Pocetna Radovi

 

BOŽIJI SIN – SAVRŠENSTVO DVA PRINCIPA


Iz teksta objavljenom u predhodnom broju zaključili smo da je duša, ili atom života – božanstvo, koje imamo u sebi. S toga se postavlja pitanje: da je čovek, možda, potencijalni Božiji sin – emanacija Boga. Da li nam to božanstvo daje mogućnost da sebe izgradimo i postanemo kao bogovi? U tom smislu Biblija nas usmerava:
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 1: 27; gl: 3: 3/ 4/5/6/22;
„I stvori Bog čoveka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga, muško i žensko stvori ih“.
„Samo roda s ovoga, drveta usred vrta, kazao je Bog: ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete“.
„A zmija reče ženi: nećete vi umreti;“
„Nego zna Bog da će vam se u onaj čas kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati što je dobro što li je zlo“.
„I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo, i da je milina gledati i da je drvo drago radi znanja, uzabra roda s njega i okusi, pa dade mužu svojemu te i on okusi“.
„ I reče Gospodin Bog: eto, čovek posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo; ali sada da ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta od života, i okusi te do vijeka živi“.
Ukoliko bi nam neko tražio da slikovito predstavimo razum sigurna sam da bismo nacrtali zmiju. Možemo zaključiti – Mojsije je kroz simboliku zmije predstavio Evin razum, a ne zlo. Evi je razum govorio da u jabuci (simbol biološkog života) postoje tri mogućnosti - dobar za jelo, milina gledati i dobar radi znanja. Dobar za jelo predstavlja - instinkt za samoodržanjem (program biološkog života). Milina gledati i dobar radi znanja su estetika i znanje, i predstavljaju - viši nivo razumskog rasuđivanja.
Biblijski tekst ima uzvišenu poruku i govori da čovek u biološkom životu ima mogućnost da uzdigne svoju svest i postane Božiji sin – emanacija Boga. Mogućnost nastaje onda kada čovek počinje da koristi razum, i ne živi samo na svojim čulima dobijenim u programu života. Kada u tekstu Bog zaključuje: „eto čovek postade kao jedan od nas“, upravo nam se poručuje da svaki čovek u biološkom životu postaje emanacija Boga i da je to princip uzdizanja.
Rađanje i umiranje su samo modifikacije duše, koja, idući iz života u život usavršava svoj drugi princip – iskustvom kroz razne životne predstave. To će činiti sve dok ne usavrši svoje – razdvojeno vlakno DNK. Nakon toga - duša se usavršila i postaje savršenstvo dva principa DNK, koji se nalazi u vodi. Tada naše telo postaje savršeno i doživljava ponovno rođenje – Vaznesenje. Hrist o tome govori na sledeći način:
Jevanđelje po Jovanu, gl. 3: 3/5; gl. 6: 63;
„Odgovori Isus i reče mu: zaista, zaista, ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstva Božijeg“.
„...zaista, zaista, ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije“.
„Duh je ono što oživljava; tijelo ne pomaže ništa. Riječi koje vam ja rekoh duh su i život su“.
Voda i Duh su DNK, koji se nalazi u vodi i nosi kosmički program. Reči na koje nas upućuje Hrist, su pozitivne programske vibracije, s kojima usavršavamo svoje DNK vlakno i dobijamo život večni. Usavršenim drugim vlaknom oslobodili smo se stresne dimenzije gde je smrtnost deo principa – programa. Dva spojena vlakna su kosmičko savršenstvo dva principa i to je čovekovo novo rođenje kada postaje – Božiji sin. Biblija jasno usmerava - ko ima sina Božijeg (dva usaglašena principa), ima život večni. Da je svaki čovek potencijalni Božiji sin i da je više Božijih sinova, nalazimo potvrdu u Bibliji:
Poslanica Svetog Apostola Jovana, gl. 5: 12;
“Ko ima sina Božijeg ima život; ko nema sina Božijeg nema života”.
Knjiga o Jobu, gl. 38: 7;
“Kad pjevahu zajedno zvijezde jutarnje i svi sinovi Božiji klikovahu”.


BIBLIJA I DOGONSKI MIT


Dogoni su afričko pleme. Žive u zapadnoafričkoj državi Mali, na ivici saharske pustinje. U dogonskom mitu nalazimo biblijsku priču, da je proces stvaranja pokrenuo Bog, čiji se duh dizao iznad vode i da je u Boga bila reč. Dogonski mit o bledom liscu i srpski mit o hromom dabi su dva indentična mita i predstavljaju baštinu čovečanstva.
Po dogonskom mitu, proces stvaranja sveta je pokrenula božanska stvaralačka sila Ama. Proces se odvijao u beskrajnom prostoru unutar jajeta sveta, koje je bilo podeljeno na dve posteljice – iz kojih je trebalo da se pojavi po par Nomoa, prethodnih obrazaca čoveka. Svaki Nomo je bio par u sebi i sadržavao dva duhovna principa. Dogodilo se da muški princip nije sačekao potreban period sazrevanja, koji je odredio Ama, već se pojavio iz jajeta pre vremena, bez svog ženskog principa. Spustio se u prostor da stvori svoj sopstveni svet. Ama je želeo da ispravi grešku, pa je iz druge polovine jajeta stvorio dvojno biće Nomoa, koji je posedovao dva principa (muški i ženski). Njegova suština je bila voda i bio je stvoritelj neba i zvezda. Po legendi, Nomo, ugledavši svoju majku Zemlju nagu, odenuo joj je suknjicu od biljnih vlakana, što predstavlja Prvu reč, poretka uređenog Sveta, koji se projektuje kao spiralni talas. Nomo je za Dogone simbol života usklađen suprotnošću dveju sila, koje vladaju kosmosom. On je i sam život, snaga i izvor postojanja svega.
U dogonskom mitu sagledavamo da je čovek savršen - kada su mu usklađena dva duhovna principa (dva DNK vlakna) i da je to – Božiji sin. Suština Božijeg sina je voda i tu sagledavamo Hristove reči: “ko se ne rodi od vode i duha ne može u kraljevstvo”. Mit jasno govori, da čovek kao jedan princip ima svoj prostor na Zemlji. Suknjica od biljnih vlakana je simbol biološkog života, gde čovek traži svoju drugu polovinu. Prva reč uređenog sveta i spiralni talas o kome se govori u mitu su program u DNK i to je taj duh koji se kretao nad vodom o kome govori Biblija.
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 1: 2;
“A zemlja biješe bez obličja i pusta, i biješe tama nad bezdanaom: i duh Božiji dizaše se nad vodom.
Jevanđelje po Jovanu, gl. 1: 1;
“U početku biješe riječ, i riječ biješe u Boga i Bog biješe riječ”.


NAUČNA DOSTIGNUĆA


Fransis Krik, engleski biohemićar i dobitnik Nobelove nagrade, izazvao je veliku pažnju hipotezom - da je svet proizašao iz takozvanih “spora”, koje su letele kosmičkim prostranstvom i iz kojih je kasnije nastala sva raznovrsnost sveta.
“Spore” o kojima govori Fransis Krik su zapravo DNK, u kome je program biološkog života.
Biolog Thomas Huxley je govorio o savršenom telu koje je imao čovek i to je bio homo erektusu, a da je od njega nastao homo sapijens. Zapravo homo erektus je to savršeno telo kada su usklađena dva principa, kome svako od nas teži.


BIBLIJA I SUMERI


Sumeri imaju indentičnu biblijsku priču o Adamu i Evi i njihovoj podeli na dva vlakna DNK, u biološkom životu. Njihovi se likovi zovu – Enki i Ninharsag, koju su zvali i mami – odakle i potiče reč majka. Ninharsag je kroz civilizacije dobijala različita imena – Eva, Semiramis, Isis, Barati, Dijana. Kod Sumera prvi čovek zvao se Lulu, i on je biblijski Adam – savršenstvo dva duhovna principa, pre nego što je od njegovog rebra stvorena Eva. Sumerska reč TI.TI znači - “to što je sa životom”, a reč IT znači rebro, upravo što govori i Biblija, da je Eva stvorena od rebra. Na sumerskim pločama piše se o E.DIN i Luluu, a to je biblijska priča o Edenu i Adamu. Sumerske i akadijske ploče daju nam sliku stvaranja Anunakija – Bogova. Kod Sumera otac je Anu, a njegova žena Antu. Sagledavamo da nam Sumeri ostavljaju istu priču, da Bogovi, koje zovu Anunaki nose dva usaglašena duhovna principa – muški i ženski. U sumerskoj priči Antu i Anu su poslali svoja dva sina – Enkija i Enlila da razviju planetu. Na pločama se objašnjava da smo od Enkija dobili moć za umnožavanje (simbol biblijske priče o programu života u nagonu). Enki i Enlil su se borili jedan protiv drugog. Enki i Enlil su slika naše duše sastavljene iz nagona u kom je program života i razuma, koji je koordinacija iskustva, i u stalnoj je borbi s nagonom. Kroz borbu Enlila i Enkija (nagona i razuma), duša sebe izgrađuje kroz razne životne predstave.
Istu priču o borbi nagona i razuma, nalazimo u najstarijem sumerskom epu o Gilgamešu. On se bori sa Ekiduom, koji je stvoren od praha zemaljskog i simbol je nagona. Kroz priču o borbi Enkidua (nagona) i Gilgameša (razuma), prepoznajemo dušu i njenu borbu do savršenstva – dva usaglašena duhovna principa.     
Da je Božiji sin isto čovek i ljudsko stvorenje, nalazimo u sumersko vavilonskom epu – Gilgameš, četvrta ploča:
“...Čovek koji dolazi k nama
ima telo i meso kao bogovi!”.
Gilgameš deseta ploča:
“...Taj što dolazi, taj ne može biti čovek!?
Zagledam: nije li to ljudsko biće?
Zagledam nije li to čovek?
Zagledam: nije li to bog?
Sasvim mi je sličan”.
Menjale su se civilizacije, ali put do Božijeg sina uvek je uz iste principe. Možemo zaključiti - svako je ljudsko biće u biološkom životu potencijalni Božiji sin, ali, kada usaglasi dva duhovna principa – dva vlakna DNK. Biblija nam ostavlja poruku o kosmičkom programu uzdizanja čoveka:
Korinčanima poslanica prva sv. apostola Pavla, gl. 15: 45;
Tako je pisano: prvi čovek Adam postade u tjelesnom životu, a poslednji Adam u duhu koji oživljuje”.