Pocetna Radovi

 

 

DA LI SU LJUDI BILI DIVOVI I ŽIVELI PO 1000 GODINA?


U Bibliji nalazimo da se živelo po 1000 godina, i da je na Zemlji bilo divova. Pošto su Bibliju pisali naši preci – mi ćemo im verovati i tražiti kroz nauku i fizičke zakone potvrdu zašto je bilo tako.
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 11: 20/27;
“Tako poživje Jared svega devet stotina i šezdeset i dvije godine; i umrije”.
“Tako poživje Metuzala devet stotina i šezdest i devet godina; i umrije”.
Četvrta knjiga Mojsijeva, gl. 13: 29/34;
“Ali je jak narod koji živi u onoj zemlji, i gradovi su im tvrdi i vrlo veliki; a vidjesmo ondje sinove Enakove”.
“Vidjesmo ondje i divove, sinove Enakove, roda divovskog, i činjaše nam se da smo prema njima kao skakavci, tako se i njima činjasmo”.
Arheolog Dragoslav Srejović, u arheološkom lokalitetu Lepenski Vir takođe nalazi kosture koji su imali drugu visinu i konstituciju kostiju. U njegovoj studiji Lepenski Vir, str. 247, nalazimo sledeći tekst:
“...Među ostalim karakteristikama treba posebno pomenuti veličinu opsega klavikule i prosečnu širinu costae, koji su za skoro 1/3 veći nego u današnjeg čoveka, kao i njihove jasno izražene morfološke odlike (angulus costae, itd)...”
Pored podataka o visini ljudi koje nam daje Biblija i arheološko nalazište Lepenski Vir, dokaz o tome nalazimo u mnogim arheološkim nalazištima. Potvrdu da smo bili mnogo većeg rasta i druge muskulature imamo - sada su nam potrebni odgovori: zašto smo imali drugu visinu, kada je to bilo i od čega zavisi?  


BIBLIJA, HERODOT I SUMERI


Počećemo s Biblijom:
Od stvaranja sveta s Adamom i Evom do Biblijskog potopa prošlo je 1656 godina. U ovom periodu se živelo po hiljadu godina, a nakon toga dužina života se skraćuje. Mojsije nam prenosi Nojev izveštaj o Potopu gde zapažamo da je pre Potopa bilo 10 meseci od po 30 dana, a nakon Potopa dobijamo 24 dana više. Biblija nas obaveštava na sledeći način:
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 7: 11/24; gl. 8: 4/5/10/12/13;
„Kada je bilo Noju šestotina godina, te godine drugog meseca, sedamnaestog dana tog meseca, taj dan razvališe se svi izvori velikog bezdana, i otvoriše ustave nebeske“.
„I stajaše voda povrh zemlje sto i pedeset dana“.
„Te se zaustavi kovčeg sedmog meseca dana sedamnaestog na planini Araratu“
„I voda opadaše sve večma do desetog meseca; i prvog dana desetog meseca pokazaše se vrhovi brda“.
„A posle četrdeset dana, otvori Noje prozor na kovčegu koji biješe načinio;“.
„Pa počeka još sedam dana, pa opet ispusti golubicu iz kovčega“.
„Ali počeka još sedam dana, pa opet ispusti golubicu, a ona mu se više ne vrati“.
„Šeststotina prve godine vijeka Nojeva, prvi dan prvog mijeseca ustavi se voda na zemlji; i Noje otkri krov na kovčegu, i ugleda zemlju suhu“.
Iz ovog izveštaja zaključujemo da je potop trajao 5 meseci – od drugog meseca do sedmog meseca i da je to 150 dana. Znači - jedan mesec je trajao 30 dana. Voda je opadala do prvog dana desetog meseca. Noje je nakon četrdeset dan pustio golubicu. Pošto svaki mesec traje trideset dana od ovih četrdeset dana uzećemo trideset dana za deseti mesec, jer je voda opadala do prvog dana desetog meseca.  Nakon desetog meseca Noje ne pominje više mecece, već samo dane – 2 puta po 7 dana. Kada smo za deseti mesec od 40 dana oduzeli trideset dana, ostalo nam je još deset dana. Ako na tih 10 dana dodamo još ovih dva puta po 7 dana – dobijamo 24 dana. Noje u svom izveštaju ne pominje jedanaesti i dvanaesti mesec, a to znači da ih nije ni bilo. Sudeći po ovom izveštaju godina je pre Biblijskog potopa trajala tristo dana – 10 meseci od po 30 dana. Nakon Biblijskog potopa dobili smo 24 dana više. Šta se dogodilo? Iz priloženog zaključujemo - Zemlja je tada proširila svoju orbitu. Dobili smo jedanaesto sazvežđe - sazvežđe Ovna. Od tada u religijama nalazimo jagnje kao žrtvu. Da je bilo jedanaest meseci posle Biblijskog potopa govori nam pesma na aramejskom jeziku, uključena u službu Sedar, gde se pominje samo jedanaest znakova zodijaka. Takođe, legenda o Jasonu koji ide u Kolhidu da nađe zlatno runo je priča naših predaka o traganju za jedanaestim sazvežđem Ovna. Biblijsku simboliku o jedanaest znakova zodijaka, nalazimo u Josipovom kazivanju o svom snu (Prva knjiga Mojsijeva, gl. 37: 9;). Jedanaest zvezda u Josipovom snu su jedanaest znakova zodijaka. Biblijski potop se dogodio 2344. godine pre Hrista i tada smo dobili godinu od 324 dana. Zemlja je dobila sazvežđe Ovna kada je bila u sazvežđu Bika i zato nam mit o Evropi govori: – lepa devojka Evropa se spasila na rogovima bika.
Našim precima - menjane Zemljine orbite i promene koje tada nastaju u biološkom životu su bile poznate. Zato su glorifikovali sazvežđa i od njih stvarali Bogove, božanstva i nazivali ih kraljevima koji su bili dugovečni. Kod Herodota nalazimo tekst da je od 8 sazvežđa - Zemlja dobila 12 sazvežđa. Šta se tada dogodilo?  Moje mišljenje – to je jedan od perioda kada su na Zemlji izginuli dinosaurusi i ljudi visoki po par metara. O nestanku dinosaurusa i visokih ljudi sa Zemlje - Biblija ostavlja potvrdu:
Peta knjiga Mojsijeva, gl. 2: 20/21;
“I za nju se mislilo da je zemlja divovska; u njoj pređe življahu divovi, koje Amonci zvahu Zomzoni”.
“Bijahu narod velik i jak i visok kao Enakimi; ali ih istrebi Gospodin.
Na sunčanoj kapiji u Tijahuanaku (15 hiljada godina pre Hrista) nalazi se godišnji kalendar s osam zazvežđa. Naučnici su zaključili da kalendar predstavlja Venerinu orbitu s malim odstupanjem. Velika greška nauke. Ako su preci znali da izračunaju Venerinu orbitu - kako su napravili odstupanje? Venera, tada nije bila planeta sunčevog sistema, jer dolazi mnogo, mnogo godina kasnije. Tijahuanako vremenski odgovara periodu o kome govori Herodot, da je Zemlja iz orbite s 8 sazvežđa došla u orbitu s 12 sazvežđa. O promeni orbite govore i zapisi na sumerskim tablicama.
Heodot II, knjiga druga Euterpa 43):
“...Po pričanju samih Egipćana, bilo je to sedamnaest hiljada godina pre kralja Amazisa, kada je od osam božanstava postalo dvanaest, i za jednog među njima se misli da je bio Heraklo...”
Heraklo koji se pominje u tekstu je sazvežđe Bika u kom se dogodio Biblijski potop i kataklizma u doba Sumera kada je Zemljina osa ulazila u sazvežđe Bika. Tada nastaje jedno od stvaranja sveta - stvaranje s Adamom i Evom, koje mi pamtimo (4000 godina pre Hrista).
Početkom 19. veka, naučnici su smatrali da naša kultura i umetnost potiču od Grka. Onog trenutka kada se otkrila kultura Egipta, Krita i Vavilona, saznalo se da kolevku kulture treba tražiti u udaljenoj prošlosti ljudske istorije. Istorija Sumera je dobro poznata. Arheolozi su u Mesopotamiji otkrili gradove, palate, hramove i tablice s klinastim znakovima na jeziku Sumera. Lingvisti su na osnovu osobenosti klinastog pisma, izveli zaključak o postojanju Sumera. Ime Sumer je semitskog porekla, a oni su sebe nazivali Kengi. Asirolozi su izračunali da kip Gudeje, pronađen u Lagošu, izklesan od tvrdog diorita i s klinastim natpisom, potiče iz IV milenijuma pre Hrista. Biblijski naziv za Sumer je – Senar:
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 10: 10; gl. 11: 2;
“A početak carstva njegovog biješe Vavilon i Arah i Akad i Halana u zemlji Senaru”.
“A kad otidoše od istoka, nađoše ravnicu u zemlji Senarskoj, i naseliše se ondje”.
Do našeg vremena su sačuvane dve dinastičke liste, u kojima su nabrojani redom sumerski kraljevi. Jednu listu su sastavili sumerski letopisci, a drugu vavilonski sveštenik i istoričar Beros iz III. veka pre Hrista. U listama prve kraljeve nazivaju prakraljevima i bilo ih je po jednoj 8, a po drugoj 9. Ti kraljevi su živeli ukupno 241.300 ili 456.000 godina. Ova dinastija pra kraljeva završila se prapotopom, a zatim se svet namnožio Ut-napištinovim potomcima. (Ut-napištim je lik iz Gilgameša koji je preživeo Potop. Naučnici ga istovećuju s biblijskim Nojem, ali to su dva različita lika. Noje je preživeo Biblijski potop 2344. godine pre Hrista, a Ut-napištim, Potop iz doba Sumera, 4000. godine pre Hrista, kada je Zemljina osa ušla u sazvežđe Bika. Po svemu sudeći tada je došlo do velike konjukcije planeta što je izazvalo Potop, ili je Potop izazvala kometa). Ove liste su arheolozi  odbacili kao neupotrebljive u istorijskom pogledu. Liste o starosti pretpotopnih kraljeva treba figurativno shvatiti. Kada Sumeri u jednoj verziji imaju 8 kraljeva a u drugoj 9 i svi su dugovečni - govore o broju sazvežđa kroz koja je prolazila Zemljina osa. Osam kraljeva su dugovečni jer je Zemljina postavka s osam sazvežđa uvek prisutna. Oni su krajnja tačka do koje Zemlja sužava svoju orbitu. Sudeći po listama bilo je perioda kada je krajnja tačka Zemlji bilo 9 sazvežđa. Zemlja se kao lepeza širila samo u okviru 4 i 3 sazvežđa i zato Sumeri pišu da su svih 8 i 9 kraljeva bili dugovečni. Da se Zemlja kao lepeza širila i skupljala u okviru četiri sazvežđa nalazimo potvrdu u Lepenskom Viru.
Osnova svih kuća u Lepenskom Viru (period iz 9000. godina pre Hrista) imaju oblik zarubljenog kružnog isečka, čiji je ugao 60`. Ovaj oblik je potpuno zatvoren, ali nije geometrijski krug, već deluje pokretno, da se kao lepeza, slobodno širi i skuplja u okviru jednog kruga. Ceo kompleks svetilišta je građen u obliku presečenog gornjeg dela Zemljine polulopte – na taj način preci nam govore da se Zemlja kao lepeza širila i skupljala u okviru dvanaest sazvežđa. Prostor između Merkura i Zemlje je lepezasti prostor u kom se Zemlja širila i skupljala. Venera tada nije bila deo sunčevog sistema.  Antropomorfne figure pronađene u Lepenskom Viru, kojih ima dvanaest i vidne su samo u sferi noći - predstavljaju dvanaest sazvežđa koji vladaju Zemljom. Među tim figurama su evidentne predstave božanskih bića. Svaka predstava vezana je za određenu antropološku figuru, i realna je slika određenog sazvežđa i njegovog uticaja na neki period naše Zemlje. U Lepenskom Viru nalazimo dva žrtvenika u obliku ovna i ribe. Oni predstavljaju dva sazvežđa, kroz koja ne prolazi Zemljina osa. Oni treba tek da dođu i zato su im preci polagali žrtvu, da bi umilostivili njihov dolazak. Šta se dogodilo kada je došlo sazvežđe Ovna? – Noje je opisao u svom izveštaju.
Iz Biblije i zapisa naših predaka sagledali smo da Zemlja menja svoju orbitu. Tragaćemo dalje da vidimo kako to utiče na biološki život.


FIZIČKI ZAKONI I BIBLIJA


Sunčev sistem je realna slika jednog atoma. Oko nukleusa u atomu kruže elektroni, kao što oko Sunca kruže Planete. Elektroni menjaju svoje orbite, onog trenutka kada prime foton svetlosti – to rade po principu elektriciteta. O promeni Zemljine orbite nalazimo primer u Saturnovom prstenu. Na rubu Saturnovog prstena, dve stena koje imaju svoje orbite, i svaka je veličine oko 300 km. posle nekoliko krugova, zamene svoja mesta u orbitama. Naučnici nemaju odgovor za ponašanje ovih stena. Dve stene na rubu Saturnovog prstena samo slede princip iz atoma – menjaju orbite po principu gravitacije.
Sva nebeska tela privlače se međusobnim silama, koje su utoliko veće ukoliko su zamašnije mase tih tela, a koje slabe u istoj meri u kojoj se povećava kvadrat odstojanja centra tih nebeskih tela. Takvom silom, Zemlja privlači Mesec, i održava ga u datoj putanji. Silu koja se širi od jednog nebeskog tela do drugog, Isak Njutn je nazvao – gravitacionom silom.
Po Ajnštajnu i masa je relativna, jer što se stvar brže okreće, to je njena masa veća, te ona postaje teža. Elektroni se u jakim magnetnim poljima mogu ubrzati gotovo do brzine svetlosti, a masa im tada neobično poraste.
Iz fizičkih zakona izvućićemo naučno saznanje. Kada Zemlja promeni orbitu na osam sazvežđa - smanjuje se kvadrat rastojanja Sunce – Zemlja. Međusobne sile između ova dva tela postaju veće. Smanjenjem kvadrata rastojanja povećava se Zemljina brzina okretanja oko ose. Iz Ajnštajnove naučne činjenice i masa je relativna – ubrzanjem, elektronima se povećava masa. Ako izvučemo paralelu da se Planeta ponaša kao elektron – dobili smo odgovor za drugu masu Zemlje. Srazmerno brzini okretanja Zemlje oko ose srazmerno se povećava i masa, koja uslovljava veću gravitaciju. Fizički zakoni su potvrdili istinitost zapisa naših predaka – možemo definisati:
S promenom orbite Zemlja menja brzinu okretanja oko svoje ose, koja utiče na promenu mase. S promenom mase menja se gravitaciona sila koja formira sav biljni i životinjski svet – nastaje novi eko sistem.
Nova brzina okretanja oko ose, masa i gravitacija formiraju naše DNK, pa su ljudi, biljke i životinje mnogo većeg rasta i snažnije muskulature. S ovom masom i gravitacijom koju poseduje naša Planeta, ne mogu postojati dinosaurusi i ljudi visoki po par metara. Masa i gravitacija za takva tela mora biti mnogo veća. Da Zemlja okretanjem oko ose i gravitacijonom silom formira biološki život – preci su dobro znali. Prorok Jeremija ostavlja pokoljenju jednostavan i razumljiv primer – kroz rad lončara na svom kolu.
Prorok Jeremija, gl. 18: 2/3/6;
“Ustani i siđi u kuću lončarevu, i onda ću ti reći reči svoje”.
“Tada siđoh u kuću lončarevu, i gle, on rađaše posao na svome kolu”.
“Ne mogu li činiti od vas kao ovaj lončar...gle, što je kao u ruci lončarevoj, to ste vi u mojoj ruci...”.
Prorok Jeremija nam je dao odgovor - Zemlja u stvaranju se ponaša kao lončarevo kolo, formirajući kompletan biološki život. Našli smo odgovor za kostur u Lepenskom Viru i zašto su ljudi i životinje bili mnogo većeg rasta i snažnije muskulature – Zemlja je s promenom orbite dobila veću brzinu kretanja oko ose, što je uslovilo drugu masu i gravitaciju.
Ovim saznanjem rešili smo problem geolozima, jer nastanak planina je u geologiji još uvek sporan. Većinu čine tangentno sabijene i prekomerno stisnute stene što ukazuje na kilometre i kilometre perifernog skraćivanja Zemljine kore. Radijalno skupljanje ne može biti dovoljno da izazove tako uočeni obim vodoravnog sabijanja i upravo je u tome sva težina geološkog pitanja nastanka planina. Saznanjem o promeni Zemljine orbite s novom gravitacijom i načinu nastanka novog eko sistema – dali smo odgovor geolozima za vodoravno sabijanje stena. Takođe, rešili smo spor između geologije i astronomije. U astronomiji Zemlja je stara 4,6 milijardi godina, a geolozi nalaze da je Zemlja mlada planeta – nastala pre 6000 godina. Planeta Zemlja je nastala pre 4,6 milijardi godina, ali s promenom orbite nova brzina okretanja oko ose, masa i gravitacija obnavljaju i formiraju novu konfiguraciju zemljišta. Naši preci su to zapisali:
“Brežuljci i bregovi nisu bili krševiti ni strmi, nisu imali strašne stenovite litice i užasne ponore kakve imaju danas. Oštra, nazubljena leđa stenovitih planinskih venaca bila je pokrivena plodonosnim tlom”(PP44).
“Prekrasne, pravilno oblikovane planine su iščezle. Kamenje, grebeni i hrapave stene pojavile su se na nekim delovima Zemlje, na kojima su dotle bili skriveni od pogleda”(ZCG 79).
Prva knjga Mojsijeva, gl. 13: 14;
“ Tada Lot podiže oči svoje i sagleda svu ravnicu Jordansku, kako cijelu natapaše rijeka, biješe kao vrt Gospodinov, kao zemlja Egipatska, sve do Segora...”.
Sagledali smo da su ljudi bili visoki po par metara i druge muskulature zbog druge Zemljine orbite, kada je bila veća brzina okretanja oko ose s većom masom i gravitacijom. Sada ćemo tragati zašto se dugo živelo?
Pre Biblijskog potopa koji se dogodio 2344. godine pre Hrista, na Zemlji se živelo po 1000 godina. U Biblijskom potopu smo dobili jedanaesto sazvežđe – sazvežđe Ovna. Nakon toga životni vek ljudi se smanjio – živelo se mnogo kraće:
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 11: 11/17;
“I rodiv Arfaksada poživje Sem pet stotina godina rađajući sinove i kćeri”.
“A rodiv Falega požive Heber četiri stotine i trideset godina, rađajući sinove i kćeri”.
Nakon Sodome i Gomore, koja se zbila 1953. godine pre Hrista, još jednom se smanjio ljudski vek. To je dokaz da je Sodoma i Gomora astronomski događaj o kome ćemo pisati u narednim tekstovima. Tada je došlo do promene u brzini okretanja Zemlje oko ose, a to je uslovilo novu masu i gravitaciju i ponovo umanjilo dužinu života.
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 5: 7:
“A vijek Abramom što poživje biješe sto sedamdeset i pet godina”.
Zapažamo da Zemljina orbita utiče i na dužinu života ljudi. S promenom orbite - Zemlja menja brzinu okretanja oko ose, što uslovljava novu masu i gravitaciju. Brzina okretanja Zemlje oko ose utiče na molekule vodonika u našem telu. Srazmerno brzini okretanja Zemlje oko ose, srazmerno usporavaju molekuli vodonika u našem telu što dovodi do dugovečnosti, jer se ćelije obnavljaju u većem vremenskom razmaku. Po Ajnštajnovoj teoriji kada bi se putovalo brzinom svetlosti na Zemlji bi prošlo 2000 godina, a putnici bi ostali mladi. To je upravo zbog brzine koja utiče na molekule vodonika u našem telu.

Biblija i naučna saznanja su nam pomogli da nađemo odgovore – da li su ljudi bili divovi i da li se živelo po 1000 godina? Odgovor je DA. Ljudi divovi i dužina života po 1000 godina, su fizički zakoni (brzina, masa i gravitacija) uslovljeni Zemljinom orbitom.