobiti odgovor šta su oni predstavljali precima – volovska kola, boginja Kibela, Zevs, Apolon i Pan.
Istorija nam govori da je legenda o Gordijevom čvoru nastala krajem sedmog i početkom osmog veka. Baveći se godinama analizom mitova i legendi naših predaka došla sam do saznanja da su oni preslikana nebeska slika naše Zemlje u određenom periodu sunčevog sistema.
KIBELA
Kibela je stara frigijska “majka zemlja”, koja je vladala celom prirodom. U antici su Kibelu prikazivali s nazubljenom krunom, kako vozi kola koja vuku lavovi. Odeća joj je zelena i ukrašena cvetovima. Frigijski kult Kibele su preuzeli i prilagodili grčki kolonisti u Maloj Aziji. Taj kult su proširili po kopnenoj Grčkoj i grčkim kolonijama počev od 6. veka pre Hrista. U Grčkoj je Kibela preuzela atribute boginje Zemlje (Geje) i njenog pandama Reje. Od svih božanstava jedino je Kibela za sveštenike imala evnuhe. Kibela kao kult se razvija iz anatolijske boginje majke, predstavljena kao majka plodnosti, koja kao da se porađa sedeći na svom prestolu. U Pesinutu u Frigiji, boginja majka koju su Grci smatrali Kibelom, imala je oblik neoblikovanog kamena od crnog meteoritskog gvožđa.
Boginja Kibela je simbol naše planete Zemlje, koju su preci proglasili božanstvom i majkom plodnosti. Predstavljajući je kako vozi kola koja vuku lavovi, preci pokazuju da su znali da Zemlja putuje kroz sazvežđa. U toku velikih promena na Zemlji kada se menja konfiguracija zemljišta preci su zapazili koliko je za ljudski opstanak važna plodnost zemlje. Zato su je glorifikovali i njenu plodnost digli na kult božanstva.
BOGINJA REA
Boginja Rea je poštovana na Kritu i prema mitu spasila je Zevsa od njegovog oca Krona. U grčkoj mitologiji njen simbol je mesec, a prikazivana je s dva lava koji su vukli njenu kočiju. Na glavi je imala krunu, a u rukama je držala ćup “koji predstavlja izvor svih stvari na Zemlji”. Rea je s Kronom imala nekoliko dece – Hestiju, Heru, Demetru, Posejdona i Hada, ali ih je otac Kron sve progutao. Kada je Zevs trebao da se rodi Rea je Kronu umesto deteta, podmetnula smotuljak s kamenom, a Zevsa sakrila. Kron je smotuljak s kamenom progutao. Kada je Zevs odrastao, prisilio je Krona da povrati Reinu decu. On je povratio prvo kamen, a onda svu Reinu decu. Rei je majka Zemlja, a otac bog neba – Uran. Kron je sin Geje i Urana. Rea i Kron imaju iste roditelje.
Boginja Rea je jedna od varijanti boginje majke Zemlje. Prikazana je i kao majka koja je rađala božanstva, što nam ukazuje na neki period sunčevog sistema kada je Zemlja u konjukciji s nekom od većih planeta stvarala – komete, asteroide, meteorite i dr. kosmička tela. Kron je po svemu sudeći Sunce od koga je nastao Jupiter u nekom dalekom stvaranju sunčevog sistema. Rea je i varijanta Meseca, jer ćup s vodom ukazuje na plimu i oseku na Zemlji, koji su izvor biološkog života.
APOLON
Apolon je grčki bog svetlosti, muzike, medicine, proricanja, kolonizacije i poezije. Bio je bog muške lepote. Prisutan je u helenskoj i rimskoj mitologiji, a i kod drugih naroda u raznim varijantama. Apolon je predstavljen kao ideal zdravog, skladno lepog i razvijenog mladića, kog su Heleni zvali – kuros. Kasnije u rimskoj mitologiji postaje Apolon Helios i poistovećuje se sa Suncem ili božanstvom – Sol.
On je Zevsov i Letin sin, a Artemidin brat blizanac. Preuzeo je indentitet Helija kao boga Sunca (Apollon Helios). Ljudi su ga poštovali jer je bio bog svetlosti i Sunce, bez kog nema života. Ideal je Grčkog kurosa skladnog razvijenog i lepog mladića. Štitio je ljude i nagrađivao dobro, a kažnjavao zlo. Bio je bog streljaštva i njegove strele nikada nisu promašile metu, pogotovo kada su nosile kugu. Njegovi atributi su – luk i strela, lira, lovorov venac i tronožac. Apolon i Artemida bili su Zemljini miljenici.
Iz suštine i atributa koji su dati Apolonu mogli bi zaključiti da je ovo božanstvo vezano za Sunce. On je kombinacija raznih fizičkih zakona koji su izvršili promene na Zemlji. On je simbol novog mladog Sunca u novoj orbiti, jer je udaljenost Sunce – Zemlja drugačije. Simbol je i Zemljinog magnetnog polja, koje Sunce šalje Zemlji štiteći je od kosmičkih zraka. Preci su ga simbolizovali – božanskim strelama. Magnetno polje kao fizički božiji zakon preci su nazivali i Sunčev falus i ritualno ga izvodili. Bžanstvo Apolon svira liru, jer se u toku promene gravitacije pojavio zvuk lire. Apolona kao božanstvo, samo pod drugim imenom, imale su i starije civilizacije, jer su i oni doživeli da promenom orbite bude drugi odnos Zemlja – Sunce. Artemida i Apolon idu uvek zajedno u novoj Zemljinoj orbiti, jer su osnov biološkog života. Artemida kao simbol Meseca i Apolon kao novo mlado Sunce.
PAN
Pan je u grčkoj mitologiji bog šuma, lovaca i pastira. Sin je Zevsa i nimfe Enide. Rodio se s kozijim nogama, rogovima, bradom i jarčevim ušima. Majka ga je zbog toga napustila, ali ga je prihvatio bog Hermes i odveo na Olimp. Na Olimpu su mu se drugi bogovi zbog izgleda smejali, pa je Pan od stida pobegao u arkadijsku šumu. Bavio se napasanjem stoke i sviranjem u frulu. Panov je pandam u rimskoj mitologiji Faun. Pan se prikazuje kao čovek s kozijim stražnjim nogama i rogovima. Ima koziji rep, jarčeve uši i bradu, a celo telo prekriveno mu je dlakama.
Promene koje se dešavaju u biljnom i životinjskom svetu u periodu kada Zemlja promeni svoju orbitu i gravitaciju, a zbog toga nastaju nove forme, naši preci su glorifikovali - stvarajući božanstva. Kada se menja gravitacija Zemlje u zavisnosti od udaljenosti od Sunca javlja se zvuk – trube, lire, frule itd. Ljudi su to zapazili i odgovornost pripisali određenom božanstvu dajući mu i atribute u skladu s promenama. Sudeći po atributima Pana i razdoblju kada se rodio, možemo zaključiti da je ovo božanstvo nastalo u periodu kada je Zemlja dobila današnju orbiti. Sudeći po njegovim jarčevim atributima do promene biološkog života je došlo kada je Zemlja bila u sazvežđu Jarca. Kod Jevreja – Jarac je posvećena životinja koju šalju u pustinju. To je period i nastanka Gordijevog čvora – 7. vek pre Hrista.  
ZEVS
Zevs je vrhovni bog iz grčke mitologije, koji živi na Olimpu. On je bio za Grke vođa bogova i ljudi, a bog neba i groma. Sin je Krona i njegove žene Reje. Dvanaest olimpijskih bogova su bili najvažniji bogovi grčkog Panteona – Zevs, Hera, Posejdon, Ares, Hermes, Afrodita, Atina, Apolon i Artemida, a pridodavani su im: Demetra, Dionis, Had i Hestija. Olimpijski bogovi su osvojili prevlast posle pobede u ratu koji je Zevs poveo sa svojom braćom i sestrama – protiv titana. Afrodita je smatrana za boginju koja je rođena iz pene, a Atina je boginja koja je rođena iz Zevsove glave. Svi ovi bogovi naših predaka su realna nebeska slika sunčevog sistema u određenom periodu, kroz koji je prolazila i naša Zemlja. Zevs je planeta Jupiter, Ares je Mars, a Afrodita i Atina veoma bitna  božanstva za naše rešenje Gordijevog čvora su Venerina dva lica.
Zevs (Jupiter) je kao najveća planeta sunčevog sistema imala vodeću ulogu kod predaka. Dajući mu presto na najvećoj svojoj planini – ukazali su nam da je Zevs deo nebeskog svoda. Šta se sve događalo kada je Jupiter bio u velikoj konjukciji s drugim velikim planetama, možemo samo zamisliti. Javljali su se veliki gromovi koji su ubijali ljude i životinje. Zato su mu ljudi podigli presto i proglasili ga glavnim bogom. Priča o rođenju Zevsa (Jupitera) od oca Krona, govori o periodu sunčevog sistema kada su od Sunca nastale mnoge planete, pa i Jupiter.
Druga boženstava iz grčkog Panteona nećemo anilizirati - nisu potrebna za rešenje Gordijevog čvora. Atina je planeta Venera. Rođena iz Jupiterove glave i pojavila se kao kometa. Transformacija Venere komete u planetu trajala je 8 vekova. Nakon toga je priključena sunčevom sistemu. Tada, postaje planeta Venera i u grčki Panteo ulazi kao Afrodita.
Boginja Atina je po mitu iskočila iz Zevsove glave, već odrasla, potpuno obučena i opremljena ratnom opremom. Platon je značenje Atininog imena tumačio kao “misao boga”. Atina je u klasičnoj umetnosti naslikana sa sovom na desnom ili levom ramenu. Obično su je preci predstavljali s oklopom, kopljem u rukama i štitom na kom je nacrtana glava Gorgone Meduze. U grčkoj mitologiji Meduza je bila jedna od Gorgona, čudovišna žena koja je ljude pretvarala u kamen. Često su je preci prikazivali s krilima i pandžama i s kosom od zmija – živa slika komete koja je napravila katastrofu na Zemlji i velike promene u sunčevom sistemu. Starogrčki umetnici, koji su odslikavali vaze, prikazivali su Meduzu kao čudovište. Umetnici od 5. veka pre Hrista, počeli su da je prikazuju kao prekrasnu, ali ujedno i zlu. Atina je u rimskoj mitologiji poznata kao Minerva i ima iste osobine. Afrodita je kod Grka boginja ljubavi i plodnosti. Prema Hesiodu - Afrodita je rođena iz morske pene. Ona je potomak titana (komete). Odnosi se na boginju čiji je kult bio poštovan pre Grka (Venera kao kometa koju su preci nazivali Atina je rođena 1495. god. pre Hrista, u doba Izlaska Jevreja iz Egipta. U 7. veku je priključena sunčevom sistemu i postala jedna od Planeta, koju preci nazivaju Afrodita). Afrodita i Atina su dva lica današnje planete Venere, koja se iz komete (Atine) 8 vekova transformisala u planetu Veneru, koju preci nazivaju Afrodita. Grci su je prisvojili u olimpisku porodicu, smatrajući je ćerkom Zevsa i Dione.
Svako ko se bavi mitovima i legendama – postavio je sebi pitanje: zašto je kod naših predaka rođeno toliko božanstava, mitova i legendi?
Sve do dolaska Venere (komete) u sunčev sistem 1495. godine pre Hrista, između naše Zemlje i Merkura bio je prazan prostor. Ovaj prostor su preci iz Lepenskog Vira predstavili kao lepezu u okviru koje se Zemlja širila i sakupljala. Tada, naša Zemlja nije imala stabilnu orbitu. U toku nekoliko milenijuma Zemlja je menjala svoju orbitu, stvarajući novo lice biološkom životu. Zato kod predaka nalazimo manji broj dana u godini, nove forme u biološkom životu, ljude visoke po par metara, promene u konfiguraciji zemljišta i priče o raznim kataklizmama. Arheologija sve ovo potvrđuje, jer nalazi opipljive dokaze. Promena Zemljine orbite uticala je i na druge Planete sunčevog sistema što je dovodilo do velikih posledica po čitav sunčev sistem. Našim precima su velike promene na Zemlji i sunčevom sistemu stvorili veliki strah. Nastajale su kataklizme koje su uništavale napredne civilizacije i to mnogo puta u Zemljinoj istoriji. Arheolozi su upravo otkrili da su ljudi u Vinči u periodu neolita (6.500 – 4.300 god. pre Hrista) imali visoku kulturu stanovanja. Ostaci kuća koje arheolozi iskopavaju pokazuju da su kuće imale termoizolaciju i centralno grejanje. Građene su materijalom za koji se kaže da je danas najskuplji materijal za izgradnju kuća – lesno blato i pleva. U tom periodu ljudi su imali razvijenu duhovnu civilizaciju, jer nije bilo dominacije polova – matrijarhat ili patrijarhat.
Zbog stalnih uništavanja civilizacija, preci su stvarali božanstva da umilostive Nebo i onog koji njime vlada. Koje su sve promene nastajale na Zemlji, čitaoci mogu pročitati na ovom sajtu u tekstovima – Potopi na Zemlji, Princip Kosmosa, Edenska reka Fison, Biološki život osnova Kosmosa, Sodoma i Gomora i Zemljine orbite u svesti ljudi.
Kada Zemlja menja orbitu, pored promene brzine okretanja oko ose, mase i gravitacije, broja dana u godini, stvaranja novih formi, dolazi i do promene njene nagnutosti u odnosu na ekliptiku. Zbog toga se menja usmerenost Zemljine ose i dobija se nova zvezda Severnjača. Do sedmog veka pre Hrista - Severnjača je bila jedna od zvezda iz sazvežđa Veliki Medved (Velika Kola).
Kod Seneke nalazimo: kada se nebeski svod uzdrmao, jedna od zvezda iz sazvežđa Mali Medved (Mala Kola) postala je Severnjača.
Kada pogledamo sazvežđe Mala Kola na nebeskom svodu sa zvezdom Severnjačom na rudi kola, onda jasno zapažamo sliku Gordijevih kola. Zvezda Severnjača na rudi sazvežđa Malih Kola izgleda kao zavezani čvor i to može svako veče da se vidi na nebeskom svodu. Znajući šta se dogodilo u sunčevom sistemu u periodu nastanka Gordijeve priče s lakoćom ćemo dobiti odgovor: Šta predstavlja Gordijev čvor?
Promena zvezde Severnjače je upravo nastala kada i priča o Gordijevom čvoru – sedmi vek pre Hrista. Tada je Venera postala deo Sunčevog sistema. Nije više imala izduženo eliptičnu orbitu, presecajući orbitu Marsa, što je ljudima ulivalo veliki strah.
U Žabarenu u Sahari je pronađena figura žene koja kleči, visoka skoro dva metra, glave oslonjene na savijenu ruku. Njeno lice podseća na klasičnu grčku umetnost. Nju su Grci, navodno, prisvojili pod imenom Atena. Ruka ove boginje u Sahari je umotana u veo, čiji je kraj vezan u čvor.
Ova figura je simbol planete Venera, koja je zauzimajući deo lepezastog prostora, između Merkura i Zemlje učinila Zemlju stabilnom. Zemlja više nema prostor da se u okviru 12 sazvežđa širi i skuplja praveći kataklizme. Venera - uzevši svoj presto u sedmom veku pre Hrista, učinila je Zemlju i njenu usmerenost ose stabilnom. Zvezda Severnjača je postala stabilna ili kako je Gordi zamislio – vezana u čvor. Bio je u pravu – prošlo je 2700 godina, a čvor još uvek traje. Figura u Sahari, takođe, nosi poruku da je boginja Venera svojom rukom vezala čvor – Severnjaču.
Iz saznanja zaključujemo:
Gordijevog čvora je: - Nebeska slika sazvežđa Mala Kola na čijoj se rudi nalazi Severnjača. Ona je simbol čvora, koji je vezala Venera dolaskom na mesto između Merkura i Zemlje u sedmom veku pre Hrista. Svojim dolaskom je Zemljinu orbitu učinila stabilnom. To je period kada je Mars preveo Veneru iz eliptične u kružnu putanju, koju sledi i danas. Tada je nastala zagonetka o Gordijevom čvoru. Ovo je naš ciklus i traje 2700 godina.
Dragi moji čitaoci, ima li čoveka rođenog od žene koji će da odveže ovaj čvor i postane gospodar sveta? Naravno da nema. Poštujmo onoga koji je postavio zagonetku da vekovima hrani ljudski ego o vladavini svetom. Poklonimo se i divimo onome koji će odvezati čvor. Odvezaće ga vladar svetova, koji zna sve zvezde po imenu, širi nebesa i čija krepka ruka vlada Kosmosom – BOG STVORITELJ