Pocetna Radovi

 

DAŽBOG I DOGONSKI MIT

 

Dogonski mit o stvaranju sveta sadrži prastare simbole poznatih mitologija drugih naroda, pa se taj mit može smatrati baštinom čovečanstva. Dogonsko poznavanje nebeskih tela, koja ne mogu da se vide golim okom, kao što je pratilac Sirijusa, Sirijus B, koji je otkriven tek u dvadesetom veku, nije objašnjeno. Sva znanja kod Dogona prenošena su usmeni putem, a uz pomoć predstava i simbola, koje nalazimo u njihovim legendama, likovnim predstavama, na umetničkim predmetima korišćenim u kultovima, ili u svakodnevnoj praktičnoj upotrebi. Prema Dogonima, mesto čovekovo u univerzumu je znak, simbol, ili sistem znakova. Dogoni veruju u božansku stvaralačku silu Ama (Tvorca), koji je pokrenuo svet. Njihova osnovna ideja je zasnovana na vibraciji stvari i opšteg kretanja sveta kao celine. Po mišljenju Dogaona, prvi pokreti odvijali su se u jajetu sveta – aduno tal, u kojem su se nalazile već sve klice stvari. Spiralnim pokretima širenja jezgra, klice su se razvile u sedam segmenata, rastuće dužine i one su predstavljene semenkama sedam osnovnih biljaka i s prvobitnim semenom, koje nazivaju “po” čine broj osam. Ovde se srećemo s principom ustrojstva kosmosa – sedam tonova u skali, gde se prvi ton ponavlja s udvostručenim brojem vibracija, što čini oktavu (osam, isto koliko i semenki kod Dogona). (Ilustrovani mit, pogledati na DVD - Biblijske kataklizme i principi kosmosa, autor Slavica Šetina). Predstavljamo dogonski mit:
Po dogonskom mitu, proces stvaranja sveta je pokrenula božanska stvaralačka sila Ama. Proces se odvijao u beskrajnom prostoru unutar jajeta sveta, koje je bilo podeljeno na dve posteljice – iz kojih treba da se pojavi po par Nomoa, prethodnih obrazaca čoveka. Svaki Nomo je bio par u sebi i sadržavao dva duhovna principa. Dogodilo se da muški princip nije sačekao potreban period sazrevanja, koji je odredio Ama (Tvorac), već se pojavio iz jajeta pre vremena, bez svog ženskog duhovnog principa. Spustio se u prostor da stvori svoj sopstveni svet, ali, ovaj nepravilni postupak je pokvario poredak stvaranja sveta, jer je biće bilo snabdeveno samo muškim principom. Ovo nesavršeno biće Juruga pretvorilo se u životinju “bledog lisca” Vullpus palida. Juruga se vratio na nebo da nađe svoju žensku dušu.
Ama je želeo da ispravi grešku, pa je iz druge polovine jajeta stvorio dvojno biće Nomo, koje je posedovalo dva duhovna principa (muški i ženski). Njegova suština je bila voda i bio je stvoritelj neba i zvezda. Po legendi, Nomo, ugledavši svoju majku Zemlju nagu, odenuo joj suknjicu od biljnih vlakana, što je predstavljalo Prvu reč poretka uređenog Sveta, koji se projektuje kao spiralni talas. Juruga je želeo da sazna snagu reči, da bi stvorio svoj svet, pa videći suknjicu majke Zemlji, počini s njom incest.
Nomo je za Dogone simbol života usklađen suprotnošću dveju sila, koje vladaju kosmosom. Nomo je i sam život, snaga i izvor postojanja sveta. Za Dogone, čovek je seme, ali i jaje sveta. Dogoni smatraju da se seme nalazi u ključnoj kosti čoveka i združeno životnom energijom teče s krvlju. Da se seme i životna energija nalazi u kostima, govori i Biblija. Eva je stvorena od Adamovog rebra, a životna energija teče krvlju.
Prva Mojsijeva, gl. 2: 22; 9: 4;
“A Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu i dovede je k Adamu”.
“A ne jedite s dušom njegovom, a to mu je krv”.
U mitologiji Dogona, svaka izgovorena reč ili misao utiče na svet kao celinu. Za njih Stvoritelj (Tvorac) predstavlja vrhovnu snagu životne energije, koja je sve pokrenula i svuda je prisutna. U Bibliji - takođe, nalazimo da je reč močna energija koja je stvorila čitav kosmos.
Jevanđelje po Jovanu, gl. 1: 1/3;
“U početku beše reč i reč beše u Boga, i Bog beše reč”.
“Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo”.
ANALIZA MITA
U srpskom mitu Dažbog se inkarnirao u hromog belog vuka – Dabu. Iz dogonskog mita sagledavamo - Dogoni Dažboga nazivaju Juruga i on se inkarnirao u bledog lisca. Dogonsko jaje sveta stvoreno od Tvorca, u kome su bile izdiferencirane sve klice postojanja nalazimo i kod predaka u Lepenskom Viru i o tome smo pisala - Dragoslav Srejović, Lepenski Vir, str. 142, prvi pasus. Dualizam o kome govori Vatrosla Jagić i povezuje ga sa Dažbogom, nalazimo u dogonskom mitu kao dva neusaglašena principa u jednoj  polovini jajeta sveta. Dažbog ili Juruga – izašao je iz jajeta sveta kao nesavršen muški princip, koji silazi u prostor da traži svoj drugi duhovni princip. Ovde nalazimo da je dualizam kao princip pokrenut od Tvorca i postaje večna borba nesavršenog sveta. Iz druge polovine jajeta sveta rađa se Nomo (Božiji sin).
Mit nam govori da je suština Nomoa (Božijeg sina) – voda. Kada znamo da Nomo ili Božiji sin predstavlja usaglašena dva duhovna principa ili dva usaglašena vlakna DNK, koji se nalazi u vodi i da čovek usavršava drugo vlakno DNK kroz biološki život – onda možemo primiti poruku predaka iz mita. Čovek je jaje sveta, jer kroz njega se rađa savršenstvo dva principa – Božiji sin. Mit je baština čovečanstva, jer nam daje sliku Tvorčevog stvaranja - perpetuum mobile. Božiji sin je savršenstvo, pokrenuto od Tvorca i sazdan iz dva duhovna principa – muško, ženski i postavljen kao princip, koji će se rađati kroz biološki život.
Prvog sina je stvorio Tvorac iz druge polovine jajeta i On postaje deo ustrojstva kosmosa – kao princip. To je prvi sin kog je Gospod Bog zadijao iz priče Živojina Radonjića iz Lojanice ili jednorodni Božiji sin o kome govori Biblija i sve druge religije sveta. Vilica koju nalazimo u dogonskom mitu i priči Živojina Radonjića je simbol snage reči o kojoj govori Biblija. Vilicu kao simbol reči, koja je močna energina u kosmosu, nalazimo i kod predaka u Lepenskom Viru: Dragoslav Srejović, Lepenski Vir, st. 105:
“Ljudska donja vilica je pregrađena kamenom pločicom u pod, uz ognjište građevine br. 40 (Lepenski Vir Ic).
Spiralni talas iz mita je DNK – savršenstvo programa pokrenuto od Tvorca, koje stvara kosmosom po principu sedam muzičkih tonova sa stresovima na intervalima. Dažboga u priči Živojina Radonjića ni Gospod Bog nije mogao ukrotiti, jer je bio silan kao i sami Bog. To je zbog toga što je Dažbog princip pokrenut od Tvorca savršenog kosmičkog sistema. Sve što je pokrenutu od Tvorca ne može se zauzdati. Dva cara u priči predstavljaju dva duhovna principa, takođe, postavljena od Tvorca.
Poruka predaka – Dažbog predstavlja muški princip pokrenut od Tvorca u sistemu perpetuum mobile i zato se ne može ukrotiti. Dva kosmička stvaralačka principa su – hromi muški princip (Dažbog) i usaglašena dva duhovna principa (Božiji sin ili Nomo iz dogonskog mita). Ova dva principa učestvuju u stvaranju sveta, a pokrenuti od Tvorca savršenog sistema. Božiji sinovi uz pomoć Dažboga koji daje impuls biološkom životu – stvaraju uvek iznova nove holograme trodimenzijonalnog sveta gde će se duše usavršavati. Zato mit govori da je Nomo ili Božiji sin odenuo majci Zemlji suknjicu od biljnih vlakana, a Dažbog videći suknjicu majke Zemlje počini snjom incest. To je večni dualizam (Dažbog – Božiji sin), do koga je  došao i filolog Vatroslav Jagić baveći se pojmom - Dažbog. Deo perpetuum mobila pokrenutog od Tvorca su Dažbog i Božiji sin (pogledati perpetuum mobile na DVD-iju, Biblijske kataklizme i principi kosmosa, autor Slavica Šetina). Sve počinje Voljom Tvorca i to je prvi impuls, a dalje se razvija po principu muzičke oktave sa stresovima na intervalima.
Dogonski mit o Jurugi i srpski mit o Dažbogu, kog su preci predstavljali s glavom čoveka i telom ribe – definiše njegovu suštinu. Dažbog je nesavršeni muški princip, koji daje impuls biološkom životu – incest s majkom Zemljom. Dažbog je simbol i čoveka kao nesavršenog bića kome nedostaje drugi duhovni princip. Predstavljanje Dažboga kao vodeno biće – preci ukazuju na razdvojeno vlakno DNK, koje se nalazi u vodi i koje čovek usavršava u biološkom životu. Preci u Lepenskom Viru – Dažboga su jasno definisali. On je kao vodeno biće bilo flankirano skulpturama – žene i muškarca, jer od njega zavisi njihovo postojanje. Zaključak Dragoslava Srejovića je bio tačan: - Dažbog (Danubijus) je rodonačelnik kompletnog ljudskog roda, jer kao postavljeni princip daje impuls čovekovom DNK iz kog će se roditi Božiji sin. Bez Dažboga ne bi bilo života i zato Hamurabi za njega kaže “moj Tvorac”.
Saznanjem definišemo božanstvo: Dažbog je hromi princip poretka sveta, koji daje impuls biološkom životu, a pokrenut od Tvorca savršenog sistema. Bez Dažboga kao principa pokrenutog od Tvorca ne bi bilo života, ni kompletnog sistema koji nazivama kosmos - zato je on silan kao i Gospod Bog.
HROMI DABA I DAŽBOG - DVA POJMA
Dažbog se u srpskom mitu inkarnirao u belog hromog vuka (Dabu) – u dogonskom mitu Juruga ili Dažbog se inkarnirao u bledog lisca (Vullpos palida). Dažbog i Daba ili Juruga i bledi lisac ne razlikuju se samo u terminima već u samoj suštini.
Inkarnirani beli hromi vuk – simboliše jedno belo vlakno DNK - čovekovo seme kome Dažbog daje impuls. Beli vuk (Hromi Daba) je hrom jer mu nedostaje i drugo belo vlakno DNK, da bi bio savršen (drugi duhovni princip). Hromi Daba je simbol belog semena (jednog vlakna DNK) i to je čovek bele rase. Inkarnirani Vulpos palida (bledi lisac) je simbol crnog semena i predstavlja čoveka crne rase, kome Juruga (Dažbog) daje impuls. Dažboga nazivaju: “beli bog” (belo seme), “crni bog” (crno seme), jer se iz semena radjaju duše, a svaka duša je potencijalni Bog. Svako seme (belo, crno i žuto), je izdiferencirao Tvorac u samom stvaranju sveta. To su tri rase na Zemlji i svim trodimenzionalnim svetovim čitavog kosmosa od večnosti do večnosti. Mešanjem ovih rasa rađaju se narodi.
O belom i crnom semenu pisaćemo u sledećem broju na temu: Srbi –  božiji narod. Dažbog (Juruga) i Božiji sin (Nomo) su dva principa od kojih nastaje život i oni su deo stvaralačkog kosmičkog sistema, koji je postavio Tvorac. Čovek je seme, koje se u biološkom životu – usavršavanjem drugog principa (vlakna DNK) uzdiže u Božijeg sina. Daljim usavršavanjem u Boga. Zato nalazimo kod predaka više Bogova. Božiji sinovi kontrolišu biološki život i strvaraju nove holograme, koristeći Tvorčeve zakone. Mit govori da se utkivaju reči - zato je bitna vilica u priči Živojina Radonjića i Lepenskom Viru. Reč je energija i deo celine kosmosa gde su sve stvari duhovne i materijalne, međuzavisne. Zključujemo:
Dažbog i hromi Daba su dva pojma, koja se razlikuju u samoj suštini.
Dažbog je kosmički princip, a inkarnirani beli vuk, hromi Daba je simbol belog semena (jednog vlakna DNK), kome impuls života daje Dažbog. Daba je hrom, jer mu nedostaje i drugi duhovni princip.
Dažbog je stvaralaćki princip od večnosti do večnosti i on pokreće biološki život i zato u pomenutoj priči ni Bog ga nije mogao uništiti.
DAŽBOG I SVAROG
Našli smo suštinu Dažboga i sada nam je lako da ga povežemo sa Svarogom, kao njegovim ocem. Zaključili smo da je božanstvo Svarog – glorifikovana gravitaciona sila kod naših predaka. Svarog i Dažbog predstavljaju dva stvaralačka principa tesno povezana i pokrenuta od Tvorca savršenog sistema. U prethodnim tekstovima naučili smo – Zemlja uvek iznova stvara svoj svet uz pomoć brzine okretanja oko ose i gravitacije. Tako lončar gradi sud na svom grnčarskom kolu. Kakav će biti sud zavisi od brzine okretanja kola. Prorok Jeremija o Zemljinov stvaranju govori na sledeći način:
Knjiga proroka Jeremije, gl. 18: 3/4;
“Tada siđoh u kuću lončarevu, i gle, on rađaše posao na svom kolu”.
“I pokvari se u ruci lončarevoj sud koji građaše od kala, pa načini iznova od njega drgi sud, kako biješe volja lončaru da načini”.
Kada se završi stvaranje jednog novog holograma (formiranje biološkog života), onda Dažbog daje impuls novom sistemu – incest s majkom Zemljom. Božanstvo Svarog (gravitacija) prvo stvara formu biološkog života, koja zavisi od brzine okretanja Zemlje oko svoje ose. Brzina okretanja oko ose je uslovljena odnosom Sunce – Zemlja. Veća brzina okretanja oko ose usloviće Zemlji veću masu i gravitaciju. Veća gravitacija formiraće masivniji biološki život, pa će ljudi, životinje i biljke imati snažiju muskulaturu i biti mnogo većeg rasta. Kada se oformi biološki život onda ga Dažbog pokrene. Rođačka veza oca Svaroga i sina Dažboga se razjasnila. To su dva božanstva od kojih zavisi postojanje sveta. Zajednički stvaraju, jer gravitacija oformi svet, a Dažbog ga pokrene. Zato su ova dva božanstva kod predaka otac i sin - otac (gravitacija) i sin Dažbog (princip).
Božanstvo Svarog i božanstvo Dažbog su povezana božanstva - zajednički stvaraju materijalni svet u kome će se usavršavati čovek u Božijeg sina. Zbog ovakve uloge - Dažboga su Srbi i bogumili slavili kao vrhovno božanstvo materijalnog sveta.
Da zaključimo: Božanstvo Svarog stvara novi svet, a božanstvo Dažbog daje život tom svetu, od večnosti do večnosti i oni su - tvorci materijalnog sveta.
Naši preci su slavili Dažboga, jer ON daje impuls biološkom životu i deo je stvaralačkog principa. Slaveći Dažboga ljudi su ukazivali slavu Tvorcu, njegovim principima, kreaciji i kompletnom stvaranju.